Paradoksalno je da su dosadašnje krizne situacije imale pozitivnije efekte na razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji nego periodi stabilnosti na šta upućuju relevantna ali malobrojna istraživanja. Šta govore iskustva preduzetnica o motivima za pokretanje sopstvenog posla? Kakvu podršku i od koga mogu očekivati žene koje će, sasvim izvesno, u sadašnjoj krizi ponovo imati „prednost“ u odnosu na muškarce u dobijanju otkaza?
Istraživanja pokazuju da je većina žena, sadašnjih preduzetnica, pokrenula sopstveni biznis upravo u kriznim periodima jer su bile prinuđene da odgovornost za sopstvenu egzistenciju preuzmu na sebe. „Imala sam 50 godina, radno iskustvo na rukovodećim poslovima u preduzeću koje je poslovalo na prostoru bivše Jugoslavije i nestalo zajedno sa raspadom države, kada sam, 1998. godine doživela porodičnu tragediju, smrt supruga i ostala sama sa dvoje dece koju je trebalo školovati“, kaže za Biznis i Finansije, danas uspešna novosadska preduzetnica Ružica Vajdić. Ona naglašava da je to bilo krizno i vreme bez perspektive a upravo tada je bila prinuđena da pokrene sopstveni posao: „Sada si ušla u Dunav a voda ti je do usta. Ili ćeš da plivaš ili ćeš se utopiti“, sumira Ružica Vajdić iskustvo ulaska u privatni biznis koji je obeležen neprospavanim noćima, nedostatkom sredstava ali i upornošću i hrabrošću. „Napravila sam spisak od 3000 imena potencijalnih poslovnih partnera, napisala svima da sam otvorla privatnu firmu i zamolila za pomoć. Pisma sam slala sukcesivno, sa faks aparata prijateljice i u zavisnosti od toga koliko sam mogla novca za to da odvojim“ seća se Ružica i dodaje da je posao počela sa telefonom kupljenim na pijaci.
Slične razloge za ulazak u privatan biznis i početna iskustva navodi i većina žena u istraživanju Slobodanke Markov, profesorke sociologije na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu. „Prema našim istraživanjima, žene koje su pokrenule privatan posao grčevito se bore da opstanu. Interesantno je da one ističu kako su imale puno problema u osnivanju i razvoju biznisa ali uvek kažu da su zadovoljne“ kaže za Biznis i finansije profesorka Markov. Prema njenim rečima, osnovni razlozi za njihovo zadovoljstvo su prihodi, samostalnost i nezavisnost. „ Interesantno je da one naglašavaju kako su uslaskom u biznis potpuno promenile način mišljenja“ primećuje profesorka Markov, dodajući da je to logična posledica jer se tokom rada u biznisu menja sistem mišljenja i vrednosti, navikava se na uslove tržišnog privređivanja što doprinosi i razvoju preduzetničke kulture.
Ženski biznis u raljama patrijarhata
Za pokretanje privatnog biznisa žene su objektivno u nepovoljnijem položaju a ilustrativan primer navodi Ružica Vajdić. „Na žalost, Srbija je još uvek izrazito patrijarhalna sredina koja ženu vidi isključivo u kuhinji, porodici i sa decom“. Iako su žene, smatra Vajdić, preduzimljivije od muškaraca, one objektivno imaju manje šansi, pre svega zbog ekonomske zavisnosti od muškaraca. „Žene koje hoće da pokrenu sopstveni posao, čak i kad na to nisu prinuđene, najčešće nemaju podršku u porodici. Za razliku od muškaraca, one na primer, ne mogu da podignu kredit jer je uslov za to stavljanje imovine pod hipoteku. Medjutim, gotovo po pravilu, sva zajednička imovna u bračnoj zajednici vodi se na muškarca a oni retko pristaju da se toga odreknu u korist žene“, navodi Ružica Vajdić.
Većina žena, bile one preduzetnice, zaposlene ili nezaposlene, smatra da ženama u Srbiji za započinjanje privatnog biznisa prevashodno nedostaje novac, a zatim informacije i kontakti. Zanimljivo je da oko 1/3 preduzetnica smatra da ženama nedostaje podrška porodice, pokazalo je i istraživanje Udruženja poslovnih žena.
Do sličnih zaključaka došli su pre nekoliko godina i u Garancijskom fondu Vojvodine kada je ova pokrajinska institucija raspisala prvi konkurs za kredite namenjene ženama u nerazvijenim opštinama Banata koje hoće da pokrenu sopstveni posao. Njihova analiza razloga zbog kojih žene nisu mogle da ispune uslove konkursa pokazala je da su upravo u pordici naišle na otpor, odnosno, odbijanje muškog člana domaćinstva da se imovina, čiji je muškarac formalni i jedini vlasnik, stavi pod hipoteku.
