Ovih dana učestalo slušamo predviđanja o ugodnom životu na planeti narednih godina.
Insistira se na energetskoj transformaciji, odnosnu prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive energetske izvore. Najveća dobit od epohalnog preokreta bila bi ekološka, pre svega u vidu zaustavljanja rasta prosečne temperature na globusu na najviše dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.
Baterija u fokusu
Centralni i preobražaj od koga se očekuje najbrže i najtemeljnije promene su u vezi sa automobilom. Umesto motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ubuduće će električni pogon pokretati ova vozila, baš kao i manja dostavna. Ključna dobit je što elektromobili ne emituju ugljendioksid, gas optužen da je najveći uzročnik neprekidnog i sve ubrzanijeg rasta temperature na Zemlji.
Procenjuje se da samo u slučaju realizacije prelaska na „novi tip vozila“ do 2060. godine čovečanstvo ima izgleda da do kraja veka zaustavi dalje i sve brže otopljavanje.
Centralni element u elektromobilima je baterija, izvor energije za pokretanje. U aktuelnim verzijama teška je oko 400 kilograma, što je trećina ukupne mase elektromobila, a cena je, zavisno od veličine vozila, između 12.000 i 27.000 evra. Otprilike 45 odsto cene kompletnog automobila. Reč je o litijum-jonskim baterijama koje mogu da proizvode energiju za vožnju od 250 do 550 kilometara u kontinuitetu, potom idu na punjenje i nastavljaju rolu.
Od beznačajnog do atraktivnog
Za sada nezamenjiva uloga ovih baterija pridala je izuzetan značaj i litijumu, do pre neku deceniju hemijskom elementu o kome je malo ko čuo. Znan je već više od 130 godina, ali hemičari nisu uspevali da mu nađu značajniju primenu. Jedino je bio od važnosti Amerikancima pri izradi atomske bombe. Tako su SAD sve do kraja prošlog veka bile, zapravo, jedini proizvođač belog i lakog metala.
No, kako litijum poseduje izuzetnu toplotnu i električnu provodljivost, na značaju, i to enormnom, dobio je intenziviranjem priče o prelasku na obnovljive izvore energije. Posebna mu je uloga u elektromobilima i, mada se naučnici na sve četiri strane sveta trude da nađu alternativno rešenje, ništa što bi bilo relativno blizu primene nije poznato. Štaviše, osim litijum-jonskih baterija, u upotrebi su još jedino litijum-gvožđe-fosfatne baterije. Dakle, opet ne može bez belog metala.
Čim je počela priča o elektromoblima, geolozi i hemičari su se upustili u potragu za litijumom na koji do tada nisu ni obraćali pažnju. Ima ga relativno često, ali malo gde je koncetrisan u obimu koji bi pravdao eksploataciju. Poput drugih takozvanih retkih metala, dugo nije bilo rudnika u kome je glavni proizvod, već se pridobijao kao sporedan proizvod u rudnicima sa po nekoliko neuporedivo važnijih ruda.
Vrtoglavi rast potrošnje
Nailaskom ere elektromobila, menja se i pozicija litijuma. Počinje potraga za ovim elementom i ne prestaje već tridesetak godina. Naprotiv, neprekidno se uvećava i intenzivira. Da nevolja bude veća, litijum se u prirodi ne nalazi izdvojen već u smesi sa drugim elementima.
Tako je pre dvadesetak godina pronađen i u zapadnoj Srbiji, u sklopu sa borom, takođe upotrebljivim elementom. Međutim, upravo kombinacija ova dva elementa sirovinu čini veoma nepovoljnom za izdvajanje usled pratećih ekološki neprihvatljivih emisija zagađujućih elemenata.
Tržište litijuma je prošle godine iznosilo 52 milijarde. Procene da će do 2030. godine dostići 194 milijarde evra jasno pokazuju da će ovaj element svakim danom biti od sve većeg značaja. Ipak, mnoge zemlje se teško odlučuju na eksploataciju s obzirom na ekološke dileme i protivljenja lokalnog stanovništva.
Tako dve države, Australija i Čile, čine čak 77, sa Kinom i Argentinom čak 96,5 odsto svetske produkcije. U tonama, Australija godišnje na tržište izbacuje 61.000, Čile 30.000, Kina 19.000, Argentina 6.200 tona.
