Svetska cene zlata danas je ponovo na šestomesečnom maksimumu, jer je drugi put ovog meseca preskočila psihološku granicu od 2.000 dolara za uncu (28,35 grama).

Zlato kao ekonomsko gorivo

Na trgovanju na svetskim berzama oko podneva cena je došla do 2.014 dolara, ohrabrena pre svega zbog slabljenja dolara i najava da će Kina morati da ekstenzivno finansira posrnuli finansijski sektor koji se urušava zbog krize sa nekretninama.

Ovo ekonomsko gorivo za rast cene zlata samo se nadovezalo na strepnje potencijalnih u vezi sa dodatnim ekonomskim posledicama dvaju ratova koji se odvijaju na obodu Evrope – u Ukrajini i Palestini. Kako je to uticalo na kupovinu zlata u Srbiji i regionu, za 24sedam objašnjava Brankica Šikić, suvlasnica firme „Premijum Gold Srbija“ koja se bavi trgovinom investicionog zlata.

– Cena zlata je znatno porasla proteklih godina jer se jedna kriza nadovezuje na drugu. Ekonomska kriza sada je pojačana onim ratnim, prvo u Ukrajini, a sada i između Izraelaca i Palestinaca, pa nije čudno što ljudi žele da imaju nešto što će im očuvati vrednost imovine, a lako se prenosi. A to je, naravno, zlato – napominje Šikićeva.
Za razliku od izbijanja ukrajinske krize, reakcija na tržištu, ni na svetskom ali ni onom u Srbiji i regionu, nije tako dramatična, ali to ne znači da kupovine nema, i to prilične.

– Ukrajina nam je bila iznenađenje i nekako nam je blizu, dok Palestinu i Bliski istok doživljavamo kao nešto dalje i mesto gde stalno neko s nekim ratuje. Zbog toga danas nema gužvi ni lista čekanja kod trgovaca zlatom, kao što je bilo pre godinu i po. Tada je izgledalo, i ovde i u Hrvatskoj gde takođe radimo, da svako želi da i poslednji slobodan evro pretvori u zlato. Danas je kupaca znatno manje, ali oni koji kupuju, kupuju veće količine i ozbiljniji su kupci – objašnjava naša sagovornica.

Ali, ma kog „kalibra“ bili kupci, i za velike i male jednako važi da kada jednom kupe, „ne izlaze iz zlata“.

Države zlato kupuju kao da je džabe

– Uglavnom dokupljuju zlato i veoma je retko da ga neko prodaje. A i tad je u pitanju neka veća investicija ili iznenadni trošak, a ne želja da se zlato zameni novcem – zaključuje Brankica Šikić.
Neizvesnost prija zlatu

Globalna ekonomska previranja, od pandemije, pa visoke inflacije, do recesije izazvane monetarnim sređivanjem tržišta koje već dugo sprovode centralne banke, odražavaju cenu zlata visokom od sredine 2019. godine.

Tada je zlato krenulo sa 1.300 dolara, pa u rasplamsavanju kovida u julu 2020. stiglo na 2.036 dolara, da bi krajem februara ruska ofanziva na Ukrajinu doterala cenu na 2.044 dolara.

Iako se očekivalo da cena značajno padne kada se situacija slegne, zlato je prošle godine spuštalo samo do 1.750 dolara, a ove (februar/mart pa oktobar) na 1.820 dolara.

Danas je ponovo na granici „2K“, a u maju ove godine je bilo i na 2.050 dolara. Koliko će biti u 2024. niko ne može da kaže. Međutim, i dalje stoje neke procene iz avgusta da će već početkom godine biti probijen rekord iz avgusta 2020. (2.072 dolara) sa bar 2.100 dolara, koliko je prognozirao izvršni direktor „TD Sekjuritisa“ Bart Melek za CNBC.

Za kraj godine zlato na 2.500 dolara video je Dejvid Nojhauzer, osnivač „Livermore Partnersa“, zbog očekivane stagflacije u globalnoj ekonomiji u narednih nekoliko godina.

A trenutna situacija u svetu je da je indeks dolara prema korpi valuta, na berzi u Londonu najniži u poslednja tri meseca, da se očekuje da FED neće više dizati kamatu, već da će ona pasti u martu na sadašnjih 5,25 odsto, kao i da će Narodna banka Kine uliti novac na finansijsko tržište radi podrške privatnim firmama.

I, ne treba zaboraviti, države zlato kupuju kao da je džabe.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Neizvesnost prija zlatu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Promptno zlato poraslo je 0,4% na 2.009,69 dolara po unci do 04:04 GMT. Terminske cene američkog zlata porasle su za 0,3% na 2.009,50 dolara, javlja CNBC, prenosi SEEbiz.

“Ono što trenutno pokreće zlato je niži američki dolar zbog nedavnih mekih podataka”, rekao je Kyle Rodda, analitičar finansijskog tržišta na Capital.com.

