„Diverzifikovani izvori i instrumenti finansiranja, zajedno sa produbljenim finansijskim sektorom, od presudnog su značaja za dugoročni, održiv privredni rast Srbije“, rekao je direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.

Dodao je da će se tim zajmom pomoći Vladi Srbije da realizuje Strategiju za razvoj tržišta kapitala kroz jačanje relevantnih institucija tržišta kapitala i podsticanje pravnih lica da emituju obveznice, uključujući i zelene i tematske obveznice.

Funkcionalna tržišta kapitala omogućavaju da se, kako je navedeno, izvori finansiranja diverzifikuju tako da privreda ne zavisi samo od bankarskog sektora, što posredno jača ekonomsku otpornost tokom fluktuacija kreditnih ciklusa.

Pored toga, korporativne obveznice mogu postati privlačan alternativni izvor dugoročnog finansiranja za ostvarivanje ciljeva zelene tranzicije u Srbiji.

Izvor: Beta

Foto: Micheile Dot-com, Unsplash

Чланак Svetska banka odobrila Srbiji zajam od 27,7 miliona evra za razvoj tržišta kapitala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetska banka je odborila programski razvojni zajam za zelenu tranziciju, kojim je obezbeđeno 149,9 miliona evra (u protivvrednosti 160 miliona dolara), kao i finansiranje u iznosu od 69 miliona evra (u protivvrednosti 75 miliona dolara) za projekat „Unapređenja upravljanja javnim finansijama za pružanje usluga i zeleni rast“.

Razvojni zajam za zelenu tranziciju odobren je za podršku pojačanim nastojanjima Srbije da unapredi institucije javnog sektora na putu ostvarivanja otpornijeg, zelenijeg i inkluzivnijeg ekonomskog rasta koji će ostati održiv i za buduće generacije.

Cilj da se ubrza tranzicija ka čistoj energiji

Tim zajmom se pruža podrška reformama javnih politika i institucija kako bi se fiskalno upravljanje bolje uskladilo sa zelenom agendom, i to povećanjem transparentnosti potrošnje budžetskih sredstava za realizaciju klimatskih aktivnosti i zaštitu životne sredine.

Cilj je da se ubrza tranzicija ka čistoj energiji putem reformi tržišta energenata kako bi se osigurala održivost JP

„Elektroprivreda Srbije“ (EPS) i omogućilo brže uvođenje obnovljivih izvora energije, ali istovremeno i zaštitili energetski ugroženi kupci, navodi se u saooštenju.

Zajam je pripremljen u partnerstvu za Francuskom razvojnom agencijom (Agence Française de Développement, AFD) i nemačkom Razvojnom bankom (Кreditanstalt für Wiederaufbau, КfW), a obe institucije će takođe obezbediti finansijska sredstva Vladi.

Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je i finansiranje u iznosu od 69 miliona evra (u protivvrednosti 75 miliona dolara) za Projekat „Unapređenja upravljanja javnim finansijama za pružanje usluga i zeleni rast.

Taj program za cilj ima jačanje osnovnih funkcija upravljanja javnim ulaganjima i unapređenje institucionalnih kapaciteta za ostvarenje zelene tranzicije.

U okviru odobrenog programa, pripremljenog u partnerstvu sa Francuskom agencijom za razvoj (AFD), pruža se podrška široj strategiji Vlade žza prelazak na zeleniji i otporniji model privrednog rasta.

„Cilj ovog projekta je jačanje temeljnih elemenata sistema za upravljanje javnim finansijama u Srbiji radi povećanja fiskalne transparentnosti i jačanja otpornosti Srbije na šokove“, rekao je Nikola Pontara, direktor Кancelarije Svetske banke u Srbiji.

Ova aktivnost, koja se realizuje u vidu programa za rezultate, pružiće podršku Srbiji u njenim nastojanjima da napusti obrazac visoke energetske intenzivnosti i napravi otklon od korišćenja energije iz fosilnih izvora.

Ona će pomoći Srbiji da uspešno sprovede u delo svoju Strategiju niskougljeničnog razvoja i ostvari Nacionalno utvrđene doprinose za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Svetska banka odobrila zajam Srbiji u iznosu od 218,9 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zajmodavci širom zemlje, uključujući Halifaks, Virdžin Moni i Skipton, preduzeli su korak nakon što su analitičari upozorili da bi bazna stopa mogla da poraste na 6 odsto sledećeg proleća, nakon što je britanski Sterling naglo pao kao odgovor na prošlonedeljnu najavu mini budžeta kancelara Kvasija Kvartenga, piše Dejli Mejl.

