Prilikom poslednjeg popisa stanovništva, od ukupnog broja osoba sa invaliditetom u Srbiji samo devet odsto njih je bilo zaposleno. Nešto noviji podaci Poreske uprave pokazuju napredak u ovoj oblasti, ali ne dovoljno brz da bismo mogli da pariramo evropskoj stopi zaposlenosti osoba sa invaliditetom koja iznosi 50 odsto. Ipak, primeri kompanija poput Delez Srbije, Delta Holding-a ili Wurth-a pokazuju da se ovakva ulaganja itekako isplate, i zbog unapređenja međuljudskih odnosa unutar kompanija ali i zbog velikog doprinosa novozaposlenih razvoju njihovog poslovanja.
„Osobe sa invaliditetom iz Srbije će proizvoditi prvo srpsko zaštitno odelo za tržište Nemačke“. Ovo je samo jedna u nizu afirmativnih vesti koje, pred navalom senzacionalizma i dnevnopolitičkih rasprava, na medijskim portalima ne beleže ni komentare, ni „sviđanja“, ni veliku čitalačku publiku. A trebalo bi, jer priča o zapošljavanju osoba sa invaliditetom pokazuje koliko smo razvijeni kao društvo.
Na papiru svakako jesmo, kaže Jovana Krivokuća Milovanović, izvršna direktorka NVO „Forum mladih sa invaliditetom“, jer prema našim zakonima svi imaju pravo na obrazovanje i zapošljavanje bez diskriminacije. Ali, u stvarnom životu su propisi i praksa često u raskoraku.
„Diskriminacija postoji, počev od obrazovanja koje je preduslov za pronalaženje adekvatnog zaposlenja. Mnoge obrazovne institucije još nisu otklonile fizičke i komunikacijske prepreke za pristup osoba sa invaliditetom. Takođe, neke vrste podrške, kao što su lični pratilac deteta, pedagoški asistent i slično, ne postoje na lokalnom nivou, niti su regulisane ili isplanirane“, kaže sagovornica B&F-a i dodaje da zbog toga osobe sa invaliditetom često ne mogu da upisuju škole koje žele, već idu u one koje im omogućavaju lakši pristup.
Zbog svega navedenog, nedovoljan broj osoba sa invaliditetom uspeva da stekne i diplomu srednje škole, a kamoli fakultetsku. Od preko 140 fakulteta u Srbiji, njih 55 je pristupačno za osobe sa invaliditetom, dok samo 20 fakulteta obezbeđuje udžbenike za studente u prilagođenim formatima. Zato je u školskoj 2018/19. godini samo 271 osoba sa invaliditetom upisala fakultet, a 14 njih je uspelo da diplomira.
Predlozi za unapređenja na tržištu rada
Osim neodgovarajućih uslova za školovanje, sagovornica B&F-a kao veliku prepreku zapošljavanju osoba sa invaliditetom izdvaja i oprez poslodavaca: „Njihov otpor je često posledica nedovoljne informisanosti o uslovima koje treba da obezbede. Dešava se i da zbog nepoznavanja tipova invaliditeta poslodavac u startu diskvalifikuje kandidate koji bi mogli nesmetano da obavljaju određene poslove”. Otežavajuća okolonost je, kaže ona, i to što osobe sa invaliditetom, koje su ceo život marginalizovane, često imaju nisko samopouzdanje.
Upravo zato bi u podsticajne mere za njihovo zapošljavanje, osim finansijske, trebalo da bude uključena i savetodavna podrška. Takođe, ne bi bilo na odmet ni pojednostavljivanje birokratskih procedura, kao i fleksibilizacija pojedinih propisa poput obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za stalno, koja obeshrabruje poslodavce. Jedan od predloga za unapređenje politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom je i angažovanje savetnika koji bi im pomagali u prilagođavanju novom radnom okruženju, ali i stručnjaka koji bi poslodavce detaljnije upućivali u njihova prava i obaveze.
Srećom, pojedine kompanije u našoj zemlji već godinama zapošljavaju osobe sa invaliditetom i na sopstvenom primeru dokazuju koliko je to korisno i za njih ali i za celokupno društvo. U tome imaju pomoć „Foruma mladih sa invaliditetom” i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), koja podržava projekat pod nazivom „Znanjem do posla – E2E“.
Deltini pionirski koraci
Kompanija Delta Holding je prva u Srbiji, još pre donošenja zakona iz ove oblasti, započela u oktobru 2008. godine poseban program za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Ovakvo zalaganje kompanije je prepoznato i na međunarodnom nivou, pa je Delta Holdingu 2012. godine u Parizu uručena međunarodna nagrada „Disability Matters“ za program profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Prema rečima Tijane Koprivice, direktorke za održivo poslovanje u ovoj kompaniji, za izradu strategije zapošljavanja osoba sa invaliditetom podršku im je pružio Forum mladih sa invaliditetom, a kolege iz Delta Real Estate-a su sve kompanijske poslovne prostorije učinile pristupačnim. Uveli su i „Bonton u komunikaciji sa osobama sa invaliditetom“, a eksperti iz Foruma su Deltine zaposlene obučavali kako da stvore „podržavajuću atmosferu“.