“Ekonomske brojke koje ove sedmice stižu iz SAD-a, kako o rastu tako i o inflaciji, potvrdit će ili uništiti slučaj ostaje li zlato iznad 2000 dolara.”

Zlato je oštro poraslo ranije tokom sesije, dosegnuvši čak 2.017,82 dolara za uncu.

Međutim, “to je možda bilo samo karakteristično za neku vrstu tanjeg azijskog tržišta”, dodao je Rodda.

Indeks dolara pao je za 0,1% u odnosu na svoje konkurente, nedaleko od najnižeg nivoa u više od dva mjeseca dostignute prošle sedmice, zbog čega je zlato postalo jeftinije za druge vlasnike valute.

Tržišni fokus sada se prebacuje na revidirane podatke o američkom BDP-u za treće tromesečje koji bi trebalo da budu objavljeni u sredu i US PCE indeks cijena – preferisani merač inflacije Federalnih rezervi – u četvrtak.

Ranije ovog meseca, sveži podaci pokazali su slabiju potrošačku inflaciju od očekivane, pojačavajući nade da bi Fed mogao početi ublažavati monetarne uslove pre nego što se očekivalo.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Zlato na šestomesečnom maksimumu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zlato se ove godine suočava sa teškom konkurencijom kao omiljeno utočište za oprezne investitore piše CNN.

Cene zlata su se u četvrtak spustile na 1.831,80 dolara po troj unci, što je najniže zatvaranje od marta. To se dešava nakon što je cena plemenitog metala opala u poslednjih nekoliko meseci, a rasprodaja se ubrzala poslednjih nedelja zbog porasta prinosa na obveznice i dolara.

Investitori imaju tendenciju da preferiraju državne obveznice u odnosu na zlato kada su prinosi visoki, jer nude redovne isplate kupona.

Cene zlata su ranije ove godine skočile na skoro rekordno visok nivo, pošto su kolapsi nekoliko američkih regionalnih banaka i stabilna inflacija naveli investitore da potraže spas od tržišnih previranja.

Investitori su se tada kladili da će bankarska kriza navesti Federalne rezerve da odustanu od kampanje povećanja kamatnih stopa.

Od tada, bankarski sektor se stabilizovao, a američko tržište rada i ekonomija ostali su izuzetno otporni uprkos istorijskom ciklusu povećanja kamatnih stopa Fed-a, što je izazvalo zabrinutost da će centralna banka duže zadržati stope više.

Uvek postoji rizik

Zatim je Fed u septembru nagovestio da će verovatno još jednom povećati stope ove godine i zadržati ih na višem nivou do 2024. godine, čime će prinosi američkog trezora biti najviši u više od decenije i podstaći rast dolara.

Zlato je pretrpelo udarac, kao i akcije rudara plemenitih metala. Akcije Barrick Gold-a su izgubile 11% u poslednja tri meseca, Kinross Gold je oslabio 3%, a Northam Platinum je oslabio za 22%.
Ipak, ne govore svi da se oslobodimo zlata.

Matt Dmitriszin, glavni investicioni direktor u Telemusu, kaže da očekuje da će se cene zlata trgovati između 1.700 i 1.900 dolara u narednih šest meseci. Njegova firma ima malu poziciju u fondu kojim se trguje na berzi, koji poseduje fizičke poluge zlata i planira da ga zadrži kao zaštitu od neizvesnosti kursa.

– Uvek postoji rizik da se nešto neočekivano dogodi – rekao je on.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Investitori preferiraju državne obveznice u odnosu na zlato се појављује прво на Biznis i Finansije.

U borbi protiv strožih regulacija cena nekretnina u Kini, kompanije za nekretnine koriste sve kreativnije metode kako bi privukle kupce. Poslednji potez dolazi u obliku neobične ponude – besplatnog zlata.

Hangzhou Hua’an „Property Company“ je nedavno lansirala marketinšku kampanju za svoj novi objekat, nudeći kupcima besplatan zlatni bonus. Kupci koji kupe nekretninu određene kvadrature dobijaju iznos zlata koji doseže vrednost od preko 66.000 dolara.

Dok kinesko tržište nekretnina nastavlja da posustaje, jedan investitor u istočnom gradu Hangdžou nudi neodlučnim kupcima privlačnu pogodnost ako potpišu novu nekretninu: polugu čvrstog zlata.

Ponuda je najnovija kreativna taktika koju koristi kineska kompanija za nekretnine da zaobiđe lokalna ograničenja cena. Mnogi gradovi su zabranili neodobreno smanjenje cena nekretnina, dok pokušavaju da ojačaju poverenje tržišta.

Međutim, agenti su pod pritiskom da ožive svoju sporu prodaju, sa kupovinom novih nekretnina za 15-18 odsto na mesečnom nivou tokom prve tri nedelje maja, prema provajderu podataka „China Indek Academy“. To dovodi do toga da kompanije nude popuste na nekretnine prikriveno – često ubacujući besplatne dodatke vredne desetine hiljada dolara da bi privukle kupce.

