Kako će naš svet izgledati 2030? Iako je mnogo toga izvan naše moći razumevanja i prognoziranja, i spada pre u domen obaveštenog nagađanja, a ne prognoziranja, ekonomisti holandske Rabobank razvili su, uvažavajući sva moguća ograničenja, četiri granična moguća scenarija naše budućnosti. U trećem scenariju, razmatra se svet koji karakteriše rivalstvo starih i novih sila, stagnacija svetske trgovine, usporen tehnološki napredak i otimanje oko resursa hrane. Sva sažimanja teksta su redakcijska.
Scenario III: Sukob – evolucija ili Spora nesloga
Spora nesloga je bipolarni svet. Kao i u proteklom veku, tenzije su velike između Istoka i Zapada. Ipak, sada su Kina i Sjedinjene Države međusobno suprotstavljene. Zapad nastavlja da dominira u međunarodnim organizacijama poput Međunarodnog monetarnog fonda i Ujedinjenih nacija. Trka u naoružavanju je evoluirala u rivalstvo oko ekonomskih sankcija i jakih protekcionističkih mera. Regionalizam je postao norma. Postalo je nemoguće sprečiti energetsku krizu. Postoji sve veća nestašica hrane i vode za piće, a razlika između bogatih i siromašnih, kao i između generacija je sve veća. Usred beskonačnih rasprava, ove suprotstavljene sile dovode do dugoročnih pat pozicija.
Regionalizam je pravilo. Od 1950-tih do 1980-tih Sjedinjene Države i Sovjetski Savez su bili međusobno opasno suprotstavljeni tokom Hladnog rata. Pola veka kasnije, istorija se ponavlja, mada je sada Kina suprostavljena Sjedinjenim Državama. Zapadni ekonomski sistem, zasnovan na tržišnim mehanizmima je suprotstavljen državnom kapitalizmu novih svetskih igrača (slika 12). Zapad i posebno Sjedinjene Države, nisu spremne da podele uticajni položaj sa pridošlicama. Na ove prve se ne možemo osloniti da podrže reforme u okviru međunarodnih organizacija kao što je Međunarodni monetarni fond, Ujedinjene Nacije i Svetska Banka, potrebne da bi se stvorio prostor za nove svetske sile. Svet je suočen sa dve “izgubljene“ decenije 2030.
„Istočnizacija“. Azijske zemlje ulažu sve više u jačanje političkih i trgovinskih veza sa okolnim zemljama. “Istočnizacija“ je sve jači trend. Glavni tok globalizacije je pokrenuo suprotni tok individualnosti i različitosti. Godine 2018. osnovana je Azijska trgovinska organizacija u Pekingu, a azijska ekonomska regija je postala činjenica. Kina, Rusija i Zalivske zemlje formiraju globalni ekonomski prostor sa Dubajem i Dohom kao glavnim finansijskim i transportnim centrima sa namerom da budu konkurencija Njujorku i Londonu. Samo dve godine nakon osnivanja Azijske trgovinske organizacije, Azijski savet bezbednosti je osnovan kao pandan Savetu bezbednosti UN, sa ciljem da se bavi bezbednosnim pitanjima u regionu. Zbog slabljenja posvećenosti bezbednosti u regionu Sjedinjenih Država, Japan je odlučio da potraži saradnju sa Pekingom u vezi regionalnih bezbednosnih pitanja.
Zbog nepostojanja svetskih trgovinskih organizacija, međunarodna slobodna trgovina poljoprivrednom robom i uslugama ne uspeva da se razvije. Bilateralni sporazumi su postignuti, ali trgovinske barijere ostaju između istočnog i zapadnog trgovinskog bloka. Postoji manjak sporazuma o pitanjima kao što su životna sredina i klimatska politika, prava intelektualne svojine i protok kapitala, što dovodi do kontraproduktivnog rivalstva između oba trgovinska bloka.
Evropska unija: status quo ostaje. Uloga Evropske unije u bipolarnom svetu je relativno mala. Birokratski i netransparentni pristup koji je prihvatio Brisel kao reakciju na svetsku finansijsku krizu 2008/2009 je dalje ojačao odlučnost zemalja članica da zadrže suverenitet i predaju manje vlasti. Štaviše, ekonomska integracija istočnoevropskih zemalja članica i dalje produbljivanje unutrašnjeg tržišta je puno teškoća . Širenje Evropske unije je zaustavljeno. U isto vreme, severozapad Evrope pojačava trgovinske odnose sa Sjedinjenim Državama. Dalekosežna bilaterna liberalizacija je za posledicu imala novo transatlantsko tržište bez trgovinskih barijera. Shodno tome došlo je posebno do rasta trgovine uslugama, kao i sve veće mobilnosti radne snage. Ipak, nedostatak reformi sprečava evropsku ekonomiju da bude dovoljno konkurentna i fleksibilna kako bi u potpunosti iskoristila ovaj razvoj. Evropski finansijski sektor je takođe podložan oštrijim propisima u poređenju sa Sjedinjenim Državama. Ohrabrena jačanjem transatlantskog tržišta, severozapadna Evropa posebno teži politički ka Sjedinjenim Državama.