Drugi koji su povukli ili izmenili ugovore uključuju Clidesdale Bank, Scottish Building Society, Leek United Building Societi, Nottingham Building Societi, Bank of Ireland i Paragon Bank.

Rastući troškovi mogli bi predstavljati katastrofu za porodice

Rastući troškovi mogli bi predstavljati katastrofu za porodice koje se već bore sa krizom troškova života, dok se kupci prvi put suočavaju sa mesečnom otplatom od 1.100 funti, što je trećinu više nego što su plaćali u januaru, prema portalu za nekretnine RightMove.

Vlasnici kuća su danas na društvenim mrežama rekli da su ‘preplašeni’ rastućih kamata, kao što je jedan napisao na Tviteru: ‘Tako sam uplašen, mislim da bismo mogli da završimo bez krova nad glavom.’

Drugi je rekao da je ‘ležao budan noću’ brinući se kako će priuštiti povećanje otplata, žigošući to kao ‘anksioznost od steroida’, dok je samohrana majka molila za pomoć, dodajući: ‘Tako sam uplašena.’
Osnovna stopa je trenutno na 2,25 odsto nakon sedmog uzastopnog povećanja prošlog četvrtka – u odnosu na rekordno nisku stopu od 0,1 odsto u decembru.

Povećanje na čak 6 odsto sledeće godine bilo bi veliki udarac za oko dva miliona vlasnika kuća koji imaju varijabilne kredite, koji se kreću u skladu sa osnovnom stopom.

Takođe postoji još 1,8 miliona zajmoprimaca koji su trenutno zaključani u jeftinim fiksnim poslovima koji ističu tokom sledeće godine.

Sada se suočavaju sa plaćanjem na hiljade funti više godišnje na hipoteku, jer zajmodavci mahnito povećavaju stope kako bi odrazili predviđanja analitičara.

Neko ko je uzeo dvogodišnju fiksnu hipoteku od 200.000 funti u martu 2021., kada je prosečna stopa bila 1,5 odsto, doživeo bi skok na godišnjem računu za 7.000 funti ako stope porastu na 6 odsto, prema podacima investicione kompanije AJ Bell .
U još jednom neuspehu za zajmoprimce koji očajnički žele da se zaključe sa pristupačnim fiksnim ugovorom, mnogi zajmodavci su odgovorili na neizvesnost kamatnih stopa tako što su privremeno potpuno napustili tržište.

Stalna revizija u skladu sa tržišnim uslovima

Čak 20 zajmodavaca juče je krenulo da povuče desetine kredita, prema hipotekarnom brokeru L&C.

Funta se stabilizovala u ranom trgovanju na azijskim tržištima u utorak, dok je blago oporavila.

Sterling je do 7 ujutru bio oko 1,08 dolara, ali ekonomisti su upozorili da bi i dalje mogao da padne u paritet sa dolarom ove godine po prvi put.

Hipotekarni gigant Halifak povukao je sve svoje proizvode za kupce kuća koji naplaćuju naknadu ‘kao rezultat značajnih promena u tržišnim cenama hipoteka’ poslednjih nedelja. Niz manjih zajmodavaca krenuo je njegovim stopama.

Halifaks je naglasio da nije promenio svoje hipotekarne stope i da je nastavio da nudi opcije za aranžmane bez naknade za zajmoprimce.

U međuvremenu, Virgin Monei je uklonio čitav asortiman za nove kupce. Zahtevi za hipoteke koji su već podneti biće obrađeni normalno i postojeći zajmoprimci će i dalje moći da pređu na drugi posao.

Između ostalih zajmodavaca, HSBC je rekao da nema planove da menja hipotekarne ponude, dok je NatVest rekao da su njegove stope pod „stalnom revizijom u skladu sa tržišnim uslovima“.

Dejvid Holingvort, iz hipotekarnih brokera L&C, rekao je: „Promenljivi troškovi finansiranja primoravaju zajmodavce da promene cene svojih kredita. To je bilo tačno tokom cele godine, ali ta volatilnost je dobila turbo podsticaj kako tržišta reaguju na prošlonedeljne događaje. Kao rezultat toga, više njih donosi odluku da se povuče dok se prašina ne slegne.’