Ponuda besplatnog zlata je najčudnija do sada. Investitor, Hangzhou Hua’an „Property Company“, nedavno je počeo da promoviše ugovor na novom objektu u okrugu Lin’an, oko 60 kilometara od centra Hangdžoua, izvestio je domaći medij Jiemian.

Ako je veći stan, veća i poluga

Što je stan veći, kupci će dobiti više zlata, kažu u kompaniji. Kupcima koji kupe nekretninu od 100 kvadratnih metara biće dato 1,05 kilograma zlata, koje ima tržišnu vrednost od preko 470.000 juana (66.000 dolara).

Stanovi te veličine u kompleksu koštaju između 2,2 miliona i 2,5 miliona juana. Dakle, u stvari, kupci koji dobiju besplatno zlato uživaće popust od oko 20 odsto.

Ovo je daleko od prvog puta da su programeri u okrugu Lin’an ponudili velike „zaslađivače“ na poslovima za nove nekretnine. Hangdžou Huan je ranije nudio kupcima besplatne usluge uređenja doma, koje su vredele oko 300.000 juana za stan od 100 kvadratnih metara.

Lokalni agenti za nekretnine rekli su za „Sikth Tone“ da većina investitora u ovoj oblasti nudi „prikrivene popuste“, pošto je raspoloženje tržišta i dalje nervozno.

– Ponuda zlata još uvek nije pomogla ljudima da se odluče, rekao je za Šesti ton jedan agent po imenu Zhang. „U okrugu ima mnogo drugih opcija. A s obzirom na stanje na tržištu, kupci ne žure da donesu konačnu odluku.”

Daš učešće, dobiješ kola

Na samo tri kilometra od razvoja Hangzhou Hua’ana, još jedno novo stambeno naselje nudi besplatno uređenje doma, parking mesta, 10-godišnje oslobađanje od naknada za upravljanje imovinom i pet mobilnih telefona svakome ko kupi stan. Programer, Hangzhou Iuejia „Real Estate Development Corporation“, tvrdi da ovi popusti zajedno vrede 600.000 juana.

Slične ponude za kupovinu nekretnina pojavile su se u gradovima širom Kine.

Poslednjih meseci, programeri u provincijama Guangdong i Jilin čak su navodno reklamirali ugovore sa „nultim učešćem“.Ovi sumnjivi aranžmani predviđaju da agenti polažu paušalni iznos gotovine na bankovne račune kupaca, koji kupci zatim mogu koristiti za plaćanje učešća. U drugim slučajevima, agenti daju kupcima kuća besplatan automobil sa istom vrednošću kao i učešće.

U Hangdžouu, lokalne vlasti još nisu reagovale na promotivne taktike koje koriste programeri u okrugu Lin’an. Ali kupci koji su kupili stanove pre uvođenja besplatne ponude zlata su navodno besni.

– To je najgora investicija koju sam ikada napravio u svom životu, rekao je Jiemianu jedan kupac koji je prošle godine potpisao ugovor za stan u Hangzhou Huanovom kompleksu.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Ako kupite stan u ovoj zemlji, dobijate i zlatnu polugu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Insistira se na energetskoj transformaciji, odnosnu prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive energetske izvore. Najveća dobit od epohalnog preokreta bila bi ekološka, pre svega u vidu zaustavljanja rasta prosečne temperature na globusu na najviše dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.

Baterija u fokusu

Centralni i preobražaj od koga se očekuje najbrže i najtemeljnije promene su u vezi sa automobilom. Umesto motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ubuduće će električni pogon pokretati ova vozila, baš kao i manja dostavna. Ključna dobit je što elektromobili ne emituju ugljendioksid, gas optužen da je najveći uzročnik neprekidnog i sve ubrzanijeg rasta temperature na Zemlji.

Procenjuje se da samo u slučaju realizacije prelaska na „novi tip vozila“ do 2060. godine čovečanstvo ima izgleda da do kraja veka zaustavi dalje i sve brže otopljavanje.

Centralni element u elektromobilima je baterija, izvor energije za pokretanje. U aktuelnim verzijama teška je oko 400 kilograma, što je trećina ukupne mase elektromobila, a cena je, zavisno od veličine vozila, između 12.000 i 27.000 evra. Otprilike 45 odsto cene kompletnog automobila. Reč je o litijum-jonskim baterijama koje mogu da proizvode energiju za vožnju od 250 do 550 kilometara u kontinuitetu, potom idu na punjenje i nastavljaju rolu.

Od beznačajnog do atraktivnog

Za sada nezamenjiva uloga ovih baterija pridala je izuzetan značaj i litijumu, do pre neku deceniju hemijskom elementu o kome je malo ko čuo. Znan je već više od 130 godina, ali hemičari nisu uspevali da mu nađu značajniju primenu. Jedino je bio od važnosti Amerikancima pri izradi atomske bombe. Tako su SAD sve do kraja prošlog veka bile, zapravo, jedini proizvođač belog i lakog metala.

No, kako litijum poseduje izuzetnu toplotnu i električnu provodljivost, na značaju, i to enormnom, dobio je intenziviranjem priče o prelasku na obnovljive izvore energije. Posebna mu je uloga u elektromobilima i, mada se naučnici na sve četiri strane sveta trude da nađu alternativno rešenje, ništa što bi bilo relativno blizu primene nije poznato. Štaviše, osim litijum-jonskih baterija, u upotrebi su još jedino litijum-gvožđe-fosfatne baterije. Dakle, opet ne može bez belog metala.

Čim je počela priča o elektromoblima, geolozi i hemičari su se upustili u potragu za litijumom na koji do tada nisu ni obraćali pažnju. Ima ga relativno često, ali malo gde je koncetrisan u obimu koji bi pravdao eksploataciju. Poput drugih takozvanih retkih metala, dugo nije bilo rudnika u kome je glavni proizvod, već se pridobijao kao sporedan proizvod u rudnicima sa po nekoliko neuporedivo važnijih ruda.

Vrtoglavi rast potrošnje

Nailaskom ere elektromobila, menja se i pozicija litijuma. Počinje potraga za ovim elementom i ne prestaje već tridesetak godina. Naprotiv, neprekidno se uvećava i intenzivira. Da nevolja bude veća, litijum se u prirodi ne nalazi izdvojen već u smesi sa drugim elementima.

Tako je pre dvadesetak godina pronađen i u zapadnoj Srbiji, u sklopu sa borom, takođe upotrebljivim elementom. Međutim, upravo kombinacija ova dva elementa sirovinu čini veoma nepovoljnom za izdvajanje usled pratećih ekološki neprihvatljivih emisija zagađujućih elemenata.

Tržište litijuma je prošle godine iznosilo 52 milijarde. Procene da će do 2030. godine dostići 194 milijarde evra jasno pokazuju da će ovaj element svakim danom biti od sve većeg značaja. Ipak, mnoge zemlje se teško odlučuju na eksploataciju s obzirom na ekološke dileme i protivljenja lokalnog stanovništva.

Tako dve države, Australija i Čile, čine čak 77, sa Kinom i Argentinom čak 96,5 odsto svetske produkcije. U tonama, Australija godišnje na tržište izbacuje 61.000, Čile 30.000, Kina 19.000, Argentina 6.200 tona.

Juriš na Afriku

Načini rudarenja su različiti. Dok na Petom kontinentu raspolažu velikom količinom silikastog minerala spodumena, Čileanci do dragocenog elementa dolaze isparavanjem slanih jezerskih voda u kojima se nalazi u velikoj količini. Prvi način se čini efikasnijim, sa više proizvodnih varijanti i nešto je jeftiniji. Međutim, i ekološke posledice su uočljivo izraženije.

Potraga za litijumom-karbonatom, a to je forma u kojoj se beli metal najčešće transportuje, neprekidno se ubrzava. Procene su da će 2025. biti oko 1,5 miliona tona, trostruko više nego pre dve godine, da bi se u naredne četiri godine udvostručila na tri miliona tona.

Veća proizvodnja litijuma u tek nekoliko država već sada je nedovoljna za svetske potrebe. Stoga se čine napori da se rudarenje dragocenog metala što više diversifikuje. Brazil se priprema da organizuje vađenje ove rude, ali veći deo aktivosti bi usmerio na rudarenje po ostalim latinoameričkim državama.

Afričke zemlje su na posebnom udaru. Tako se Zambija, Centralna Afrička Republika i Kongo pripremaju da skupa sa kineskim stručnjacima i kineskim kapitalom intenziviraju ovo rudarenje. Teže da aktuelnu proizvodnju uvećaju 30 puta i tako dostignu 12 odsto globalne produkcije.

Kobalt i nikl

Možda je zanimljiva pozicija Maroka, u kome osim litijuma ima i fosfata, i to više nego bilo gde dugde na svetu. Stoga su sa SAD već sklopili partnerstvo po kome će godišnje tržištu isporučivati ključne elemente ne samo za jonske nego i za buduće gvozdeno-fosfatne baterije.

Naravno da i afričke zemlje, iako među najmanje razvijenim, uočavaju da izvoz sirovina baš i nije najpoželjnija ekonomska aktivnost. Stoga pokušavaju da se pozicioniraju i u složenijim fazama proizvodnje električnih baterija i vozila.

Maroko je sa američkim partnerom već ugovorio izgradnju baterija za afričko, ali i evropsko tržište, dok je Kina nedavno obelodanila da će u naredne dve godine uložiti šest milijardi dolara u izgradnju fabrike baterija u Africi, ali nije precizirala o kojoj državi je reč.