Na žalost, perspektive u pogledu promene patrijarhalnih stavova – nisu ružičaste. To pokazuje najnovije istraživanje o preduzetničkim težnjama studenta u Vojvodini koje je krajem prošle godine objavio Univerzitet u Novom Sadu i UNESCO katedra za studije preduzetništva. U delu istraživanja o rodu i preduzetničkim težnjama, rezultati pokazuju da skoro duplo više mladića nego devojaka ima težnju ka pokretanju sopstvenog biznisa po zavšetku studija. Autori istraživanja iznose pretpostavku da je reč o „ obnovi tradicionalnog (patrijarhalnog) modela izbora karijere i među studentskom populacijom“ koju bi trebalo dodatno istražiti.
Odakle dolazi podrška ženama u biznisu
Nesporno je da su žene u celom svetu u nepovoljnijem položaju od muškaraca. Upravo zato u razvijenim i demokratskim zemljama je kroz institucije obezbeđena dodatna podrška ženama za pokretanje i razvoj sopstvenog biznisa. Jednake šanse za muškarce i žene u biznisu osnovni je moto redovnih skupova koji se godinama održavaju u Nemačkoj kao jedna od brojnih aktivnosti u toj državi.
Kada je reč u Srbiji, podrška ženskom preduzetnišvu na institucionalnom nivou nije dovoljna ali je izraženija u Vojvodini nego u drugim delovima zemlje. Zahvaljujući boljem razumevanju problema rodne ravnopravnsti pokrajinska administracija danas prednjači i u rešavanju problema žena u tranziciji. Osim pomenutog Garancijskog fonda Vojvodine i njihovog programa za žensko preduzetništvo koji uključuje i pomoć u pripremi dokumentacije za kredite kao i edukaciju za pokretanje biznisa, žene koje hoće sopstveni biznis imaju konkretnu podršku i pokrajinskog Sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova a u okviru dva programa koji se, nekoliko godina unazad, realizuju u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Međutim, najveća podrška ženama u biznisu dolazi iz nevladinog sektora, sve više i od ženskih poslovnih organizacija a vrlo je značajna i uloga Univerziteta u Novom Sadu. Među konkretnim programima za podršku ženama posebno mesto ima Vojvođanska inicijativa za samozapošljavanje žena, pokrenuta 2000. godine. Tada je kroz programe edukacije Vojvođanske inicijative, u 13 gradova Srbije , prošlo stotine žena na životnim i profesionalnim prekretnicama a mnoge od njih su nakon toga pokrenule sopstveni posao i danas su uspešne preduzetnice.
Rezultati
U međuvremenu, formirane su brojne nevladine organizacije za podršku ženama u biznisu, osnivaju se poslovna udruženja žena pa je čak i u rigidno organizovanoj i promenama nesklonoj Privrednoj komori Srbije formirana sekcija za žensko preduzetništvo kao i u nekoliko njenih filijala, odnosno, regionalnim privrednim komorama. Većin tih različitih organizacija ističe iste ili slične ciljeve: uticaj na izmenu zakonske regulative kako bi se stvorio što povoljniji embijent za ulazak žena u privatni biznis, edukacija žena u biznisu, sve vrste usluga ženama koje žele da počnu sopstveni posao. Međutim, brojnost organizacija koje se bave podrškom ženskom biznisu ne korespondira sa do sada ostvarenim rezultatima. Utisak je da je ta podrška stihijska, ponekad samo formalna i deklarativna a izostaje i saradnja i koordinacija aktivnosti medju većinom aktera na ovoj sceni.
Bolji poznavaoci prilika smatraju da je jedan od ključnih uzroka nepostojanja veće saradnje i koordinacije aktivnosti među organizacijama koje su fokusirale problem žena u biznisu, njihova međusobna surevnjivost, proizašla iz često viđenog stava da su jedni drugima konkurencija „na tom poslu“. Podaci iz istraživanja Udruženja poslovnih žena pokazuju da se žene koje ostaju bez posla najčešće obraćaju nacionalnoj službi za zapošljavanje. Među ženama koje su ostale bez posla čak 20% se nikome nije obratilo. Očigledno nisu obaveštene o aktivnostima raznih organizacija i instutucija koje pružaju podršku ženama u biznisu. Zato će mnoge među ženama, suočene u najnovijoj krizi sa gubitkom posla, biti prinuđene da pokrenu sopstveni posao, oslanjajući se na sopstvene sposobnosti, energiju i znanja. Baš kao i Ružica Vajdić pre 11 godina.
Jovanka Zlatković
broj 54, april 2009.