Šta je RSS feed? Da li je to Supermen? Da li je to avion? Da li je to nova politička partija?
Evo još jedne tako proste stvari, a tako komplikovanog imena. Ustvari, tamo gde se za određeni pojam koristi neka skraćenica, ljudi beže od toga misleći da je to đavolja rabota. RSS je skraćenica od Really Simple Syndication, a kao što mu ime kaže, to je veoma prosto udruživanje. Udruživanje, ali čega?
Recimo da pratite neki sajt svakodnevno, na primer portal sa vestima. Kucanje adrese u browseru i pretraživanje čega svega ima novog ume itekako da zamori, a u krajnjem slučaju oduzima vreme. Zato je lakše preuzeti RSS izvor i da ga pratiti odvojeno. To praktično znači da će vam sve promene na sajtu biti odmah dostupne po stavkama, dakle hronološki. Ovakav vid praćenja sajtova nije ograničen na jedan sajt, već možete pratiti sve sajtove koji vas zanimaju, a koji imaju mogućnost praćenja putem RSS-a.
Da biste pratili nečiji feed (izvor) morate imati čitač za isti, a to nije teško. Svi moderniji browseri to podržavaju, što integrisano, što putem nekog lako instalivog proširenja. Takođe, postoji veliki broj sajtova koji pružaju mogućnost navođenja feed-a za praćenje. Sajtovi koji imaju svoj feed to jasno ističu putem naranžaste RSS ikone. Ako je ne istaknu, browser će sam prepoznati feed sa sajta i prikazati takođe narandžastu ikonu u address bar-u.
Prednost praćenja sajtova na ovaj način je u tome što možete pratiti veliki broj izvora sa jednog mesta, bez potrebe da odete direktno na sajt. Čitaćete samo što vas zanima i time ćete uštedeti dragoceno vreme koje možete provesti u četovanju, na kafi ili pomagajući babi da prostre veš. RSS izvori su veoma popularni kod blogova i portala koji često osvežavaju svoje informacije. Većina čitača ima opciju da vas obavesti kada se nešto novo pojavi na nekom sajtu, a vaše je samo da to pročitate ili ne. Ovo je idealan način da budete u toku sa svim dešavanjima.
Valjda vam je do sada jasno da sajt koji nema RSS feed neće biti puno posećen. Sajtovi srpskih institucija uglavnom nemaju RSS feed, čast izuzecima. Sajtovi tipa vesti.rs ili naslovi.net objavljuju vesti iz mnogih izvora i to baš tako što preuzimaju njihov feed i prave agregaciju. Postoje i slični sajtovi koji agreguju izvore blogova kao na primer feed.blog.rs.
Problem nastaje kod gubljenja u prevodu. Originalno se reč „subscribe“ u srpskom prevodi kao „pretplata“ i često možete videti da negde piše „pretplatite se na naš RSS feed“. To je naravno loš prevod, iako doslovce tačan. U Srbiji je to odbilo mnoge korisnike, jer nikom nije jasno za šta i zašto treba nešto da plati. Međutim, tačniji prevod bi bio „pratite naš RSS feed“ i mnogi sajtovi baš tako postupaju.
Duboko smo zagazili u 2009. godinu, a možemo konstatovati da veliki broj srpskih kompanijskih sajtova nema omogućen RSS feed sa svog sajta. Blagovremeno obaveštavanje svojih klijenata o aktivnostima kompanije može biti samo prednost, nikako mana. Ako ovome dodamo da se sajtovi domaćih institucija takođe oglušuju o RSS feed (srbija.gov.rs), dolazimo do zaključka da je vreme da iz četvrtog uskočimo u treći svet. Ovakav način prenošenja informacija je takođe deo tzv. elektronske uprave. Ako bi sudovi svoje „table“ isticali na sajtovima i ako bi omogućili da se prate putem RSS feeda, onda bi stvarno mogli da kažu da su učinili sve da obaveste javnost da je npr. neko lice proglašeno za nestalo i sl.
Za kraj, počnite da obraćate pažnju na narandžaste ikone u uglovima stranica, a naš RSS izvor pratite sa adrese www.bifonline.rs/rss/.
Uroš Nedeljković
broj 53, mart 2009.