Zbog nedostatka radne snage kompanije su u poslednjih nekoliko godina počele da nude znatno bolje radne uslove nego ranije. To je posebno uočljivo na najrazvijenijim tržištima poput američkog. Jer, nije toliki problem ni pronaći radnike koliko je teško zadržati ih. Zato im sada nude ne samo veće zarade, već i rad od kuće, više slobodnog vremena, brigu o njihovom zdravlju isl, ali i neke nesvakidašnje mogućnosti.

Jedna od njih je odmor pre početka rada. Naime, ugostiteljska kompanija SevenRooms kada zaposli nekoga prvo ga pošalje na dve nedelje plaćenog odsustva kako bi “došao svež na posao”.

Neke kompanije svojim zaposlenima i plaćaju odmore. Prošle godine je britanska agencija za pronalaženje kadrova Yolk Recruiting svih svojih 55 zaposlenih odvela u all-inclusive rizort na ostrvu Tenerife. Tokom njihovog produženog vikenda kompanija nije radila već se klijentima javljala govorna pošta.

Bonusi, ketamin i kućni ljubimci

Neke druge kompanije počele su ženama koje rade za njih da isplaćuju bonuse posle porođaja, a neke ih samo nagrađuju ako se vrate na posao posle istog. Primera radi, aplikacija Flo svojim uposlenicama daje 5.000 dolara ukoliko se na posao vrate u roku od godinu dana posle porođaja.

U većini kompanija zaposleni imaju pravo na odsustvo ukoliko im je član bliže familije bolestan. Međutim, sve je više firmi u kojima se može uzeti odsustvo i zbog bolesti baka i deka. Zanimljivo je da se u pojedinim preduzećima dobija odsustvo i u slučaju bolesti kućnih ljubimaca. Šta više, i kada neki od ljubimaca premine, može se dobiti odsustvo za nošenje sa bolom i prihvatanje nove realnosti.

Takođe, širom sveta raste i broj radnih mesta na koje je moguće sa sobom dovesti i svoje krznate prijatelje, jer im oni pomažu da se na poslu osećaju kao kod kuće.

No, sve ovo je prilično uobičajeno. Međutim, najneobičniji primer izlaženja u susret zaposlenima dolazi iz kompanije Dr. Bronner koja proizvodi sapun. Ona svojim radnicima pruža mogućnost da praktikuju ketaminske terapije, jer joj je cilj da vodi računa o njihovom mentalnom zdravlju. Ketamin je inače psihodelična droga koja se nekada koristila u lečenju depresije ili anksioznosti.

Manje neobični slučajevi su da kompanije svojim zaposlenima plaćaju časove surfovanja, ne na internetu nego na talasima, i veslanja na daskama, kako bi održavali fizičku formu.

Izvor: Kvarc

Foto: analogicus, Pixabay

Чланак Šta sve kompanije rade da bi pronašle i zadržale zaposlene? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj Fond će od doprinosa koje plaćaju poslodavci koji nemaju zaposlene osobe sa invaliditetom prihodovati od devet miliona evra, dok je predlogom budžeta bilo predviđeno da država doplati još četiri miliona evra za potrebe korisnika.

Međutim, prema broju i visini sadašnjih prijava, ispostavilo se da će ove godine Fondu biti potrebno najmanje 26 miliona evra, skoro dva puta više nego prošle godine. Dobar deo tog novca odlazi na podršku za zapošljavanje osoba sa invaliditetom za čije zarade se primaju subvencije u zavisnosti od obima invaliditeta, a mogu dostići i do 75 odsto bruto zarade na koju je prijavljena određena osoba.

Plata od 8.000 evra od koje 6.300 plaća država

Postoji više načina da se izvuče novac od države na ovaj način. U Crnoj Gori se, primera radi, neretko dešava da osobe sa invaliditetom osnuju svoju firmu i same sebe prijave na primer na zaradu od osam hiljada evra, od koje im država uplaćuje oko 6,3 hiljade evra.

To se dešava zato što sadašnji zakon ne predviđa ograničenja visine zarade koja se subvencioniše, kao ni mogućnost kontrole zarada, odnosno utvrđivanja da li se one obračunavaju na osnovu stvarnog učinka nekog radnika i njegovog doprinosa preduzeću. Zbog toga se ovaj Fond obratio resornom Ministarstvu rada i socijalnog staranja kako bi se promenio zakon i ograničila visina subvencije.

Inače, broj korisnika ovih subvencija, kao i visina zarada na koje su prijavljeni, se povećava iz godine u godinu, a poslednjih meseci je to dostiglo drastična povećanja, tako da se humana ideja pretvorila u svoju suprotnost i pustošenje državne kase.

Naime, broj poslodavaca, korisnika prava na subvenciju zarade, u periodu između 2017. i 2022. se u proseku godišnje nominalno povećao za više od 300, dok se broj zaposlenih lica sa invaliditetom u proseku povećao za više od 500.

Izvor: Bankar.me

Foto: Mufid Majnun, Unsplash

Чланак Crna Gora: Pljačka budžeta preko zapošljavanja osoba sa invaliditetom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Primera radi, preduzeće Rudnik i termoelektrana (RiTE) „Ugljevik“ isplatilo je oko tri miliona maraka radnicima koji su se odlučili da dobrovoljno napuste preduzeće, a otpremnine su išle i do 25.000 maraka. Međutim, kako se to vidi iz finansijskog izvještaja za prošlu godinu, novi radnici ponovo pristižu u preduzeće. Naime, na kraju 2021. godine u ovom kolektivu je radilo 1.899 ljudi, dok se zaključno sa 2022. godinom taj broj popeo na 1.925. Trend rasta se nastavio i u ovoj godini pa je krajem prvog kvartala broj zaposlenih bio 2.006 što je za 107 više nego u spomenutoj 2021. godini.

Zapošljavalo se i u Rudniku i termoelektrani (RiTE) „Gacko“. Preduzeće koje je trebalo da „prodiše“ odlaskom nepotrebnih radnika, u prošloj godini je primilo 52 nova, nametnuvši sebi novi trošak i obavezu što će uz loš kvalitet uglja i zastarelu mehanizaciju dodatno otežati poslovanje.

Raste broj radnika, pada dobit

„Hidroelektrane na Drini“ su se u prošloj godini „pojačale“ za 22 nova radnika. Međutim, više zaposlenih nije dalo bolji rezultat. Dobit u prvom kvartalu ove godine bila je nepunih 600.000 maraka, dok je u istom periodu prošle ona bila veća od milion KM.

Na platnom spisku banjalučke „Elektrokrajine“ krajem marta ove godine je bilo 1.336 radnika. U prvom kvartalu 2022. godine bilo ih je 1.308, što znači da je zaposleno 28 novih ljudi. Nedavno je ovo preduzeće krenulo u proceduru za dobijanje kredita od pet miliona maraka, kako bi krpilo rupe u poslovanju. Na sve to izveštaj za prva tri meseca ove godine pokazuje minus od 700.000 maraka, dok je u uporednom periodu prošle godine ostvarena dobit od 1,4 miliona maraka.

„Elektro – Bijeljina“ je krajem 2021. godine imala 639 radnika, dok se krajem prošle godine taj broj popeo na 715, što je više za 76.
Broj radnika se povećavao i kod „Hidroeletrana na Vrbasu“ i u „Elektro Doboju“.

Mali broj preduzeća u okviru ERS-a pak funkcionisao je potpuno drugačije – neka od njih su smanjivala broj radnika ali im je dobit rasla.

“Energetskim sistemom upravlja politika”

Ekonomista Damir Miljević smatra da će broj zaposlenih i dalje rasti, sve dok se sistem ne uruši.

„Sve to je posledica toga što energetskim sistemom upravlja politika. Ovo što rade je presipanje iz šupljeg u prazno, pa je neophodno menjati ovaj model. Za sada namere za promene nema ni na vidiku“, kaže on.

Dejan Tovilović

Izvor: Capital.ba

Foto: Robert Gourley, Unsplash

Чланак Republika Srpska: Prvo dali milione kako bi se rešili viška radnika, zatim počeli ponovo da zapošljavaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njegovim rečima, glavni razlozi za to su deficit radne snage kod nas budući da naši radnici odlaze u Evropu, ali i rast privredne aktivnosti u zemlji kao i smanjeno interesovanje za pohađanje zanatskih škola, što opet dovodi do deficita nekih struka.

Poslodavcima znači svaki zaposleni

„Građevinarstvo je, na primer, takav sektor koji zahteva veliku multidisciplinarnost, tu su potrebni manje više svi ti zanatski profili – električari, vodoinstalateri i tako dalje, ali i sami građevinci“, rekao je Atanacković za Tanjug.

Kad je u pitanju građevinarstvo, najveći broj radnika dolazi iz Turske, a kada je reč o niskogradnji i putevima, radnici dolaze iz Azerbejdžana i drugih zemalja, objasnio je on.

„Veliki broj radnika ovde pomaže u popunjavanju tih nedostataka radne snage vezano sa kineskim investicijima. Tu ne bih mogao da kažem tačno, niti je to poznato koliki je broj kineskih radnika angažovan što se tiče Bora, Majdanpeka…. Mi to kao poslodavci posmatramo kao jednu neminovnu pojavu koja je stara. Uvek je dolazilo do tog pomeranja naroda ka onim delovima zemlje koji su im pružali više mogućnosti“, istakao je Atanacković.

On je objasnio da postoje određena razmimoilaženja kod poslodavaca i stranih radnika zbog različitih uslova i načina vaspitavanja ljudi, kao i načina života, posebno onih, kako je rekao, koji dolaze iz Azije.

„Ipak, jednostavno, u nedostatku domaće radne snage poslodavcu je dobrodošao svaki zaposlen, koji će moći da pomogne da on ne smanjuje svoju aktivnost, već da nastavi sa svojim razvojem ili bar ostane na istom nivou svoje produktuvnosti“, kaže Atanacković.

Nova šansa za srpske poslodavce

Sporazum koji postoji u okviru balkanskog zajedničkog tržišta će, dodaje on, pomoći u tom smislu – poslodavci će dobiti mogućnost da lakše angažuju radnike iz Severne Makedonije i Albanije koji su, smatra Atanacković, nama bliži po mentalitetu.

„Ukoliko naši privrednici budu uspeli da obezbede dovoljno kvalitetnu cenu rada, možemo dobiti ljude koji su bliži nekim našim navikavama, jer ipak se radi o Balkanu. Koliko će to da uspe i da li će, još ćemo da vidimo“, ocenio je Atanacković.

Izvor: B92

Foto: Peggy_Marco, Pixabay

Чланак Broj stranih radnika u Srbiji se konstantno povećava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je GIZ pre pet godina započeo rad na pomenutom projektu, jedna od prvih stavki bila je realizacija istraživanja o uslovima života u dva beogradska neformalna romska naselja. Istraživanje je pokazalo da stanovnici naselja „Antena“ i „Lazari“ nemaju osnovne sanitarne i infrastrukturne uslove, uključujući i pijuću vodu, zatim da ih ne prepoznaju brojne insitucije te da ne ostvaruju prava koja imaju ostali građani naše države, uključujući i pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, ali i da su, na sve ovo, u nekim mestima izloženi i opasnom zračenju budući da su njihova naselja izgrađena u blizini dalekovoda. Potvrđeno je takođe i ono što svi mi već odavno znamo – da mnogi od njih nisu završili školovanje i da ne mogu da apliciraju za formalna radna mesta, pa prihode ostvaruju „od danas do sutra“. Takođe, statistika je zabeležila da u ovim naseljima živi 207 stanovnika koji su u proseku nešto stariji od 22 godine, kao i da ukupnu populaciju ovih naselja čini 55 odsto dece koja nemaju pristup osnovnim sadržajima.

Kao što smo pomenuli, sve ovi ovi podaci nisu novost. Da su Romi u lošijem položaju od ostatka populacije naše društvo je svesno već decenijama. Pokušaja da se unapredi život u neformalnim romskim naseljima je bilo, primera radi i GIZ je u pomenuta dva naselja obezbedio cisterne sa vodom i mobilne toalete, ali problem je što oni nisu sistematski, te kad god se neki donatorski projekat završi, sve se vraća na staro.

Ovo nije borba za povlastice, već za ravnopravan položaj u društvu

Ali, da li smo ikada probali da ovu situaciju ne sagledavamo iz socijalnog već iz socio-ekonomskog ugla?

Naime, prema podacima koje je na konferenciji izneo Miloš Mihajlović, načelnik u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu u Gradu Beogradu, u našoj prestonici postoje 133 neformalna romska naselja u kojima živi oko 34.000 stanovnika. Starosni prosek beogradskih Roma je 25 godina, što znači da je ova populacija u punoj radnoj snazi.

Umesto da država, ali i privatna preduzeća, iskoriste ovu činjenicu i prekvalifikacijama i dokvalifikacijama, mada nekada one nisu ni potrebne, popuni rupu na tržištu rada koje iz godine u godinu ima sve manju ponudu radne snage, malo ko se hvata u koštac sa ovim problemom.

Istini za volju, bilo je projekata koji su se bavili ekonomskim osnaživanjem Roma, i oni su mahom imali dobre rezultate. Upravo u jednom od njih, koji je realizovala Nemačka razvojna saradnja, Romi su dobijali podršku u osposobljavanju za tržište rada kroz raznovrsne stručne obuke, ali i za samozapošljavanje. Procenat uspešnosti bio je 60 odsto, što znači da je šest od 10 Roma posle ovog programa pronašlo ili sebi stvorilo posao.

Ipak, obuke su samo jedan korak ka unapređenju položaja Roma u Srbiji. Veoma ozbiljan problem su i diskriminacija i negativni stereotipi o ovoj populaciji koji su dodatna prepreka za njihovo zapošljavanje.

Ovde je važno istaći da se Romi i njihova udruženja ne bore za privilegovan već za ravnopravan položaj u društvu. Oni dakle žele da žive u naseljima koja zadovoljavaju osnovne sanitarne uslove, da se školuju, rade i doprinose ovom društvu kao i svi ostali njegovi članovi. Njihovi predstavnici ističu da za ravnopravnost u društvu niko ne bi trebalo da se bori, već bi trebalo da je dobije rođenjem na određenoj teritoriji. Za Rome to trenutno nije slučaj, ali možda će biti jednog dana, kada se promeni njihov udeo na tržištu rada ali i njihova uloga u celokupnom društvu.