Mada je potraga za litijumom već duže vreme najintezivnija, postoji još sirovina koje su na spisku dragocenih rezervi za potrebe velike energetske transformacije. Tako je unazad pola decenije potražnja za kobaltom uvećana 70, dok su potrebe za niklom veće za 40 odsto.

Još žešća pomama

No, nisu sirovine takozvanih retkih metala jedini problem. Nevolja je i kod njihove prerade, takođe sa mogućim ekološkim nevoljama. Trenutno, Kina raspolaže sa oko 70 odsto globalnih prerađivačkih kapaciteta, a velika diversifikacija dobavljača litijuma koju poslednjih godina čini najmnogoljudnija država je u funkciji očuvanja dominacije u preradi.

Još je nepovoljnija situacija sa niklom – čak devet desetina ovog elementa se prerađuje u Indoneziji. Nema spora da će najmoćniji težiti ili da gotovo monopol u preradi pojedinih retkih metala stave pod svoju kontrolu ili da razviju preradu na još nekoliko destinacija.

Treba pridodati očekivanje skorašnjeg početka vađenja i prerade litijuma u Rusiji, pri čemu bi domaće potrebe bile zadovoljene već dve godine nakon starta. Moskva je nedavno ugovorila i započela radove na eksploataciji ovog elementa u Boliviji, zemlji koja se, uz Čile, smatra najvećim posrednikom ruda belog metala u Latinskoj Americi.

Nije sporno da je potraga za litijumom žestoka. Kako uspeh energetske transformacije umnogome zavisi od dovoljne količine ovog elementa, narednih sezona može se očekivati samo još intenzivnija pomama za metalom koji do juče nije ama baš nikoga zanimao.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Pomama za belim metalom koji do juče nikoga nije zanimao се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zlato poslednjih godina ponovo dominira tržištima, a cena unce je trenutno 1.928 USD, dok je, primera radi, 2018. bila 1.300 USD. Poznavaoci tvrde i da je nesumnjivo da će ta vrednost rasti, dok će srebro i drugi plemeniti metali će pratiti ovaj trend.

– Zlato je vodeći plemeniti metal za investiranje na tržištu kapitala i oni koji investiraju u njega, sigurno neće pogrešiti. Može se očekivati da zlato poraste na oko 2.000 USD po unci, a ako se nastave ratna dešavanja i politika dedolarizacije koju sprovode određene zemlje sveta – rekao je za Blic Biznis Branislav Jorgić, berzanski analitičar.

Ocena je i da je zlato jedno od najsigurnijih sredstava plaćanja, ali i štednje, jer ono ne gubi na svojoj vrednosti tokom godina, za razliku od brojnih valuta.

Šta je doveo do rekordne cene zlata?

Najveća cena zlata u poslednjih nekoliko godina je zabeležena 2021. godine, kada je cena za finu uncu dostigla skoro 2.100 USD, a taj trend se nastavio uz manje oscilacije sve do danas. Tome je doprinela pandemija koronavirusa, kao i nestabilna geopolitička situacija jer je pre svega toga tokom 2018/2019. godine zlato na svetskim berzama koštalo oko 1.300 USD.

– Zlato je rezervna valuta za štednju i interesovanje za zlato se povećava u uslovima ekonomskih i političkih kriza, pa tada investitori uglavnom napuštaju tradicionalne investicije u akcije i obveznice i svoju investicionu destinaciju traže u zlatu. U takvim uslovima dolazi i do rasta cene – objašnjava Jorgić.

Drugi faktor, kako navodi, koji trenutno utiče na kretanje cene zlata je to što određene grupe zemalja koje ekonomski rastu pokušavaju da izađu iz dolara kao međunarodnog sredstva plaćanja.

– Treći momenat je taj što Kina, Rusija, pa i druge zemlje, povećavaju svoje rezerve u zlatu na uštrb deviznih rezervi koje su držali u dolarima – kaže Jorgić.

Od janura u plusu 10%

Zlato je od početka 2023. godine poraslo više od 10%, a u periodu od marta do maja je drastično skočila vrednost zlata na berzama i cena po unci je prelazila 2.040 USD.

Na naše pitanje kakva vrednost zlata može da se očekuje u narednom periodu, Jorgić ne može sa sigurnošću da tvrdi ali dodaje da su dva faktora ključna.

Prvi je taj da li će se ratna kriza u Ukrajini smiriti ili će doći do dalje eskalacije sukoba.

– Ukoliko dođe do eskalacije sukoba verovatno da će zlato biti na ovoj ceni ili će eventualno brago cena rasti jer će biti veća i tražnja. Takođe, dedolarizacija je proces koji sve uzima maha, a od toga koliko će zemlje poput Kine, Indije, Južne Afrike nastaviti da izbacuju dolar iz svojih deviznih rezervi i iz međusobnog međunarodnog platnog prometa, zavisi i kretanje na tržištu plemenitih metala. – Ukoliko one nastave tu politiku, a realno je očekivati da hoće, u tom slučaju zlato će takođe dobijati na vrednosti. Znači, cena zlata će u najmanju ruku otići na oko 2.000 dolara za finu uncu i realno se može očekivati rast cena zlata – naglašava Jorgić.