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак U Velikoj Britaniji sve veći broj banaka povlači hipotekarne ugovore се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poluratnim uslovima, kakvi vladaju u odnosima Rusije i Evropske unije, mogli su se očekivati takvi oblici državnog uplitanja u tržišne odnose kompanija i potrošača i kompanija međusobno. Iznuđeni državni intervencionizam kupuje vreme i možda sačuva socijalni i politički mir u nekom periodu.

Postoji, međutim, jedno područje državnog intervencionizma s kojim se ne treba igrati, za koji treba dobro promisliti. Reč je o ideji da se uvede vanredni porez na, kako se to naziva, ekstraprofite firmi koje su ostvarile velike prihode, pre svega na talasu rasta cena gasa, struje i električne energije.

Porez na ekstraprofite, kako je naznačeno u Predlogu uredbe Evropske komisije, ne bi trebalo uvoditi. Čak ni kao izuzetak za 2022. godinu. Ako već postoji nužnost da se u poluratnim okolnostima od kompanija koje spletom okolnosti imaju velik rast dobiti uzme takozvani ekstraprofit, to se ne bi smjelo raditi porezom nego izdavanjem državnih obveznica. Odgovorne vlasti u ratnim okolnostima idu na ratni zajam, a ne na ratni porez.

Petljanje po suštini kapitalizma

Zašto ne ratni porez na ekstraprofit? Zato što je profit temelj na kojem počiva rad ekonomskog sistema u kapitalizmu. Koliko god se pomodarski pričalo o društvenoj odgovornosti firmi kao motivu poslovanja, prava je istina da je glavni cilj preduzetnika ipak maksimizovanje profita. Naknadno oduzimanje profita porezom je poput petljanja nestručnjaka po jezgru reaktora u nuklearnoj elektrani.

Priča o ekstraprofitima ima veliku privlačnost kod političara populističkog smera. U krizama i strahu od gubitka vlasti koji ih prati, najlakše je stvoriti savez političara i narodnih masa, a protiv pohlepnih kapitalista. Od konstatacija da neko ostvaruje ekstraprofit do toga da se svakoga ko ostvari rast dobiti koji je nekome sumnjiv proglasi ratnim profiterom – samo je korak. Evo, čak se i cela Norveška već optužuje zbog ratnog profiterstva.

Kad se jednom duh pusti iz boce, teško se vraća. Sada se ekstraprofiti oduzimaju zbog posledica neisporuka gasa iz Rusije. Juče su se ekstraprofiti ostvarivali na vakcinama protiv COVID-19. Sutra će se dogoditi neka nova katastrofa, nastaće poremećaj u ponudi i opet će biti neočekivanih prihoda za dio firmi. Od izuzetaka, ad hoc i odokativno razrezivani porezi, lako postaju pravilo.

Naravno, pitanje ekstraprofita je legitimna tema za raspravu. Ali ozbiljnu, a ne panično-populističku. U potrazi za kapitalizmom 2.0 ili nečim održivijim što bi ga moglo naslediti, poželjno bi bilo da neki budući nobelovac razradi model kako bez velikih oscilacija nevidljive ruke kontinuisano eliminisati monopolističke dobiti i kako razvoj usmeriti bez recesija i opasnih društvenih razlika. Uzgred, u Jugoslaviji se prije 60 godina o tome vodila velika rasprava između dvije ekonomske škole – dohodaša i profitaša. Naravno, politika je porazila profitaše.

Odgovorni intervencionizam

A zašto umesto ratnog poreza na ekstraprofite – ratni zajam ekstraprofiterima? Zato što je to odgovornije, efikasnije i manje opasno. I tokom istorije postavljeno kao standard odgovornog državnog intervencionizma u ratnim ili poluratnim okolnostima. Uzeti preduzeću dio dobiti porezom je konačan čin. Emitovati državne obveznice s rokom vraćanja za 10, 20 ili 50 godina nešto je sasvim drugo. Drugačije izgledaju bilansi firmi. S obveznicama se može trgovati na sekundarnom tržištu. Tako mogu biti rezerva preduzetniku za moguće okolnosti kad se tržište okrene na glavačke i zaprijeti bankrot.

Države su lake na uzimanju poreza, ali teške kad treba dati porezom ubrano. Oduzimanje ekstraprofita zajmom, a ne porezom, pored ostalog, ipak bi ugradilo kakvu-takvu kočnicu. Ratni zajam piše se kao državni dug, pa će svaki ministar finansija ipak upozoriti premijera da treba biti oprezan jer je moguć uticaj na kreditni rejting zemlje. Zajam ostavlja pisani trag u državnim finansijama, porez nestane na kraju proračunske godine.

Izvor: Lider/Miodrag Šajatović/Bankar.me

Чланак Ekstraprofit: Bolje ratni zajam nego ratni porez се појављује прво на Biznis i Finansije.

Toliki je, naime, rok zastarelosti pozajmica iz radnog odnosa – onih u kojima poslodavac kao poverilac sklopi ugovor sa svojim zaposlenim, kao dužnikom. Da je rok zastarelosti tri godine ukazao je i Vrhovni kasacioni sud u objavljenom pravnom shvatanju. Pojednostavljeno rečeno – svaka rata ovakvog zajma koja je dospela na naplatu, zastareva u roku od tri godine od dana kada je bio rok za njeno plaćanje.

Isto to važi i kada je firma u stečaju, pa stečajni upravnik pokušava putem sudskog spora da naplati od nekadašnjih radnika novac od pozajmica koje je radnik svojevremeno dobijao od svoje firme. Naime, opšti rok zasterelosti od 10 godina u ovom slučaju – ne važi, već se primenjuje rok od tri godine iz Zakona o radu koji kaže da „sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze“

Stečajni upravnik traži da vrate pozajmice u celosti

Nekada je ugovor o zajmu sa firmom u kojoj ste zaposleni bila česta pojava. Danas – veoma retka. Radnici Preduzeća za puteve Vranje – PZP Vranje – od kojeg je danas ostala samo stečajna masa dela imovine, bili su među onima koji su mogli da zajme od svoje firme. Danas im stečajni upravnik traži da vrate pozajmice u celosti, iako je firma otišla u stečaj još 2012. godine, da bi 2015. stečaj bio zaključen, a od nekadašnje putarske firme ostala samo još – stečajna masa.

Odgovor na pitanje da li treba da vrate novac svojevremeno zajmljen od Preduzeća za puteve Vranje ili ne, prvenstveno zavisi od toga da li obaveze po zajmu sa poslodavcem zastarevaju za 10 ili za tri godine. Ovu nedoumicu Privrednog suda u Leskovcu u slučaju firme u stečaju PZP Vranje rešio je Vrhovni kasacioni sud usvojivši pravno shvatanje koje se odnosi i na sve druge slične slučajeve – ovakva potraživanja zastarevaju u roku od tri godine.

Naime, Privredni sud u Leskovcu uputio je zahtev Vrhovnom kasacionom sudu i dostavio spise predmeta sa naznakom da je pred ovim sudom u toku veći broj predmeta po tužbama Stečajna masa stečajnog dužnika PZP Vranje u stečaju, protiv tuženih građana – bivših zaposlenih, radi naplate novčanog potraživanja.

„Potraživanje poslodavca prema zaposlenom iz ugovora imenovanog kao ugovor o stambenom kreditu koji ima prirodu ugovora o zajmu, predstavlja novčano potraživanje iz radnog odnosa… zbog čega se ne primenjuje rok zastarelosti propisan Zakonom o obligacionim odnosima, već posebni rok zastarelosti iz člana 196. Zakona o radu, uz primenu odredbe člana 86. Zakona o stečaju, koja propisuje da zastarelost ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka“, navodi Vrhovni kasacioni sud.

Svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine

Аdvokat Ivan Ječmenica za portal N1 objašnjava da svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine ako je nastala iz radnog odnosa.

„Ovo ‘nastala iz radnog odnosa’ podrazumeva da zajmodavac ima svojstvo poslodavca, a zajmoprimac svojstvo zaposlenog, te da su upravo ta svojstva od odlucujuceg uticaja na nastanak i prestanak ugovora o zajmu – na primer, u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog, ugovor o zajmu se raskida“, navodi Ječmenica.

Ovo pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda pojašnjava da firme u stecaju ne mogu da potražuju pozajmice od svojih zaposlenih, ako je prošao rok od tri godine. Pri tome, advokat Ječmenica ukazuje da postoji zastoj u proteku tog trogodišnjeg roka i to u trajanju od jedne godine, počev od dana otvaranja stečaja.