Sada u Delti rade 63 osobe sa invaliditetom, na različitim pozicijama – u finansijama, u sektoru za produkciju, u IT sektoru, u sektoru za zaštitu životne sredine, u distributivnom centru na administrativnim poslovima itd. Ova inicijativa vrlo brzo je donela rezultat, jer su stekli dragocene kadrove koji značajno doprinose razvoju poslovanja.
Ali kako tvrdi Koprivica, „dobili smo i kolege i prijatelje sa kojima se zajedno razvijamo. Učimo jedni od drugih i nove veštine, ali i kako da budemo bolji ljudi. Primera radi, naš dizajner koji ne čuje od rođenja, počeo je mnogo lakše i pravilnije da izgovara reči zbog svakodnevne komunikacije sa kolegama kojima čita sa usana. Ne mogu vam rečima opisati koliku je radost to izazvalo u našem timu“.
Delez Srbija prilagođava i poslovne objekte osobama sa invaliditetom
Delez Srbija je po brojnosti zaposlenih sa invaliditetom jedan od lidera u našoj zemlji. Sa ovom praksom kompanija je započela takođe 2008. godine primajući u radni odnos 10 osoba, da bi postepeno došla do brojke od 243 zaposlenih sa invaliditetom. Oni rade na različitim pozicijama, od kasira i izlagača robe, do menadžera objekata. Nevena Đaković, ekspert za različitost i inkluziju u ovoj kompaniji, ponosna je na evropsku nagradu pod imenom „Disability Matters“ koju im je 2018. dodelila kompanija Springbord, proglasivši ih uzorom u ovoj oblasti.
Nagrada je kruna uspešnog sprovođenja inkluzije u Delezu, budući da ova kompanija zapošljava i osobe sa umerenim mentalno-intelektualnim teškoćama. Prema rečima sagovornice B&F-a, Delez Srbija ovaj uspeh duguje neprekidnoj edukaciji svih zaposlenih ali i pružanju podrške novim kolegama, posebno u periodu prilagođavanja. Deo zasluga imaju i lideri timova koji rade na stvaranju klime u kojoj se osobe sa invaliditetom osećaju priznato i dobrodošlo.
„Nedavno smo dobili pismo koleginice koja se zahvaljuje svom timu i rukovodiocu, jer su joj pomogli u prevazilaženju strahova sa kojima se svakodnevno suočavala. Takvi događaji su naša najveća motivacija”, kaže Đaković.
Delez Srbija se nije zaustavio samo na podršci zaposlenima, već je i svoje određene prodajne objekte prilagodio osobama sa invaliditetom. Zato su u Mega Maxi prodavnicama postavljeni tasteri za pomoć pri obavljanju kupovine, kao i prioritetne kase, a svakoga dana od 14 do 15 časova u ovim objektima održavaju se „mirni sati“, sa smanjenim osvetljenjem.
Praksa u Wurth-u osnažuje preduzetnički duh
Wurth Beograd kao deo Wurth Grupe, globalnog lidera u snabdevanju profesionalaca u oblasti montaže, nudi plaćenu praksu osobama sa invaliditetom. U dva dosadašnja ciklusa primili su ukupno šest praktikanata i obezbedili im adekvatne radne uslove i prevoz do posla. Praktikantima su stalno bili na raspolaganju mentori koji su ih vodili kroz ceo program prakse, ali i ostale pogodnosti koje imaju zaposleni poput biblioteke, kompanijske e-learning platforme i kafe kutka.
Kandidati su se najviše interesovali za administratorske pozicije, uređivanje baze podataka, izradu transkripta materijala za edukaciju, ali i za kreativne poslove vezane za izradu kataloga proizvoda.
Zoran Birčanin, HR menadžer i Ljiljana Toroman Križan, COO u kompaniji Wurth Srbija, imaju samo reči hvale za ovaj projekat.
„Kandidati su ispunili naša očekivanja. U prethodnoj generaciji praktikanata jedan mladić, kome smo ponudili da ostane da radi kod nas, oslobodio je svoj preduzetnički duh i osnovao sopstvenu kompaniju. Slična je situacija i sa devojkom koja nam aktivno pomaže u procesima selekcije kandidata, ali kao preduzetnica, preko svoje firme, jer joj tako više odgovara”, kažu oni i dodaju da, zbog nastavka ovih aktivnosti, Wurth trenutno radi na neophodnim adaptacijama svojih prostorija. Cilj im je da privuku mlade osobe koje će ostati u njihovom timu i doprineti njegovom daljem razvoju.
Marija Dukić