Države sve više kupuju zlato

Zbog bankarske krize i nestabilnosti nekada najjačih valuta centralne banke velikih zemalja su poslednjih godina počele ubrzano da kupuju zlato, a u pitanju su najjače svetske ekonomije poput Kine, Rusije, Indije, Turske i drugih.

– Kina je jedno vreme svoje devizne rezerve čuvala u dolarima i to pre svega u obveznicama SAD. Međutim, kako su se menjali odnosi u svetu i na samoj relaciji Kina-SAD, oni su smanjivali količinu imovinu u tim obveznicama, a povećavali su količinu u zlatu – pojasnio je Jorgić, dodajući da je to isto radila i Rusija koja je kupovala zlato da bi se pripremila za trenutna dešavanja.

I Srbija je kupila neke veće količine zlata u prethodnih godinu i po dana, što se ispostavilo da to nije bila loša odluka.

– Srbiji zlato služi kao zaštita od inflacije na duži rok, ono obezbeđuje prinos, omogućava smanjenje rizika deviznih rezervi, ali je i garancija poverenja u centralnu banku naročito u vreme nesigurnosti – saopšteno je iz NBS.

Srebro prati kretanje zlata

Srebro je drugi najvažniji plemeniti metal u svetu, a u trgovanju na berzi prati kretanje zlata. To se može videti iz podataka po kojima je 2018. cena srebra bila 14 EUR, dok je sada oko 24-28 EUR.

– Srebro ima veću upotrebnu vrednost, u smislu da se više koristi u industriji, tako da će njegov značaj biti svakako veliki jer postoji trend rasta vrednosti. Sa druge strane, kaže on, zlato je vodeći metal za investiranje, pa oni koji hoće više da zarade i da podnesu veći rizik, to bi moglo da bude da bude srebro – zaključuje Jorgić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Srebro prati kretanje zlata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre dve godine u NBS trezore uneta i poslednja tona zlata koja je stajala u inostranstvu.

– Tokom deset godina NBS je kontinuirano uvećavala zlatne rezerve kupovinom zlata najveće finoće, 99,99 odsto, iz domaće proizvodnje – objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije. Pored toga, NBS je kupovinom zlata u inostranstvu uvećala zlatne rezerve za još 12 tona. Krajem 2019, za devet tona, a zatim krajem 2020. za još tri tone. NBS vodi računa i o pravilnom rasporedu, strukturi, odnosno diversifikaciji deviznih rezervi. Dokaz tome je i povećanje rezervi zlata na rekordno visoke nivoe – krajem maja 2023. zlatne rezerve težile su 38,5 tona, što je 2,5 puta više nego krajem 2012. godine kada je količina iznosila 15,3 tone. rezerve, bruto, dostigle su na kraju maja rekord. Samo tokom ove godine porasle su za 2,67 milijardi evra i sada vrede blizu 22,1 milijardu evra. Vrednost zlatnih rezervi je trenutno oko 2,3 milijarde evra. Od jula 2021. godine, Narodna banka Srbije sve zlato čuva u svojim trezorima.

Navedene kupovine zlata obavljane su na međunarodnom tržištu u Londonu, preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela. Do sredine 2021. godine čuvane su na posebnim računima u trezorima u Bernu.

Struktura rezervi se menja

– U okviru rezervi zlata, a čuvano u trezorima u inostranstvu, stajala je i još jedna tona koja je preostala iz postupka sukcesije – dodaju u NBS. – Ona je čuvana u trezorima u Londonu, kod Bank of England. Zaključno sa julom 2021, kada je uvezena poslednja tona iz Londona, Narodna banka Srbije je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu sa praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore, svih 13 tona zlata iz inostranstva. Vraćanjem zlata u matičnu zemlju NBS je nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti.

Nivo deviznih rezervi se konstantno menja tokom vremena. U skladu sa prilivima i odlivima sredstava u deviznim rezervama, ali i u zavisnosti od tržišnih faktora. I sama struktura rezervi se menja.

– Devizne rezerve prevashodno imaju za cilj da obezbede likvidnost zemlje u plaćanjima prema inostranstvu – kažu u NBS. – Prilivi i odlivi iz deviznih rezervi, između ostalog, nastaju i po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu u cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. U tom kontekstu, po osnovu intervencija NBS, neto kupovinom deviza, u prvih pet meseci ove godine devizne rezerve su uvećane za 1,5 milijardi evra, što čini gotovo 60 odsto povećanja rezervi u 2023. godini. Time se kumuliraju rezerve koje povećavaju otpornost naše zemlje na šokove iz međunarodnog okruženja.