Energetska kriza je činjenica. Pristup prirodnim resursima je znatno otežan. U i oko 2030. tri-četvrtine rezervi nafte i gasa širom sveta se nalaze u politički nestabilnim regionima. Problemi nisu samo geopolitičke prirode, već su vezani i za teškoće koje se odnose na potrebne (koordinisane) investicije u istraživanje i eksploataciju novih energetskih polja. Iz ovog razloga, ima nedovoljno investicija u polja duboko u okeanu oko Latinske Amerike i proširenju postojećih kapaciteta Rusije. Istočni trgovinski blok je uspeo da obezbedi stepen pristupa prirodnim resursima jačanjem odnosa između Irana i Rusije. Iako nedovoljno da se izmire energetske potrebe, ovo ima za posledicu produbljivanje tenzija između Istoka i Zapada. Iz ovih razloga, Kina – poput Sjedinjenih Država i nekih evropskih zemalja, investira u veoma zagađujuću ali veoma jeftinu industriju uglja. Troškovi siromašenja resursa, kao i uticaj na životnu sredinu, zdravstvo i spoljnu produktivnost, nisu uključeni, jer to nije međunarodno sprovodivo. Industrijalizacija koja se sprovodi na osnovu neodrživih metoda (“poslovanje po starom“) će dovesti do problema po javno zdravlje i shodno tome većih troškova po zdravlje i manju radnu produktivnost.
Obezbeđena hrana. Obezbeđena i sigurna hrana je od veće strateške važnosti u ovom bipolarnom svetu nego u drugim scenarijima u smislu ravnoteže moći i pozicioniranja između blokova moći. Kao i kod drugih prirodnih resursa, pristup hrani je takođe od strateške važnosti: “hrana je politika“. Međunarodna trgovina hranom između dva bloka moći je ograničena. To znači da su neki procesi specijalizacije zaustavljeni. Protekcionističke subvencije dovode do proizvodnje koja je manja od optimalne i pogoršavaju nestašicu vode. Šeme proizvodnje hrane i potrošnje se polako menjaju, što znači da globalna proizvodnja hrane zaostaje za potražnjom.
Između čekića i nakovanja. Ovo su teška vremena za preduzeća. Trgovina između dva bloka moći je otežana neefikasnim propisima. Transatlantsko tržište nudi nadoknadu samo donekle. Iako su investicije kompanija u istraživanje i razvoj zanemarljive, rivalstvo između dva bloka moći je katalizator za razvoj u industriji naoružanja, putovanjima u svemir i medicinskoj tehnologiji. Proizvodnja poljoprivrednog i industrijskog sektora je više ili manje stabilna, dok komercijalne usluge imaju nestalan razvoj.
Tromo tržište radne snage. U bipolarnom svetu, sa jasnom podelom na istočni i zapadni trgovinski blok, severozapad Evrope, uključujući Holandiju, jača svoje trgovinske odnose sa Sjedinjenim Državama. Ova transatlantska saradnja ima za posledicu veći potencijal zapošljavanja i veću pokretljivost radne snage nego na primer kod Agilnih antipolova. Ali pošto vlada nije uspela da reši svoju slabu društvenu politiku i učini tržište radne snage fleksibilnijim, postoji manje rasta u zalihama radne snage, posebno među starijim osobama i ženama. Shodno tome, u ovom scenariju, starosna penzija dostiže samo 68 godina 2050. Neuspeh u sprovođenju reformi na holandskom tržištu radne snage znači da je teško kombinovati rad i privatni život (finansijski). Zbog toga se mnoge žene odlučuju da smanje svoje radno vreme ili da u potpunosti napuste radnu snagu. Priliv migranata radnika je nedovoljan da nadoknadi rastući manjak radne snage; posebno u javnom sektoru; i to štaviše dovodi do tenzija u društvu. U ovom scenariju, postoji veće ulaganje u obrazovanje nego što je slučaj sa Agilnim antipolovovima zato što vlada troši više i očekivane privatne zarade od dodatnog školovanja su veće u klimi nešto boljeg ekonomskog rasta.