Foto: Cihat17, Pixabay

Чланак „Romi ne bi trebalo da budu socijalna kategorija, već ravnopravni učesnici na tržištu rada“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prva faza je namenjena isključivo poslodavcima, koji će od danas do 22. septembra moći da se prijave za učešće u programu na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs, objavljeno je na sajtu NZS.

Druga faza je namenjena nezaposlenima, koji će za učešće u programu moći da se prijave od 3. oktobra do 31. novembra na istom sajtu.

U okviru treće faze programa poslodavci će birati kandidate.
Poslodavci će imati mogućnost da selektuju prijavljene kandidate već od početka njihovog prijavljivanja, a konačan izbor poslodavci iz privatnog sektora obaviće 1. do 15. novembra.

Poslodavci iz javnog sektora će moži da donesu konačnu odluku o izboru kandidata od 16. do 30. novembra.

U roku od 15 dana od dana konačnog izbora kandidata, na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs biće objavljena lista oglašenih pozicija poslodavaca sa brojem odobrenih kandidata.

Četvrta faza realizacije programa podrazumevaće potpisivanje trojnog ugovora između NSZ, poslodavca i izabranog kandidata i početak sprovođenja programa u roku od 15 dana od dana formiranja liste oglašenih pozicija poslodavaca sa brojem odobrenih kandidata.

Za ovu godinu je planirano da se u program Moja prva plata uključi do 10.000 mladih starosti do 30 godina, sa najmanje srednjim obrazovanjem i bez radnog iskustva.

Program će se sprovoditi kod poslodavca, u privatnom i javnom sektoru, u trajanju od devet meseci, a realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa.

okom trajanja programa, Nacionalna služba za zapošljavanje će na mesečnom nivou isplaćivati mladima sa srednjim obrazovanjem novčanu naknadu u iznosu od 25.000 dinara, dok će mladima sa visokim obrazovanjem isplaćivati 30.000 dinara, uz uplatu doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Raspisan Javni poziv „Moja prva plata“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Osobe sa invaliditetom iz Srbije će proizvoditi prvo srpsko zaštitno odelo za tržište Nemačke“. Ovo je samo jedna u nizu afirmativnih vesti koje, pred navalom senzacionalizma i dnevnopolitičkih rasprava, na medijskim portalima ne beleže ni komentare, ni „sviđanja“, ni veliku čitalačku publiku. A trebalo bi, jer priča o zapošljavanju osoba sa invaliditetom pokazuje koliko smo razvijeni kao društvo.

Na papiru svakako jesmo, kaže Jovana Krivokuća Milovanović, izvršna direktorka NVO „Forum mladih sa invaliditetom“, jer prema našim zakonima svi imaju pravo na obrazovanje i zapošljavanje bez diskriminacije. Ali, u stvarnom životu su propisi i praksa često u raskoraku.

„Diskriminacija postoji, počev od obrazovanja koje je preduslov za pronalaženje adekvatnog zaposlenja. Mnoge obrazovne institucije još nisu otklonile fizičke i komunikacijske prepreke za pristup osoba sa invaliditetom. Takođe, neke vrste podrške, kao što su lični pratilac deteta, pedagoški asistent i slično, ne postoje na lokalnom nivou, niti su regulisane ili isplanirane“, kaže sagovornica B&F-a i dodaje da zbog toga osobe sa invaliditetom često ne mogu da upisuju škole koje žele, već idu u one koje im omogućavaju lakši pristup.

Zbog svega navedenog, nedovoljan broj osoba sa invaliditetom uspeva da stekne i diplomu srednje škole, a kamoli fakultetsku. Od preko 140 fakulteta u Srbiji, njih 55 je pristupačno za osobe sa invaliditetom, dok samo 20 fakulteta obezbeđuje udžbenike za studente u prilagođenim formatima. Zato je u školskoj 2018/19. godini samo 271 osoba sa invaliditetom upisala fakultet, a 14 njih je uspelo da diplomira.

Predlozi za unapređenja na tržištu rada

Osim neodgovarajućih uslova za školovanje, sagovornica B&F-a kao veliku prepreku zapošljavanju osoba sa invaliditetom izdvaja i oprez poslodavaca: „Njihov otpor je često posledica nedovoljne informisanosti o uslovima koje treba da obezbede. Dešava se i da zbog nepoznavanja tipova invaliditeta poslodavac u startu diskvalifikuje kandidate koji bi mogli nesmetano da obavljaju određene poslove”. Otežavajuća okolonost je, kaže ona, i to što osobe sa invaliditetom, koje su ceo život marginalizovane, često imaju nisko samopouzdanje.

Upravo zato bi u podsticajne mere za njihovo zapošljavanje, osim finansijske, trebalo da bude uključena i savetodavna podrška. Takođe, ne bi bilo na odmet ni pojednostavljivanje birokratskih procedura, kao i fleksibilizacija pojedinih propisa poput obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za stalno, koja obeshrabruje poslodavce. Jedan od predloga za unapređenje politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom je i angažovanje savetnika koji bi im pomagali u prilagođavanju novom radnom okruženju, ali i stručnjaka koji bi poslodavce detaljnije upućivali u njihova prava i obaveze.

Srećom, pojedine kompanije u našoj zemlji već godinama zapošljavaju osobe sa invaliditetom i na sopstvenom primeru dokazuju koliko je to korisno i za njih ali i za celokupno društvo. U tome imaju pomoć „Foruma mladih sa invaliditetom” i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), koja podržava projekat pod nazivom „Znanjem do posla – E2E“.

Deltini pionirski koraci

Kompanija Delta Holding je prva u Srbiji, još pre donošenja zakona iz ove oblasti, započela u oktobru 2008. godine poseban program za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Ovakvo zalaganje kompanije je prepoznato i na međunarodnom nivou, pa je Delta Holdingu 2012. godine u Parizu uručena međunarodna nagrada „Disability Matters“ za program profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Prema rečima Tijane Koprivice, direktorke za održivo poslovanje u ovoj kompaniji, za izradu strategije zapošljavanja osoba sa invaliditetom podršku im je pružio Forum mladih sa invaliditetom, a kolege iz Delta Real Estate-a su sve kompanijske poslovne prostorije učinile pristupačnim. Uveli su i „Bonton u komunikaciji sa osobama sa invaliditetom“, a eksperti iz Foruma su Deltine zaposlene obučavali kako da stvore „podržavajuću atmosferu“.

Sada u Delti rade 63 osobe sa invaliditetom, na različitim pozicijama – u finansijama, u sektoru za produkciju, u IT sektoru, u sektoru za zaštitu životne sredine, u distributivnom centru na administrativnim poslovima itd. Ova inicijativa vrlo brzo je donela rezultat, jer su stekli dragocene kadrove koji značajno doprinose razvoju poslovanja.

Ali kako tvrdi Koprivica, „dobili smo i kolege i prijatelje sa kojima se zajedno razvijamo. Učimo jedni od drugih i nove veštine, ali i kako da budemo bolji ljudi. Primera radi, naš dizajner koji ne čuje od rođenja, počeo je mnogo lakše i pravilnije da izgovara reči zbog svakodnevne komunikacije sa kolegama kojima čita sa usana. Ne mogu vam rečima opisati koliku je radost to izazvalo u našem timu“.

Delez Srbija prilagođava i poslovne objekte osobama sa invaliditetom

Delez Srbija je po brojnosti zaposlenih sa invaliditetom jedan od lidera u našoj zemlji. Sa ovom praksom kompanija je započela takođe 2008. godine primajući u radni odnos 10 osoba, da bi postepeno došla do brojke od 243 zaposlenih sa invaliditetom. Oni rade na različitim pozicijama, od kasira i izlagača robe, do menadžera objekata. Nevena Đaković, ekspert za različitost i inkluziju u ovoj kompaniji, ponosna je na evropsku nagradu pod imenom „Disability Matters“ koju im je 2018. dodelila kompanija Springbord, proglasivši ih uzorom u ovoj oblasti.

Nagrada je kruna uspešnog sprovođenja inkluzije u Delezu, budući da ova kompanija zapošljava i osobe sa umerenim mentalno-intelektualnim teškoćama. Prema rečima sagovornice B&F-a, Delez Srbija ovaj uspeh duguje neprekidnoj edukaciji svih zaposlenih ali i pružanju podrške novim kolegama, posebno u periodu prilagođavanja. Deo zasluga imaju i lideri timova koji rade na stvaranju klime u kojoj se osobe sa invaliditetom osećaju priznato i dobrodošlo.

„Nedavno smo dobili pismo koleginice koja se zahvaljuje svom timu i rukovodiocu, jer su joj pomogli u prevazilaženju strahova sa kojima se svakodnevno suočavala. Takvi događaji su naša najveća motivacija”, kaže Đaković.

Delez Srbija se nije zaustavio samo na podršci zaposlenima, već je i svoje određene prodajne objekte prilagodio osobama sa invaliditetom. Zato su u Mega Maxi prodavnicama postavljeni tasteri za pomoć pri obavljanju kupovine, kao i prioritetne kase, a svakoga dana od 14 do 15 časova u ovim objektima održavaju se „mirni sati“, sa smanjenim osvetljenjem.

Praksa u Wurth-u osnažuje preduzetnički duh

Wurth Beograd kao deo Wurth Grupe, globalnog lidera u snabdevanju profesionalaca u oblasti montaže, nudi plaćenu praksu osobama sa invaliditetom. U dva dosadašnja ciklusa primili su ukupno šest praktikanata i obezbedili im adekvatne radne uslove i prevoz do posla. Praktikantima su stalno bili na raspolaganju mentori koji su ih vodili kroz ceo program prakse, ali i ostale pogodnosti koje imaju zaposleni poput biblioteke, kompanijske e-learning platforme i kafe kutka.