On ističe da rok zastarelosti za svaku ratu kredita ponaosob počinje da teče od dana dospelosti na naplatu te rate zajma.

„Stoga se može reći da je nastupila zastarelost naplate svake rate od čijeg datuma dospelosti je proteklo tri godine“, objašnjava Ječmenica.

Kako dodaje, trenutak prestanka radnog odnosa može da bude bitan u smislu da tada dospevaju na naplatu sve rate pozajmice koju je poslodavac učinio zaposlenom, ali ukoliko je tako nešto predviđeno samim ugovorom o zajmu.

Izvor: N1

Foto: Pxabay

Чланак Svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska investiciona banka (EIB), kreditna institucija EU, ponudila je zajam Kijevu. Komisija garantuje zajmove EIB za operacije van Evropske unije, sa provizijom koja obično iznosi 9 odsto ukupnog finansiranja. Ali u ovom slučaju, Evropska komisija želi da provizija bude na 70 odsto ukupnog finansiranja, kao što je to učinila sa prethodnom ponudom od milijardu evra za Ukrajinu, rekli su zvaničnici. Prema njihovim rečima, komisija postavlja zahtev u slučaju da zemlja ne može da vrati sredstva, piše Blumberg, a prenose strani mediji.

Portparol komisije rekao je da EU treba da se uveri da može da pokrije gubitke ako Ukrajina ne plati. Komisija traži alternativna rešenja kako bi podelila neke od dodatnih rizika povezanih sa ovim kreditima, dodao je zvaničnik.
Sama EU se trudila da pregovara o kratkoročnom finansiranju Ukrajine za isplatu plata i drugih operativnih troškova. Evropska unija je već bila prinuđena da privremeno smanji iznos hitnog finansiranja koji šalje Kijevu. Ponuda od milijardu evra prošle nedelje je stavljena na čekanje, jer je Nemačka blokirala veći paket od skoro devet milijardi evra.

Izvestan broj saveznika bloka privatno je kritikovao EU na donatorskoj konferenciji u Luganu ranije ove nedelje zbog toga što nije ispunila svoju veću obavezu od skoro 9 milijardi evra. Pozvali su je da to učini hitno, rekli su izvori.

Ministarstvo finansija u Kijevu ostaje bez mogućnosti finansiranja kako se rat odugovlači. Zbog toga zemlja ostaje sve više zavisna od spoljne pomoći. Ukrajinski zvaničnici istražuju restrukturiranje duga kako bi olakšali teret uz istovremeno održavanje dobrih odnosa sa međunarodnim investitorima.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Чланак Evropska komisija blokirala zajam od 1,5 milijardi evra Ukrajini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mitrović je za TV Insajder istakla da u taj dug neki dogovoreni poslovi još nisu uračunati, pa projekti poput izgradnje kanalizacije širom Srbije, Beogradski metro i drugi veliki projekti još nisu deo obračuna.

Navela je da je dug Srbije prema Kini, kada se uračunaju drugi krediti koji još nisu došli na naplatu, verovatno oko 10 milijardi dolara.

Ukazala je da je iznos kineskih investicija relativno skroman u odnosu na iznos kredita koje je Srbija uzela od te zemlje.

„To su bile prve direktne investicije, ali sve ostalo su krediti i zajmovi za finansiranje infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja i energetike, koje dominantno realizuju kineske kompanije mimo tendera“, dodala je Mitrović.

Upitana ko je na dobitku od takve saradnje, Mitrović je odgovorila da su kineski krediti isprva bili povoljni i jedini koji su Srbiji bili dostupni, ali da se to u međuvremenu promenilo.

Mitrović je ukazala da je najviše pritužbi građana zbog „degradacije i bezobzirnog ophođenja kineskih firmi prema problemima životne sredine“.

Primetila je da je „vrlo teško objasniti i odbraniti“ to što u najplodnijem delu Srbije postoji, kako su kineski investitori rekli, najveća fabriku za proizvodnju guma.

Izvor Fonet

Foto Pixabay

Чланак Mitrović: Iznos kineskih investicija relativno skroman u odnosu na iznos uzetih kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo praktično znači da je Goldman Saks kao obezbeđenje za otplatu kredita omogućio zajmoprimcu da koristi bitkoine kao kolateral za gotovinski zajam.