Energetska kriza i fragmentirano tržište kapitala. Pristup prirodnim resursima je ograničen, iz geopolitičkih razloga i zbog nedostatka koordinisanih investicija. Upotreba jeftinog uglja je alternativa. Ipak, proizvodni i transportni troškovi rastu. U isto vreme, postoji samo ograničene investicije u ICT i inovacije, što bitno ograničava razvoj efikasnijih i fleksibilnijih proizvodnih procesa.
Finansijski sektor je regulisan duž granice razdvajanja dva bloka moći. Ipak u okviru ovih blokova regulacija je daleko od harmonične, što utiče na poslovno finansiranje. Kao prvo, tržište kapitala je manje duboko nego u Kapricioznom slaganju što povećava troškove finansiranja za velike kompanije. Kao drugo, strogo regulisanje evropskog bankarskog sektora je smanjilo mogućnost banaka da daju zajmove.
Četiri scenarija
Scenariji su razvijeni kombinacijom dve varijable: sukoba naspram sloge i evolucije naspram revolucije. Interakcija ove dve varijable daje četiri scenarija, od kojih svaki pruža sliku mogućeg stanja sveta 2030.
Kapriciozno slaganje je scenario sveta koji se brzo menja sa optimalnom saradnjom i dinamičnim društvom.
Agilni antipolovi je svet u kome sukobi na svim nivoima idu ruku pod ruku sa tehnološkim probojima.
Spora nesloga prikazuje izrazito polarizovan svet, sa malo napretka.
Tok napred jeste svet koji se zasniva na konsenzusu, čija je odlika postepeni, mada stalni razvoj.
Četiri kvadrata
Osovine su napravljene tako da naglase procese i razvoj, više nego da se fokusiraju na konkretne trendove i pitanja, kako je gore opisano. Kako će se ovi trendovi i pitanja razvijati će zavisiti od interakcije između osovina. Vertikalna osovina predstavlja stepen sloge u kome se razvoj odvija a procesi evoluiraju. Sloga i sukob su dva ekstrema na ovoj osovini. Sloga predstavlja mirno društvo, konsenzus i saradnju. Sukob podrazumeva polarizovanije društvo, u kome se svaki pojedinac stara o sebi i postoji manji naglasak na zajedničkim interesima.
Horizontalna osovina predstavlja stepen do kog se razvoj i procesi događaju postepeno (ili eksplozivno): revolucija naspram evolucije. Revolucija označava brze prodore, ekstremne uspehe i padove. Evolucija označava ravnomerniji i dugotrajniji razvoj i procese. Tako četiri kvadrata nastala od osovina čine četiri scenarija za 2030. Kvadrat sloga-revolucija sadrži svet opisan u Kapricioznom slaganju. Ovo je dinamičan, neizvestan, ali skladan svet u kome tehnološki napredak i dalja integacija svetske ekonomije igraju ključne uloge.
Svet u donjem desnom kvadratu je svet velikih sukoba i promena. To je svet Agilnih antipolova sa znatnom polarizacijom unutar i između država. U donjem levom kvadratu (Sukob-evolucija na osovinama) je svet za koji se čini da stoji u mestu. Zarobljen u novoj polarizaciji istok-zapad, međunarodni dijalog ne uspeva da dođe do novih rešenja. Ovaj scenario nazivamo Spora nesloga. Na kraju, iznad ovoga je Tok napred, održiviji svet u kome se potraga za napretkom zasniva na konsenzusu.
Granice razumno mogućeg
Pošto je veoma dugoročni razvoj obavijen velom neizvesnosti, scenariji se koriste kao sredstvo za snalaženje u dalekoj budućnosti. Gore navedena četiri scenarija nisu namenjena za predviđanje budućnosti, niti jedine moguće situacije za svet, dvadeset godina od sada. Ipak, to su dosledni, mogući scenariji, u kojima jedan ishod nije više ili manje moguć od drugih. Scenariji su napravljeni na osnovu različitih pretpostavki o osnovnim neizvesnostima koje su ključne za buduća pitanja koja su navedena. Pretpostavke su različite, tako da daju četiri veoma različita scenarija, što odražava znatni stepen neizvesnosti koji postoji. Scenariji s toga predstavljaju granice onoga što je razumno moguće.
Napravljeni su uglavnom da pomognu kompanijama pri formulisanju strateških odluka, i da se koriste kao referentni okvir koji prevazilazi postojeće trendove. Svaki scenario pokazuje gde mogu biti najbolje prilike. Neke od njih mogu biti iznenađujuće. Prognoza je objavljena početkom 2011. godine i nije uključila novi nalet globalne krize ni najnovija previranja u EU, ali razmatra opadanje važnosti EU.
Prvi, drugi i cetvrti scenario