Država trenutno više pomaže građanima da se izvuku iz finansijskih nevolja ne bi li porasla potrošnja, a u fabrikama očekuju poreske i druge olakšice.
Finansijska kriza i recesija ne mogu se naslutiti na uvek punim ulicama Bergama. Grada sa oko 200.000 stanovnika, osamdesetak kilometara jugoistočno od Milana, u kojem je regionalni centar UCIMU – Udruženja proizvođača alatnih i drugih mašina koje okuplja nekoliko stotina fabrika. Ali, članovi te podružnice nisu krili činjenicu pred novinarima iz Beograda, koji su krajem prošlog meseca posetili Italiju, da im plasman slabo ide. Zbog osetnog pada porudžbina, pogotovo iz sveta, proizvodnja je prepolovljena.
Italija, ne samo prema podacima koje nam je predočila UĆIMA, spada u sam vrh zemalja po proizvodnji savremenih alatnih i drugih mašina. U Evropi su odmah iza Nemačke. U svetu su ispred njih pored Nemačke još Japan i Kina. U izvozu, prema podacima za 2007, Nemačka napravi 6,6, Japan oko 6,5, a Italija oko tri milijarde evra. Italijanske fabrike od 5,8 milijardi evra ukupne vrednosti proizvedenih mašina, u svetu prodaju robe za oko 3,1 milijardu evra.
|
Čovek samo nadgleda rad kompjutera i robota |
Posledice svetske finansijske krize i recesije već se osećaju. Prema rečima Đankarla Losme, predsednika UĆIME, ali i vlasnika fabrike opreme „Losma” u predgrađu Bergama, fabrike polako staju. Njegova još ne, ali nova iskušenja se naslućuju. On za sada nema problema s likvidnošću, ali ga veoma brine potpuno zatišje u porudžbinama.
Njegova fabrika sa 53 radnika, sa isturenim pogonima u Nemačkoj, Engleskoj i Americi, napravila je prošle godine 11,5 miliona evra ukupnog prihoda, od čega 9,8 u Italiji. Šta očekuje u ovoj? Sleže ramenima. Samo da ne bude gore.
| Teško do EU Na pitanje, kako vidi put Srbije u EU i da li joj je samo Hag problem, profesor Vaćijago kaže da aktuelni politički trenutak u Nemačkoj, ali i u celoj EU, zbog skorašnjih izbora, kada se ništa ne radi, ako se baš ne mora, ne idu naruku Srbiji. EU nije što i Amerika – nema jednu vladu niti ista pravila po kojima postupa njenih 27 članica. Mnogima je u EU tek sada jasno da je naglo proširenje „porodice” bila greška. EU bi se, da može, rado ratosiljala nekih nedavno primljenih zemalja. U takvim okolnostima veoma je teško očekivati prijem novih članica. Tome nepogoduje ni sadašnja kriza koja uvek podgreva nacionalne sebičluke i protekcionizam. |
Trenutno ne razmišlja o otpuštanju radnika, ali o nekom vidu plaćenih godišnjih odmora, kada im vreme nije, svakako. Za sada neće skraćivati radnu nedelju. Gledaće da uštedama na konsaltingu, putovanjima u inostranstvo, istraživanjima tržišta, ali i odlaganjem nekih investicija nekako da pregura ovu poslovnu godinu. Losma ne muči besparica, jer od banke uvek može da dobije zajam – euribor plus 1,5 odsto. Trenutno je to oko 4,3 procenta godišnje. Za firme u Srbiji to je bar tri puta više.
Losma razume ideju države, koja se trenutno više trudi da pomogne građanima ne bi li ih izvukla iz finansijskih teškoća i time pokrenula primirenu potrošnju, ali od vlade očekuje da i fabrikama pomogne izvesnim poreskim olakšicama. Da bi skrenuli pažnju na svoj sve teži položaj u prošlu sredu je iz fabrika upućeno vladi u Rimu više od šest hiljada faksova.
|
Đankarlo Losma |
Na pitanje, gde vidi izlaz iz sadašnje situacija, naš sagovornik kaže da to mogu biti samo nove tehnologije. Ko ih pre ponudi imaće izuzetnu tržišnu i razvojnu prednost.
U obližnjoj fabrici „Gildemajster”, čija je centrala u Nemačkoj, u kojoj 320 zaposlenih pravi najsavremenije alatne mašine kojim upravljaju kompjuteri i roboti, od kojih pojedine koštaju i više od milion evra, situacija je nešto bolja, jer je i proizvodnja specifičnija – traje duže, a i rokovi isporuke nisu tako kratki. Godišnja vrednost proizvedenih mašina je oko 105 miliona evra.
Kriza se, kažu, oseća ne samo po smanjenim porudžbinama, već i po poslovnoj klimi. Odgovor u „Gildemajsteru” na te izazove je u proizvodnji i ponudi tehnološki savremenijih mašina. Svaka od njih posle godinu dana u nečemu zaostaje za novom generacijom. Njihov cilj je da ovo vreme manje tražnje i investicionog zatišja iskoriste za nove prodore u tehnologiji, verujući da će im ona biti taj jezičak na vagi u sutrašnjoj ponudi kada kriza i recesija počnu da se povlače.
| Fijat dobra referenca Našim sagovornicima u Bergamu Srbija nije privredna nepoznanica. Za to je najbolja referenca – sporazum sa Fijatom i pokretanje proizvodnje automobila u Kragujevcu. I oni se nadaju da će s oporavkom privrede, pre svega u razvijenijim zemljama, kao što je Italija, šansu za razvoj dobiti i male, siromašnije zemlje poput Srbije. Veliku ulogu u tome oni vide u povoljnim kreditnim linijama vlade Italije srpskim preduzetnicima, pogotovo malim prerađivačima metala, jer samo tako mogu doći do savremenih mašina i opreme po nižim troškovima i na duži rok. |
|
Đakomo Vaćijago |
Profesor ekonomije i direktora Instituta za ekonomiju i finansije Katoličkog univerziteta u Milanu, Đakomo Vaćijago, kaže da kriza i recesija još nisu dotakle najnižu tačku, niti se ona naslućuje. Biće dobro ako Italija i razvijene zemlje Evrope krajem ove ili početkom iduće godine bar stignu do zone stagnacije i s nje započnu lagani opravak. Šta je sa ostalima, Srbijom, na primer? Siromašne i manje razvijene zemlje na tako nešto ne mogu računati pre 2011. Možda i kasnije.
Kriza je zaustavila proizvodnju. Kao voz na otvorenoj pruzi. Sve je ispravno, ali nema šta da ga pokrene. Vaćijago kao pokretač tog voza vidi – poverenje. U to sada treba da poveruje i šest milijardi ljudi.
Prvi rezultati se, ističe profesore, već uočavaju – pale su kamate, ali i cene nafte i hrane. Sledeće je – stabilizacija proizvodnje i njen lagani oporavak. Ali, problem postaje visok rast nezaposlenosti koji preti novim komplikacijama, jer izaziva dalji pad potrošnje. Ovo će, po rečima Vaćijaga, biti problem se kojim će se mnoge vlade dugo suočavati. Izlaz, po njemu je, u novim tehnologijama, energiji i zaštiti životne sredine. Mada, kako je primetio, s krizom se mnogo lakše nose zemlje koje imaju viškove hrane.
Šta je sa balkanskim zemljama kojima se proizvođači u okviru UĆIME obraćaju?
Italija se posle sloma komunizma i rušenja Berlinskog zida odmah uputila u daleke krajeve Rusije i Kine ne bi li tamo zauzela što povoljniji položaj. Pogrešno je preskočila ceo jedan region kakav su Balkan ili države bivše Jugoslavije. Sad pokušava da to ispravi akcijama poput ove ili nekih drugih koje organizuje Institut za spoljnu trgovinu (IĆE).
Lazar Stanković
broj 54, april 2009.