Kako se menja vrednost

S obzirom da se devizne rezerve nalaze u obliku različitih finansijskih aktiva, na čiju vrednost utiču kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, nivo deviznih rezervi se konstantno menja i u zavisnosti od tržišnih faktora. Tu je reč o kretanju stopa prinosa na međunarodnim tržištima, međuvalutnim odnosima, te tržišnoj ceni zlata. Deviznim rezervama se upravlja kako bi se ostvario određeni prinos, uz prevashodno poštovanje načela sigurnosti i likvidnosti.

Sa devizama oprezno

U Skladu sa međunarodnom praksom, kao i kod drugih centralnih banaka sredstva iz klasa aktive koje čine devizne rezerve mogu se čuvati u zemlji i inostranstvu, u skladu sa uvažavanjem osnovna tri principa upravljanja rezervama: sigurnosti, likvidnosti i profitabilnosti – ističu u NBS. – Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama veoma odgovorno i u skladu sa tim, devizne rezerve se ulažu konzervativno – u depozite isključivo kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke, kao i u najkvalitetnije državne hartije od vrednosti.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Sve zlatne rezerve u iznosu od 2,3 milijarde evra nalaze se u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nebojša Trailović rođen je pre sedam decenija u zlatonosnoj reci Pek. U socijalističkoj Jugoslaviji, kako kaže, nije bilo dozvoljeno da se ispiranjem traga za zlatom, kojeg tvrdi ima i u Crnoj i Todorovoj reci, odnosno u svim pritokama Peka.

„Uglavnom sa leve strane. Pa imamo mali Pek, koji znamo da je zlatonosan, uliva se u Pek ovde kod fabrike cevi odavde. Nakon malog Peka ide Grabova reka koja je najzlatonosnija, najbogatija zlatom. Tu je najveći grumen zlata nađen, pa opet pominje taj Drugi svetstki rat. Od 42 grama, najveći grumen. Prijavljen naravno, a ko zna šta su još ljudi našli tamo“, naglašava Nebojša Trailović, tragač za zlatom, piše RTS.

Nebojša je samo jednom u Peku pronašao grumen od skoro tri grama, zbog toga nalazi i druge načine da zarađuje.

„Ja sam više zarađivao na vrganjima. Po trideset, četrdeset kilograma prodajete, zavisi od cene, ali, po trideset, četrdeset kilograma to za pet, šest sati“, ističe Nebojša Trailović.

Lovci na zlato i druge dragocenosti sada koriste i detektore. Ipak retko ko želi da o tome javno govori. U Majdanpeku za zlatom tragaju odavno rudari, ali se još priča o neotkrivenom blagu hajduka Rajka. Pećina u kojoj se krio danas je dostupna turistima, ali blago koje je zaplenio od turskih karavana još nije pronađeno.

„Crtale su se mape, pričale su se priče, misterija je rasla s protokom vremena. Pa čak i ovaj zlatonosni Pek u legendi se vezuje da prolazi negde u dubini tog zakopanog zlata i ispira ga i te delove zlata, nosi ovim Malim Pekom. Sasvim je normalno da u Majdanpeku vlada misterija za zlatom i da ta potraga ne sme da prestane dok ga ne nađu. Ko će ga pronaći, Rajko neće saznati, možda mi hoćemo“, objašnjava Gorčilo Potpara, iz Majdanpeka.

U potrazi za zlatom, nekada su tragači i rudari u Majdanpek stizali i vozom. Jova Stojanovski radio je u borskoj topionici. Do zlata je stigao uz pomoć mišića, kao omladinac, ujedno pionir bodibildinga, četiri puta bio je prvak Jugoslavije, ali je osvajao medalje i širom Evrope.

„Do zlata potrebno je zadovoljiti taj zlatni krug, bodibildinga, verovatno i drugih sportova. Nije samo za bodibilding važeće. To je trening, ishrana i odmor. Znači, bez, pre svega moram da naglasim, bar u to vreme, bez ikakvih dodatnih stimulansa, tipa steroida, anabolika, psihostimulansa. Zaista u to vreme maltene je to bilo potpuno nepoznanica“, ističe Jova Stojanovski, bivši državni prvak Jugoslavije u bodibildingu.

Jovi se pozlatila sportska karijera, nakon koje se posvetio ugostiteljstvu. I dalje vodi zdrav život, zbog čega se zalaže za očuvanje prirode. Nebojša, koji još traga za zlatom, na tradicionalni način takođe, smatra da je sklad životne sredine najveće blago.

Izvor:Telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Koje reke u Srbiji su najbogatije zlatom се појављује прво на Biznis i Finansije.

I iako se tehnički tokeni mogu smatrati oblikom digitalne valute centralne banke (CBDC), bolje ih je, kako navodi list, smatrati digitalnim zlatom, prenosi Investitor.

Novi tokeni sa podlogom u zlatu se izdaju u zemlji koja ima problematičnu istoriju sa inflacijom. Otkako je Zimbabve patio od velike krize usled hiperinflacije 2008. godine, zemlja se bori da snizi stope. Tek je u protekloj godini godišnja inflacija pala ispod 90%. I zimbabveanski dolar je naglo pao u odnosu na glavne valute.