Juriš na Afriku
Načini rudarenja su različiti. Dok na Petom kontinentu raspolažu velikom količinom silikastog minerala spodumena, Čileanci do dragocenog elementa dolaze isparavanjem slanih jezerskih voda u kojima se nalazi u velikoj količini. Prvi način se čini efikasnijim, sa više proizvodnih varijanti i nešto je jeftiniji. Međutim, i ekološke posledice su uočljivo izraženije.
Potraga za litijumom-karbonatom, a to je forma u kojoj se beli metal najčešće transportuje, neprekidno se ubrzava. Procene su da će 2025. biti oko 1,5 miliona tona, trostruko više nego pre dve godine, da bi se u naredne četiri godine udvostručila na tri miliona tona.
Veća proizvodnja litijuma u tek nekoliko država već sada je nedovoljna za svetske potrebe. Stoga se čine napori da se rudarenje dragocenog metala što više diversifikuje. Brazil se priprema da organizuje vađenje ove rude, ali veći deo aktivosti bi usmerio na rudarenje po ostalim latinoameričkim državama.
Afričke zemlje su na posebnom udaru. Tako se Zambija, Centralna Afrička Republika i Kongo pripremaju da skupa sa kineskim stručnjacima i kineskim kapitalom intenziviraju ovo rudarenje. Teže da aktuelnu proizvodnju uvećaju 30 puta i tako dostignu 12 odsto globalne produkcije.
Kobalt i nikl
Možda je zanimljiva pozicija Maroka, u kome osim litijuma ima i fosfata, i to više nego bilo gde dugde na svetu. Stoga su sa SAD već sklopili partnerstvo po kome će godišnje tržištu isporučivati ključne elemente ne samo za jonske nego i za buduće gvozdeno-fosfatne baterije.
Naravno da i afričke zemlje, iako među najmanje razvijenim, uočavaju da izvoz sirovina baš i nije najpoželjnija ekonomska aktivnost. Stoga pokušavaju da se pozicioniraju i u složenijim fazama proizvodnje električnih baterija i vozila.
Maroko je sa američkim partnerom već ugovorio izgradnju baterija za afričko, ali i evropsko tržište, dok je Kina nedavno obelodanila da će u naredne dve godine uložiti šest milijardi dolara u izgradnju fabrike baterija u Africi, ali nije precizirala o kojoj državi je reč.
Mada je potraga za litijumom već duže vreme najintezivnija, postoji još sirovina koje su na spisku dragocenih rezervi za potrebe velike energetske transformacije. Tako je unazad pola decenije potražnja za kobaltom uvećana 70, dok su potrebe za niklom veće za 40 odsto.
Još žešća pomama
No, nisu sirovine takozvanih retkih metala jedini problem. Nevolja je i kod njihove prerade, takođe sa mogućim ekološkim nevoljama. Trenutno, Kina raspolaže sa oko 70 odsto globalnih prerađivačkih kapaciteta, a velika diversifikacija dobavljača litijuma koju poslednjih godina čini najmnogoljudnija država je u funkciji očuvanja dominacije u preradi.
Još je nepovoljnija situacija sa niklom – čak devet desetina ovog elementa se prerađuje u Indoneziji. Nema spora da će najmoćniji težiti ili da gotovo monopol u preradi pojedinih retkih metala stave pod svoju kontrolu ili da razviju preradu na još nekoliko destinacija.
Treba pridodati očekivanje skorašnjeg početka vađenja i prerade litijuma u Rusiji, pri čemu bi domaće potrebe bile zadovoljene već dve godine nakon starta. Moskva je nedavno ugovorila i započela radove na eksploataciji ovog elementa u Boliviji, zemlji koja se, uz Čile, smatra najvećim posrednikom ruda belog metala u Latinskoj Americi.
Nije sporno da je potraga za litijumom žestoka. Kako uspeh energetske transformacije umnogome zavisi od dovoljne količine ovog elementa, narednih sezona može se očekivati samo još intenzivnija pomama za metalom koji do juče nije ama baš nikoga zanimao.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay