Širenje Evropske unije u dva poslednja talasa predstavljalo je prekretnicu u procesu ujedinjenja Evrope i donelo koristi građanima širom Unije. Na ekonomskom planu, proširenje je rezultiralo povećanjem životnog standarda u novim članicama dok je za stare značilo nove izvozne i investicione mogućnosti. Takođe je pomoglo konsolidaciji demokratije, stabilnosti i bezbednosti na kontinentu, ocenila je EU u izveštaju o efektima proširenja.
Proširenje iz 2004. i 2007. bilo je istorijski korak koji je stavio tačku na podeljenost Evrope, pomogao učvršćivanju demokratije i doneo ekonomske beneficije svim zemljama EU kroz bolju konkurentnost, veći ekonomski rast i više novih radnih mesta. Ne treba da dopustimo da kriza zamagli taj nesporan uspeh. Ujedinjeni možemo da nađemo rešenje za globalne pitanja a podeljeni ne“, istakao je evropski komesar za ekonomske i monetarne poslove Hoakin Almunia.
Pet godina nakon proširenja EU nije samo veća, već i jača, dinamičnija i kulturno bogatija uz takođe veću ulogu kada je reč o globalnim pitanjima, uključujući svetsku ekonomiju i klimatske promene.
Unija je pre pet godina dobila deset novih članica, mahom iz centralne i istočne Evrope, a još dve, Bugarska i Rumunija, pridružile su se 2007. Ta 27-člana EU danas je najveća integrisana ekonomska zona u svetu koja daje više od 30 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i više od 17 odsto svetske trgovine.
U novim članicama EU prihod po stanovniku porastao je na 52 odsto proseka starih članica u prošloj godini sa 40 procenata proseka u 1999. Istovremeno im je stopa privrednog rasta narasla na pet i po odsto prosečno u periodu 2004-08. sa tri i po odsto u 1999-03. Da rast u novim članicama nije bio na štetu starih pokazuje podatak da su stare između 2004. i 2008. beležile prosečan rast od 2,2 odsto, što je na nivou iz prethodno posmatranog perioda.
Boljitak je osetila i trgovina. Prema zvaničnim statistikama, u 2007. je gotovo 80 odsto izvoza novih članica završilo u EU. I stare članice su povećale prodaju novim, na oko sedam i po odsto ukupnog izvoza u 2007. sa četiri procenta deset godina ranije.
Popravilo se i stanje na sektoru zaposlenosti – stopa nezaposlenosti u novim članicama pala je sa uglavnom veoma visokog nivoa na nivo sličan onom u starim članicama, odnosno na oko sedam procenata u 2007. Nisu se obistinile ni bojazni u starim članicama od masovnih migracija i u većini zemalja domaćina broj radnika migranata ne premašuje procenat radno sposobne „domaće“ populacije a istovremeno omogućava da se popune neki manjkovi radne snage. Pokazalo se i da su migracije radnika najčešće privremene – tako se iz Britanije polovina migranata iz poslednjih nekoliko godina vratila u zemlju porekla. Procenjuje se da je iz novih članica u stare stiglo oko tri i po miliona ljudi. Ne očekuje se znatno povećanje broja migranata ni kada budu ukinuta preostala ograničenja u nekim zemljama.
U sadašnjim uslovima, kada je globalna kriza napravila teškoće svima, pa i EU, najveći izazov za Uniju jeste da odbije svaku vrstu protekcionizma koji preti da uruši velike dobrobiti koje je građanima donelo stvaranje ogromnog jedinstvenog tržišta sa pola milijarde ljudi.
| Evro: Deset stresnih godina
U januaru ove godine evro je proslavio desetogodišnjicu postojanja. Elektronsko trgovanje evrom počelo je u januaru 1999. godine na nivou od 1,1714 dolara, u 11 zemalja-članica EU. U toku prve godine, evro je izgubio 12 odsto početne vrednosti. Na kraju prve decenije postojanja, evro je postao, posle dolara, druga najvažnija svetska valuta koja se koristi u evropskoj monetarnoj i ekonomskoj uniji koja ima 320 miliona stanovnika, ali i širom sveta. Novčanice i kovanice evra puštene su na tržište u 2002. godini i to su bile godine uspona kada je, sve do 2005. godine, evro po popularnosti zamenio dolar na međunarodnim tržištima kapitala. Tokom 2003. godine evro je po prvi put premašio svoju nominalnu vrednst, a u 2006. godini vrednost novčanice evra po prvi put je premašila vrednost dolarskih novčanica. Istorijski maksimum od 1,6036 dolara evro je dostigao u julu 2008. godine. Dug denominiran u evru činio je krajem trećeg kvartala 2008. godine 48,5 odsto ukupnog duga, dok se na dug denominiran u dolarima odnosi 32,1%. U oktobru prošle godine Evropska centralna banka po prvi put je smanjila kamatnu stipu sa 4,25%, na 3,75%. Evro je tada pao na dvogodišnji minimum ispod 1,26 dolara jer je svetska kriza punom snagom poljuljala globalni finansijski sistem. |
Velika, ujedinjena EU bolje je opremljena da odgovori na izazove nego što je svaka zemlja pojedinačno i Unija je već preduzela koordinisanu akciju za stabilizaciju bankarskog sistema i pomoć ekonomskom oporavku. Zahvaljujući tim merama, kao i onim koje su u fazi pripreme, EU može da predvidi postepeni oporavak od kraja godine, navodi se u izveštaju koji je objavljen pred obeležavanje pete godišnjice proširenja 1. maja.
EU je u poslednjem kvartalu 2008. ubeležila pad privrednih aktivnosti od procenat i po i to je, nakon solidnih performansi u prvoj polovini prošle godine, spustilo godišnju stopu rasta na 0,9 odsto za celu EU i na 0,7 odsto za 16-članu zonu evra. Za tekuću godinu Evropska komisija predviđa pad BDP u EU od 1,8 odsto a u narednoj godini očekuje povratak na put umerenog rasta.
Julija Simić
broj 53, mart 2009.