– Nedavno smo proširili instrumente obezbeđenja kredita gde smo ponudili da zalog za zajam budu bitkoini u vlasništvu zajmoprimca, rekla je portparolka Goldmana za portal KoinDesk.

Goldman, koji ima tim nadležan za digitalnu imovinu, prodao je prošlog meseca preko brokera, u okviru vanberzanskog dogovora, prve bitkoin opcije kompaniji Galaksi Didžital.

Ova banka ide stopama drugih tradicionalnih finansijskih giganata u SAD koji sev dublje zalaze u poslovanje s kripto imovinom

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ponuđen prvi zajam uz kolateral u bitkoinima се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je rekao i da „mi moramo rolover (roll over – zanavljanje kredita, prim. nov.), treba da uzmemo milijardu po manjoj ceni da bi vratili milijardu koju smo uzeli po sedam odsto“. Izgleda da su te milijarde po sedam odsto duboko urezane u memoriju predsednika pošto su te evroobveznice već kompletno otplaćene i prema poslednjem mesečnom izveštaju Uprave za javni dug, najstarije evroobveznice su emitovane u junu 2019. godine sa kuponskom stopom od 1,5 odsto i prinosom od 1,6 odsto. Najpre dospevaju sedmogodišnje obveznice emitovane 2020. godine sa prinosom od 3,375 odsto.

Stanje na tržištu kapitala se pogoršava

Vučić je pogoršanje uslova na tržištu kapitala ilustrovao i emisijom desetogodišnjih obveznica Hrvatske, „koja ima sve pluseve na Zapadu, ima kreditni rejting i izašla je na finansijsko tržište i umesto po 0,8 zadužili se za 2,97 odsto. To su značajno bolji uslovi nego što možemo mi da se zadužimo“, rekao je Vučić.

Ipak, stanje na tržištu kapitala se definitivno pogoršava, ali po svemu sudeći glavni razlog za to je visoka inflacija, a ne direktno rat u Ukrajini.

Da su investitori sve obazriviji i traže veće kamate pokazuju i poslednje emisije državnih hartija od vrednosti.

Početkom aprila obavljena je aukcija dvogodišnjih dinarskih obveznica i iako je planirano prikupljanje pet milijardi dinara, prodato je obveznica za svega 1,6 milijardi i to sa prinosom od 2,95 odsto, za ceo poen skuplje nego pre ravno godinu dana.
Srbija je 16. aprila pokušala i da prikupi novac emitovanjem 25-godišnjih obveznica u evrima. Obim aukcije je iznosio 150 miliona evra, a država je ponudila kupon od 2,3 odsto. Na aukciju je stigla tražnja za svega 19,4 miliona evra, a sa prihvatljivim prinosom od 2,5 odsto prodato je obveznica za svega 6,9 miliona evra.

Velika razlika između inflacije i referentnih kamatnih stopa

Stručnjaci razloge za rast kamatnih stopa vide u velikoj razlici između inflacije i referentnih kamatnih stopa, što znači da investitori faktički gube novac kada dobijaju kamate niže od inflacije.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da su tolike negativne kamatne stope neodržive.

„Dalji rast kamatnih stopa se mora očekivati, ali pogoršavanje uslova zaduživanja mora se gledati u svetlu realnih kamatnih stopa, koje se dobiju kada se od nominalne kamatne stope oduzme inflacija. Srbija i dalje ima relativno stabilnu makroekonomsku situaciju i inflacija ne odudara od evropske“, objašnjava Šoškić.

Prema njegovim rečima, uvek je bolje zadužiti se na tržištu nego bilateralno, kod druge države, kao što smo se recimo zaduživali kod UAE.

„Za početak trebalo je voditi odgovorniju fiskalnu politiku i prošle i ove godine, pa ne bismo morali toliko da se zadužujemo. Kada se zadužujemo kod drugih država, često to nije po tržišnim uslovima i postoje neka uslovljavanja. Bolje se zaduživati na tržištu, bez uslovljavanja“, napominje on.

Slično razmišlja i Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera, koji podseća da zaduživanjem kod drugih zemalja gradimo puteve, ali iako deluje da su krediti povoljniji, moramo da angažujemo njihova preduzeća bez tendera, pa na kraju bude skuplje nego regularno zaduživanje.