Suočeni s takvim inflatornim okruženjem, stanovnici zemlje će moći da zamene zimbabveanske dolare za digitalno zlato kao način zaštite od nestabilnih deviznih kurseva. Samo zlato će ostati na čuvanju organa izdavanja.

Guverner RBZ rekao je za list da centralna banka takođe razmatra izdavanje više fizičkih zlatnika. U pokušaju da ukroti inflaciju koristeći svoje zlatne rezerve za povlačenje dolara iz Zimbabvea iz opticaja, centralna banka će izdati plemeniti metal u fizičkom i tokeniziranom obliku.

„Ono što smo primetili jeste da se tražnja za stranom valutom, osim što je vođena potrebom za uvozom robe i usluga u Zimbabveu, takođe posmatra kao sredstvo za čuvanje vrednosti“, rekao je on.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Digiralna valuta zaštićena zlatom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cena zlata na spot tržištu je ove godine prešla 2.000 dolara za uncu – što je istorijski rekord za ovaj plemenit metal. Od početka godine cena je skočila skoro 10 odsto i tako nastavila rast od novembra, posle prošlodišnjeg pada na 1.600 dolara.

U intervjuu za „Blumberg Adrija konekt“ (Bloomberg Adria Connect), generalni direktor (CEO) i osnivačica „Tim Valores“ iz Ljubljane, Irena Linasi Rogač, kaže da ovaj plemeniti metal ima još prostora za rast cene.

– Skoro svi na tržištu imaju ocenu da će zlato do 2030. godine dostići preko 4.000 dolara za uncu – to je duplo više nego danas. Znamo da ono što se veže za novac, depozite, obveznice, osiguranja, druge penzijske fondovi, ima preniski prinos za vlasnike i to nije dovoljno da pokriva inflaciju. To znači da ostaju samo nekretnine, deonice i plemeniti metali. A od onog što svaki dan možeš da prodaš, jer ne znaš kakva će da bude situacija – najlakše se prodaju plemeniti metali – kaže Linasi Rogač.

Ttržište obveznica ne pokriva više inflaciju

Odnos investitora prema zlatu zanimljivo je pratiti i kroz istoriju – otkako se dolar odvojio od zlatne podloge 1971. godine (ukidanje Bretonvudskih sporazuma), cena zlata je rasla do dosadašnjeg istorijskog maksimuma u ranim 1980-tim a nakon toga, ovaj plemenit metal nije uspevao da drži korak sa inflacijom. Dans je sutiacija skroz drugačija.

– Banke su tada odlučile da uvedu kamatne stope od 20 odsto na depozite i tako se sačuvaju od prebrzog rasta zlata. Danas više nisu takva vremena. Uz sve to, tada je na svetu bilo četiri milijarde ljudi, sada ih je sedam milijardi. Kina, Indija i ostale države nisu imale uloge na tržištu kakve imaju danas – kaže Linas Rogač ocenjujući da su postojeću uslovi dobra podloga za dalji rast cena zlata.

Trajektorija cene zlata išla je uzlaznom putanjom u poslednjih dvadeset godina – politička bitka zbog granice američkog federalnog duga je prethodila prvom od značajna dva skoka cene – drugi je došao tokom kovid pandemije.

Najniža tačka zabeležena je pre 10 godina, kada je postalo jasno da očajničke monetarne mere nakon Velike finansijske krize 2008/09. nisu podstakle inflaciju. Međutim, tokom protekle godine, zlato se držalo na nižem nivou uprkos inflaciji koja je hvatala zamaha.

Screenshot: Goldprice.orgCena zlata u poslednjih 15 godina

Šta se promenilo sada? Bloombergovi analitičari ukazuju na kretanja na tržištu obveznica – niži prinosi čine zlato poželjnijom investicijom – a trajektorije cena su gotovo savršeno sinhronizovane.

– Jasno je da tržište obveznica ne pokriva više inflaciju – svi traže nešto što bi očuvalo vrednost imovine. Zato sad nije vreme za bankarske depozite i državne obveznice – smatra Linasi Rogač.

Srebro možda i bolja investicija

Veliki povrtak u ovoj godini ima i srebro – a Linasi Rogač veruje da ono ima potencijal da bude čak i lukrativnije za investitore od zlata.

– Srebro ima još i viši potencijal nego zlato, jer kad pogledamo proizvodnju zlata, godišnje se proizvede oko 3.000 tona, a srebro oko 30.000 tona. Srebro je ujedno i jedan od najtraženijih elemenata, pogotovo u zelenoj industriji u narednih deset godina, zato je moja prognoza da srebro ima i viši doprinos za klijente nego zlato – zaključila je ona.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ttržište obveznica ne pokriva više inflaciju, da li je rešenje zlato се појављује прво на Biznis i Finansije.