Dvojica ekonomista, Kristos Genakos i Mario Paljero smatraju da su uz pomoć statistike i algebre otkrili, odnosno definisali jednačinu uspeha, kao uzgredan produkt dobili su i jednačinu neuspeha. Ne bi se reklo da je reč o šarlatanima.
Genakos je profesor na London School of Economics, i stručnjak za „Empirical Industrial Organization“, dok je Paljero autoritet za „Capacity Utilization“ i danas profesor na Univerzitetu u Torinu, svaki sa po hrpom objavljenih knjiga i naučnih radova. Njihova moderna naučna bajka počinje tako što je Genakos gledajući prenos nekog takmičenja u dizanju tereta shvatio da između ambicija tih sportista i menadžera u kompanijama i bankama postoji ključna dodirna tačka definisanja cilja pre nego što se počne sa bitkom za rezultate. Dakle dok ostali sportisti skaču u vis, na primer, tako što se lestvica stalno pomera na više, pa jedan po jedan kandidat ispadaju. Dizači tereta pri ulasku na scenu deklarišu koliki će teret podići i samo od njih, njihove kondicije i psihičke spremnosti zavisi hoće li u tri pokušaja uspeti to i da ostvare. Dakle isto što rade i menadžeri, koji izlože svoj plan i ambicije i shodno svojim mogućnostima krenu da ih ostvaruju
Zapazivši to Genakis je razgovarao sa svojim kolegom, obojica su se složila da je to ideja koja obećava i prionuli na rad. Za 16 godina koliko zajednički rade gledali su uživo i na TV 2.768 takmičara iz 139 zemalja i dve Olimpijade (Atina i Peking). Sve je kompjuterski obrađeno, analizirano pretvarano u formule i na kraju je dobijeno to što se ovih dana smatra otkrićem koje objašnjava zašto mora da dođe do kriza u upravljanju ekonomijom. Dakle džaba Marks i njegove teorije o neizbežnosti i učestalosti kriza u kapitalizmu, sada je to „objektivnije“ dokazano na primerima strukturalne organizacije preduzeća iz čega proističe da postoje limiti konfrontirani sa neobuzdanošću ljudskih ambicija.
Kako tvrde ova dvojica ekonomista bankrot banke Lehman Brothers ima precedent u krahu turske reprezentacije u dizanju tereta (tek šesto mesto) u kvalifikacijama na poslednjim Olimpijskim igrama, jer su deklarisali da će postići nemoguće. Dakle ako se ponašanje preduzeća (banke) posmatra kao sportsko takmičenje, zaposleni na najvišim mestima mogu biti definisani kao takmičarska ekipa. Od plasmana zavisi kolike će biti premije, naknade, bonusi, avanzovanja, baš kao i u sportu. Sam vrh podijuma osvojiće onaj koji ima najdeblji portfolio klijenata, najbolje ugovore, najviši nivo prihoda. Taj sistem nema ugrađen nijedan sigurnosni ventil za odbranu od kraha i svaki menadžer se nalazi u situaciji mađarskog reprezentativca Baranjija kome su u Pekingu popucali ligamenti jer je obećao da će podići teret za koji nije imao ni predispozicije, ni psihološku motivaciju, nego samo neobuzdane ambicije. Dakle, onaj ko samo vidi prvo mesto trpi najviši stepen rizika. Tako su došli do zaključka da onaj ko izlicitira sebi ambicije za deseto mesto trpi samo 30 odsto rizika u odnosu na pretendenta na prvo mesto. No problem je što su medalje, premije i slava predviđeni samo za one koji osvoje sam vrh. Što je važniji „turnir“ toliko je veća presija, toliko je veća nagrada i toliko je veća mogućnost da se sruše sve nade.
Jozef Stiglic je, kako navode, dopro do suštine sistema konstatujući da su besomučni bonusi za menadžere investicionih banaka, kao najvišeg stupnja gladijatorske igre, uzročnik krize. Kako je rekao, u pitanju je praksa koja je upravljanje svela na pravila hazardnih igara. Pravila koja su surova čak i za sport preneta su na ekonomiju gde neuspeh ne omogućava ponovni povratak na scenu. Utoliko je ekonomska utakmica bliža Koloseumu nego Olimpijadi.
Ova priča nalazi mesto u „Numerologiji“ zato što „algebra, jedna od najstarijih grana matematike, koristeći se slovnim oznakama, proučava opšta svojstva brojnih sistema i opšte metode rešavanja zadataka pomoću jednačina…“ Koristeći se algebrom Genakos i Paljero su došli do jednačine za uspeh koja glasi:
Successitjs = Xitjg + Sn dn Rank(n)itjs + Ssls Announcementitjs + uitjs.
Objasniti šta koje slovo znači, zašto su neka manja a neka veća, kako se sve to primenjuje zahtevalo bi više prostora i znanja nego što na ovoj stranici ima. Sem toga alhemičari su svojedobno sličnim formulama uveravali ljude da je moguće od kamena napraviti zlato. Treba samo prodreti u značenje formule i uspeh, odnosno zlato je garantovano.
Milutin Mitrović
broj 53, mart 2009.