Kandidati su se najviše interesovali za administratorske pozicije, uređivanje baze podataka, izradu transkripta materijala za edukaciju, ali i za kreativne poslove vezane za izradu kataloga proizvoda.

Zoran Birčanin, HR menadžer i Ljiljana Toroman Križan, COO u kompaniji Wurth Srbija, imaju samo reči hvale za ovaj projekat.

„Kandidati su ispunili naša očekivanja. U prethodnoj generaciji praktikanata jedan mladić, kome smo ponudili da ostane da radi kod nas, oslobodio je svoj preduzetnički duh i osnovao sopstvenu kompaniju. Slična je situacija i sa devojkom koja nam aktivno pomaže u procesima selekcije kandidata, ali kao preduzetnica, preko svoje firme, jer joj tako više odgovara”, kažu oni i dodaju da, zbog nastavka ovih aktivnosti, Wurth trenutno radi na neophodnim adaptacijama svojih prostorija. Cilj im je da privuku mlade osobe koje će ostati u njihovom timu i doprineti njegovom daljem razvoju.

Marija Dukić

broj 182, februar 2021. 

Чланак Zapošljavanje osoba sa invaliditetom: Dobrim poslovanjem protiv predrasuda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početkom prošle godine pripremom hrane bavilo se 1,1 milion ljudi, da bi u prvom kvartalu to bilo 1,4 miliona ljudi.

Drugi najveći rast od 15,6 odsto bio je u grupi radnika za lične usluge, koja se odnosi na putnike, konduktere, vodiče, kuvare, konobare i barmene, frizere, kozmetičare i nadzornike u zgradarstvu i domaćinstvu. Njih je u prvom kvartalu ove godine bilo 7,6 miliona.

Profesionalci u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija su na trećem mestu, sa povećanjem od 9,6 odsto, dok je najveći pad broj zaposlenih u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu od 12,6 odsto.

Eurostat navodi da je stopa zaposlenosti među stanovništvom EU od 20 do 64 godine bila je u prvom kvartalu ove godine 74,5 odsto, za 0,5 odsto više u poređenju sa četvrtim kvartalom prošle godine.

Promene u stopi zaposlenosti između četvrtog kvartala 2021. i prvog kvartala 2022. varirale su u zemljama članicama EU.

Najveći rast zabeležen je u Grčkoj, gde je u prvom kvartalu bilo 1,8 odsto više zaposlenih nego poslednjih nekoliko meseci prošle godine.

Sledi Luksemburg u kom je povećanje bilo 1,1 odsto i Letoniji gde je bilo jedan odsto.

Dok je zaposlenost porasla u 24 zemlje članice EU, smanjena je u Litvaniji za 0,3 odsto, Danskoj 0,5 odsto i Malti 0,6 odsto.

Između četvrtog kvartala 2021. i prvog kvartala 2022. godine, posao je našlo 3,6 miliona nezaposlenih u EU.

U ovom periodu 7,2 miliona ili 51,3 odsto ostalo je nezaposleno, a 3,3 miliona nezaposlenih je iz radne snage prešlo u privrednu neaktivnost, odnosno postalo radno neaktivno.

Izvor; Danas

Foto; Pixabay

Чланак Najviše se traže pomoćni radnici za pripremanje hrane u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izdavanje prvih identifikacionih kartica, koje će omogućiti slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, očekuje se tokom Samita Otvorenog Balkana 7. i 8. juna na Ohridu“, najavio je Nenad Ðurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Ðurđević je to najavio na panelu „Vetrovi balkanskih promena-kako menjamo naš region“ u okviru Open Balkan foruma koji je organizacija „Limbek“ održala u Beogradu.

On je rekao da Privredna komora Srbije, zajedno sa privrednim komorama Severne Makedonije i Albanije, poslovnom zajednicom, aktivno učestvuje i daje podršku vladama u sprovođenju inicijative Otvoreni Balkan kao i da je prioritet dalja implementacija dogovorenih sporazuma.

Otvoreni Balkan

Navodeći kao glavni izazov postizanje ciljeva u zadatim vremenskim okvirima, Ðurđević ističe da je za bržu realizaciju i usaglašavanje administracija neophodno formirati implementacione i nadzorne organe na nivou inicijative Otvoreni Balkan koji bi pratili implementaciju i realizaciju celog procesa. On je naveo da je „Otvoreni Balkan otvoren za sve ekonomije regiona, uz poruku da samo zajedno možemo odgovoriti na izazove u poslovanju i privući strane investitore u region.

Kaže i da ekonomije Zapadnog Balkana imaju zajedno oko 18 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod od 111 milijardi evra što je manje nego što ima jedna Češka čiji BDP iznosi 250 milijardi evra.

