Sem što je “G” sedmo slovo latinice, ono pored ostaloga ima značenje elementa u biohemiji (glicin), muzici (nota), fizici (gravitacija) medicini (ženska erogena zona), postoji engleski film “G” iz 1974. godine, pa potpis slikara Antonija Greka, koji garantuje da slika vredi od 15.000 evra pa na više… Zatim je G 2 bio čuveni FIAT-ov avionski motor.
G 3 označava procesor u informatici i zvanično je to oznaka opakog Hekler & Koch automata. G 4 je oznaka za 18 karatno zlato i jedan virus. Veselija je varijanta da G 5 predstavlja oznaku recepta za tortu sa malinama. Pri internetskoj kupovini proizvoda kompanije Canon, G 6 označi: “pročitaj uputstvo i uporedi cene”. Kod tog broja počinje mogući prelaz na politiku. Godine 1974. formirana je grupa najrazvijenijih zemalja u svetu, pod nazivom G 6 (Amerika, Britanija Francuska, Italija, Nemačka i Japan), koja je tri godine kasnije primivši u okrilje i Kanadu postala G 7. Evolucija G 7 je takva da je od 1985. povremeno postojala i kao G 7+1, kada bi uključivala i Rusiju, da bi konačnim i zvaničnim ulaskom Rusije 1991. godine postala G 8 i promenila opis kao organizacija najuticajnijih zemalja. Preskačem do G 15, organizacije zemalja u razvoju koja je nastala 1985. godine. Konačno mnoštvo ostalih “G” slučajeva, novembra 2008. godine obogaćuje G 20 – nekakav konglomerat razvijenih i onih “na putu razvoja”.
Sa čisto formalne strane naziv grupe je netačan, jer nju čini 21 zemlja (G 8, plus Španija, Turska, Indija, Australija, Južna Afrika, Saudijska Arabija, Kina, Brazil, Argentina, Indonezija, Meksiko, Holandija i Južna Koreja). Pored toga u grupi su još Svetska banka, MMF, OUN, EU i Stability Forum. Sve zajedno 26, a ne 20 konstitutivnih članica. Sastanak G 20 sazvan je zbog akutne svetske krize, a na inicijativu dežurnog predsedavajućeg EU, francuskog predsednika Sarkozija. Koji su kriterijumi za izbor članica, već je teže ustanoviti. Činjenica da grupu pored zemalja čine i svetske finansijske i političke institucije pokazuje da nije bilo lako uobličiti je.
Pompezno je prvi sastanak nazvan “Bretton Woods 2”, međutim onaj prvi, održan jula 1944. godine, u okviru kojega su nastali Međunarodni monetarni fond i Svetaka banak, imao je 730 delegata i trajao tri sedmice. Definisao je monetarne institucije (MMF i Svetsku banku) i uveo sistem koji se bazira na dolaru sa zlatnim pokrićem te krojio svetsku finansijsku scenu sve do danas.
Umesto iščekivanih odluka G 20 se završio “Vašingtonskom deklaracijom” u kojoj se uopšteno govori kako valja manevrisati javnim izdacima, kresati poreske namete, dalje snižavati kamatne stope i boriti se protiv inflacije. Uz to je apelovano “da se izbegne bilo kakvo postavljanje novih barijera pred trgovinu i investicije u narednih 12 meseci”. Jedina konkretna odluka glasi da će se sledeći sastanak održati aprila 2009. u Londonu, pa je sastanak označen kao fijasko. Bio je nepripremljen i loše tempiran zbog američkog predsedničkog vakuuma. Valja imati u vidu da američki BDP iznosi 31, te da je prva sledeća Nemačka sa samo 7,4 odsto ukupnog BDP svih članica grupe. Prisustvo predsednika Buša, koji je definitivno izgubio svaki uticaj bilo je skoro nelagodno. Pogotovu kada je tvrdio da njegov “plan daje rezultate te kapitalizam i tržište ostaju centralne odrednice budućeg oporavka”.
Dan-dva kasnije počeo je preko elektronske pošte da kruži svetom citat koji u prevodu glasi: “Vlasnici kapitala i poslova će kod radnika podsticati potrebu da kupuju skupu robu: stanove, kuće i tehniku, obavezujući ih pritom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdržljivosti. I na kraju, ti neplaćeni dugovi, će izazvati bankrot banaka, koje će morati da budu nacionalizovane, pa će država onda krenuti putem koji vodi u komunizam… (Karl Marx, Das Kapital, 1869)”. Nisam proverio postoji li taj deo zaista. Nedavno je nobelovac Stiglic izazvao zabunu kod nekih kada je u Beogradu rekao kako valja tražiti zamenu za kapitalizam, pa su se ostaci JUL-a i prošlosti olako poradovali. Njihov pravac je proigran. Valja, međutim, tražiti alternativu sadašnjem dominirajućem sistemu – novu i modernu, dostojnu 21. veka.
Logično je pitanje što se uopšte bavimo skupom G 20, ako je tako prošao. Mislim da je objašnjenje tvrdnja britanskog premijera Brauna da je G 8 postao premali za probleme sveta. Većina zemalja koje danas čine “lokomotive” mora biti uključena u krojenje svetske ekonomije i politike, a G 20 je mogući okvir. Ako Obama ima šta da poruči svetu, u aprilu na novom G 20 će mu se pružiti prilika. Lorens Samers, njegov direktor Saveta za nacionalnu ekonomiju tvrdi da je preča Kina nego G 20. Izbor je ipak pred Obamom – hoće li svetski poredak ilidogovor velesila.
Milutin Mitrović
broj 50/51, decembar 2009/januar 2009.