Država bi mogla u velikim državnim preduzećima da proda deo akcija na berzi

„Što se tiče zaduživanja na domaćem tržištu kapitala, može se prodati određena količina obveznica, ali se mora dati bar jedan procentni poen viša kamata nego do sada. Na međunarodnom tržištu ako se zadužujemo, trebalo bi se zadužiti s fiksnom kamatom i u evrima, s obzirom na inflaciju i očekivani rast kamatnih stopa“, ocenjuje Jorgić.

On pak predlaže i još jedan izvor sredstava za pokriće dospelog duga, a koji bi smanjio zaduženost države.

„Država bi mogla u velikim državnim preduzećima da proda deo akcija na berzi i od svojih građana i fondova prikupi sredstva za vraćanje dugova. Recimo može da proda oko 30 odsto akcija Telekom Srbija i tako bi prikupila nekoliko stotina miliona evra, a zadržala bi većinsko vlasništvo i ništa se ne bi promenilo u upravljačkim pravima. Ili bi država mogla da proda paket akcija EPS-a koji ima velike probleme u upravljanju i sa kapitalom, i dođe do novca, a bez zaduživanja u situaciji kada kamate idu gore“, kaže Jorgić.

Na skuplje zaduživanje rastućih ekonomija utiču i inflacija i rast kamatnih stopa američkog FED. Prema proceni investicione banke Lazard krajem 2021. godine počelo je povlačenje novca iz rastućih tržišta i od početka godine investitori su povukli 14 milijardi dolara, a od čak 13 milijardi iz obveznica ovih zemalja u čvrstoj valuti.

Izvor: Danas, piše Miloš Obradović

Foto: Pixabay

Чланак Srbija između visokih kamata, „prijateljskih“ zajmova i prodaje EPS-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U nameri da pomogne Srbiji da ostvari strateške ciljeve, dekarbonizaciju ekonomije i uključivanje većeg broja gradjana u energetsku tranziciju Odbor izvršnih direktora Svetske banke je odobrio zajam u protivvrednosti od 50 miliona dolara za Projekat čiste energije i energetske efikasnosti“, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da je cilj projekta da doprinese uštedi energije i omogući gradjanima veću udobnost i toplije domove, kroz ulaganja u čista i efikasna rešenja za grejanje i ugradnju sistema krovnih solarnih panela, a napuste fosilna goriva koja zagadjuju vazduh.

„Stambeni sektor u Srbiji poseduje veliki neiskorišćen potencijal za unapredjenje energetske efikasnosti jer domaćinstva čine oko jednu trećinu finalne potrošnje energije u Srbiji, a oko tri četvrtine energije koju koriste služi za grejanje“, rekao je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.

Zajam za povećanje energetske efikasnosti

Ocenio je da će ulaganja potrebna za povećanje energetske efikasnosti, naročito u porodičnim kućama u kojima živi najveći broj gradjana sa nižim prihodima, doneti značajne socijalne, ekonomske i ekološke koristi.

Očekuje se da će tokom pet godina trajanja projekta ulaganje u održivo grejanje stići do 25.000 domaćinstava. Oko 2.500 najugroženijih domaćinstava dobiće podršku putem „dopunskih subvencija“ za socijalnu inkluziju, a 3.000 domaćinstava trebalo bi da prestane da koristi tradicionalne vidove grejanja na čvrsta goriva.

Ugradnja krovnih solarnih panela trebalo bi da za četiri megavata poveća ukupnu instalisanu snagu postrojenja na obnovljive izvore energije.

U okviru projekta, prioritet za investicije biće porodične kuće, koje su često neadekvatno termoizolovane i, naročito u seoskim sredinama, za grejanje koriste ložišta na ugalj i drva, iako su ona manje efikasna i više zagadjuju. U gradskim sredinama, 60 odsto domaćinstava koja nemaju pristup centralnom ili daljinskom grejanju greje se na drva, a 15 odsto na ugalj.

Grejanje stambenih objekata predstavlja, kako je navedeno, značajan izvor zagadjenja u gradovima Srbije, ;naročito tokom zimskih meseci, kada je odgovorno za više od polovine emisija finih čestica (PM 2,5) jer se najveći deo potreba za toplotnom energijom zadovoljava korišćenjem ogrevnog drveta i uglja.

Nedavno istraživanje Svetske banke u zemljama Zapadnog Balkana pokazalo je da se termoizolacijom zidova i krovova i zamenom prozora na porodičnim kućama mogu ostvariti uštede energije više od 50 odsto.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Svetska banka odobrila zajam Srbiji 50 miliona dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.