„Zato je važno da na operativnom nivou, zajedno sa poslovnom zajednicom i predstavnicima ministarstava i stručnih službi pronađemo rešenja, adekvatne protokole i usaglasimo rad stručnih službi sa cil?em harmonizacije i izdavanja potrebnih sertifikata za proizvode koji će biti priznati u sve tri zemlje. Time bi se znatno olakšalo poslovanje kompanija u regionu“, rekao je Ðurđević.

Dodao je da konkretni rezultati ove inicijative mogu da doprinesu i pomacima u Berlinskom procesu koji trenutno stagnira. „Najvažniji cilj inicijative Otvoreni Balkan je da doprinese boljem životu građana regiona kroz omogućavanje slobodnog protoka robe, kapitala, usluga i ljudi i važno je da se ova inicijativa što više promoviše jer saradnja na ekonomskom nivou može da stvori snažne preduslove za politički napredak i saradnju“, zaključio je Ðurđević.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Građani Srbije, S. Makedonije i Albanije uskoro će moći da se zaposle bez administrativnih barijera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedna od najtežih odluka u životu je ona o napuštanju svoje zemlje, ili kako je to rekla britanska pesnikinja Vorsan Šajr: „Niko neće staviti svoju decu u gumeni čamac, osim ako je voda u tom trenutku bezbednija opcija od zemlje“.

U Srbiji je od 2008. godine do danas oko 210 ljudi dobilo izbeglički status. U našu zemlju su većinom pristigli iz Irana, Libije, Sirije, Avganistana, Iraka, Burundija i Kube. U programu pomoći koji traje godinu dana, naša država im pruža nekoliko vidova podrške – od finansijskih sredstava za smeštaj, preko časova srpskog jezika, istorije i kulture, pa sve do školskih udžbenika za decu.

Ipak, prava integracija u društvo je moguća tek kada uspeju da obezbede posao koji će im omogućiti ekonomsku nezavisnost. Prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), trećina izbeglica u Srbiji ima visoko obrazovanje, a više od polovine srednje. Stoga je UNHCR apelovao na privatni sektor u našoj zemlji da se više uključi u zapošljavanje izbeglica, kao i u druge vrste podrške ovoj ranjivoj grupi.

Koristi za preduzeća

„Kompanija IKEA je u maju 2021. godine pokrenula program tromesečne plaćene prakse za izbeglice i nakon toga smo zaposlili osmoro polaznika. Bio je to pilot projekat za Srbiju. Iskustva su premašila naša očekivanja, pa ćemo isti program realizovati i ove i naredne fiskalne godine”, najavljuje za B&F Nikola Simonović, rukovodilac projekta „Inicijativa za izbeglice“ u toj kompaniji.

Mada je Srbija za većinu izbeglica tranzitna zemlja ka zapadnoj Evropi, Simonović napominje da je odziv bio jako dobar i da su svi koji su se prijavili pokazali veliku želju da unaprede svoje znanje. Administrativne procedure nisu predstavljale problem jer, kako objašnjava, „sva lica sa izbegličkim statusom, uključujući i tražioce azila, dobijaju radne dozvole nakon devet meseci provedenih na teritoriji Srbije”.

Najveće prepreke, kao i svuda u svetu, predstavljaju jezička barijera i predrasude prema ljudima iz drugačijih kultura, ali jezik se nauči a najbolji način da se prevaziđu stereotipi je svakodnevno druženje i saradnja na radnom mestu. „Kroz takvo iskustvo možemo da uvidimo koliko su ljudi slični, umesto da neprestano tražimo razlike među njima. Ljudi koji su bili primorani da napuste svoju zemlju su, kao i mi, nečija porodica ili bliske osobe. Njima su potrebne iste stvari kao i svima nama – stabilan posao, siguran dom i perspektiva. To nisu i ne bi trebalo da budu privilegije, već osnovno pravo svakog čoveka u svetu“, ističe Simonović.

Naš sagovornik dodaje da zaposleni koji potiču iz različitih kultura mogu kroz međusobnu saradnju da budu kreativniji i produktivniji i da se na taj način dođe do nesvakidašnjih inovacija. Pored toga, među ljudima koji su dobili izbeglički status u Srbiji ima stručnjaka iz profesija koje su deficitarne na našem tržištu.

„Ne postoji nijedan razlog, bilo da se vodite ljudskim vrednostima ili ekonomskim zakonitostima, zbog kojeg ne bi trebalo da zaposlite izbeglice”, zaključuje Simonović i dodaje da je IKEA spremna da svoja iskustva podeli sa svim preduzećima koja bi želela da krenu njenim stopama.

Od Južnog Sudana do Bubanj potoka

Jedan od novozaposlenih radnika u logistici ove švedske kompanije je i Sebastijan Isa Piter, poreklom iz Južnog Sudana. Svoju domovinu je napustio zbog dugogodišnjeg građanskog rata čiji se kraj ni danas ne nazire.

Ovde je već pet godina, naučio je osnove srpskog jezika, stekao brojne prijatelje i uočio neke sličnosti između njegovog i našeg naroda. „Nažalost, bratoubilački sukobi zbog etničkih ili religioznih razlika nisu nepoznati ljudima na ovim prostorima. Zato sam u Srbiji naišao na mnogo više razumevanja nego što sam očekivao”, priznaje naš sagovornik.

Od saosećanja se, međutim, ne može živeti, ali od rada može. Stoga Sebastijan Isa Piter apeluje i na druge kompanije da slede primer švedskog proizvođača nameštaja i zaposle izbeglice. One, na taj način, pored finansijske nezavisnosti stiču i pravo na zdravstveno osiguranje, ističe naš sugrađanin iz Južnog Sudana koji ne krije da mu je posle svega što je preživeo, sigurnost postala jedna od najvažnijih stvari.

Lajkovački Kubanci

U potrazi za bezbednošću, Belkis Alkantara Gonzales se sa mužem i decom pre pet godina iz rodne Kube uputila ka Srbiji. Pošto su dobili azil, krenuli su na časove srpskog jezika i počeli da traže posao. Ali, kako kaže, čak i sa svom dokumentacijom koju su posedovali, ta potraga je nalikovala Homerovoj „Odiseji“. Srećom, posle nekog vremena su, zahvaljujući ljudima iz UNHCR-a, dobili mogućnost da se smeste i zaposle, i to u Lajkovcu, za koji do tada nisu čuli.

„Na naše iznenađenje, otkrili smo da je to grad prijateljski raspoloženih ljudi, izuzetno solidarnih, sa bogatom tradicijom i kulturom, koji su nas prihvatili kao svakog drugog člana njihove zajednice. Za ovih nekoliko godina, stekli smo mnogo prijatelja koji su nas zvali na krštenja, venčanja, rođendanske proslave… Učinili su da se zaista osećamo kao kod kuće”, kaže za B&F Belkis, koju u Lajkovcu iz milošte zovu Belka.

Ona radi u obližnjoj mesari, a njen muž na gradilištima u okolini. Belka kaže da se nije susretala sa predrasudama, ali jeste za radoznalošću komšija koje često svrate u mesaru da bi je videli i popričali sa njom.

„Ponekad nam ljudi priđu i na ulici, jer su iznenađeni činjenicom da stranci govore srpski. Kada kažemo da smo Kubanci, postaju još srdačniji i rado nastavljaju čavrljanje. Često nam pričaju o prijateljstvu koje je oduvek postojalo između Kube i Jugoslavije, pitaju da li kod sebe imamo ‘kohiba’ cigare i slično”, priča Kubanka iz Lajkovca o iskustvima u novoj domovini.

Nada se da će i druge izbeglice dobiti šansu koju je dobila njena porodica – da normalno žive i rade. „Mislim da bi bilo produktivno i za privatni i za javni sektor, kao i za mnoga mala i srednja preduzeća, da otvore prostor za ljude koji, kao moj suprug i ja, samo žele da doprinesu ovom društvu i da mu se na taj način oduže za pruženo gostoprimstvo”, ističe Belkis.

Iako su se uspešno prilagodili životu u Srbiji, njenoj porodici ponekad nedostaje Kuba, a posebno prijatelji i rodbina koji su ostali tamo. Rastužuju ih dešavanja u Ukrajini jer znaju šta predstoji ljudima koji su morali da odu u izbeglištvo. „U pitanju su čitave porodice i ja kao majka veoma saosećam sa njima. Želim im da dobiju svu pomoć koja im je potrebna i da ubrzo pronađu bezbednost i stabilnost koje svako ljudsko biće zaslužuje”, poručuje Belkis Alkantara Gonzales.

Kome mogu da se obrate izbeglice iz Ukrajine?

Trenutno se u Srbiji nalazi mali broj izbeglica iz Ukrajine i uglavnom su smeštene kod rođaka i prijatelja koji ovde žive, a ostali se nalaze u renoviranom Centru za azil u Vranju, kažu u UNHCR-u. Pošto se očekuje da će taj broj rasti, UNHCR je u saradnji sa drugim UN agencijama u Srbiji pokrenuo koordinisanu akciju za odgovarajući prihvat izbeglica iz Ukrajine. Otvorena je danonoćna telefonska linija za pomoć, obezbeđena podrška na terenu, uključujući i besplatnu pravnu pomoć.

Vlada Srbije je, takođe, usvojila plan o pružanju privremene zaštite ljudima koji su prinuđeni da napuste Ukrajinu. Nadležna institucija za prihvat izbeglica i brigu o njima je Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), koji ima veliko iskustvo u ovoj oblasti još od devedesetih godina prošlog veka.

Marija Dukić

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Чланак Zapošljavanje izbeglica u Srbiji: Jače je delo, nego beseda се појављује прво на Biznis i Finansije.