Petnaesti broj Kvartalnog monitora (oktobar-decembar 2008. godine) posebno se bavi uticajem svetske finansijske krize na Srbiju, sa analizom antirecesionih mera Vlade i Narodne banke Srbije. Autori tekstova, uglavnom profesori sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i članovi FREN-a (Fond za razvoj ekonomske nauke), na konferenciji za novinare detaljno su obrazložili napravljene procene i izneli svoje predloge korisnih mera za ublažavanje efekata recesije.
Da se u ovoj godini Srbiji smeši recesija pokazuje konstantan pad industrijske proizvodnje i trgovine na malo u januaru, a pogotovu u celom četvrtom kvartalu 2008. godine. Pad proizvodnje posledica je velikog pada kreditne aktivnosti, odnosno smanjenja domaće tražnje. Ukupan prirast kredita domaćih i preduzeća iz inostranih izvora u trećem kvartalu 2008. godine iznosio je 2.210 miliona evra, a već u četvrtom kvartalu samo 287 miliona. Manjak domaćih kredita posledica je povlačenja depozita ali i manjeg broja dokapitalizacija, dok je glavni razlog smanjenog broja stranih kredita upravo svetska finansijska kriza.
Bazna inflacija je u januaru i februaru iznosila do jedan odsto. Zaključak je da bi na godišnjem nivou ona mogla da iznosi oko dvanaest odsto, ali da će je pad proizvodnje držati pod kontrolom. Tržišna inflacija ne ubrzava, iako su cene na malo porasle za 5,4 odsto do kraja februara. Takođe, konstatovano je da depresijacija dinara nije mnogo uticala na celokupnu inflaciju.
Glavni i odgovorni urednik publikacije, profesor Pavle Petrović, smatra da dinar treba da padne na održivu vrednost: „Najveći deo pada vrednosti dinara već se dogodio. Međutim, trebalo je pustiti da se taj pad i brže dogodi, a ne potrošiti skoro 550 miliona evra u odbranu valute. Sada je prilika da se postigne prava, niža i održiva vrednost dinara. I bez krize, dinar nije bio održiv – ona je samo snažno poentirala.“ Empirijska istraživanja potvrđuju da bi pad vrednosti precenjene valute trebalo da stimuliše proizvodnju, pošto će tražnja da se okrene prema domaćim razmenjivim dobrima. Ovim bi trebalo da se smanji i ogroman spoljnotrgovinski deficit, koji predstavlja osnovni problem Srbije. Ovakav, kompatibilan dinar, držao bi tekući deficit spoljnog računa na 10 odsto BDP-a, dok bi, sa precenjenim dinarom, on iznosio preko 15 odsto BDP-a.
Ukupan spoljni dug Srbije na kraju 2008. godine iznosi 21,8 milijardi evra (64,5 odsto BDP-a), od čega je javni spoljni dug 6,4, a dug privatnog sektora 15,4 milijarde evra.
Član ekonomskog saveta predsednika Vlade, Milojko Arsić, govorio je o domaćoj fiskalnoj politici u kojoj je, već tokom poslednjeg kvartala prošle godine, došlo do obrta prema negativnim trendovima. Prihodi od PDV, carina i akciza su značajno smanjeni, dok su prihodi od poreza na dohodak i doprinosa još uvek realno rasli. Kao što već svi znaju, jednokratno povećanje penzija u novembru generisalo je povećanje rashoda za penzije od oko 1,2 odsto BDP-a (35 milijardi dinara), odnosno četiri puta više od fiskalnih troškova do sada primenjenih antirecesionih mera.
Te negativne tendencije s kraja 2008. ukazuju i da će rast privrede biti znatno sporiji nego što je to projektovano prilikom izrade budžeta. Usporavanje privredne aktivnosti i domaće tražnje imaće za posledicu ostvarenje manjeg nivoa javnih prihoda od planiranih. Iz tog razloga, neminovni su rebalansi budžeti Srbije, Vojvodine, ali i lokalnih zajednica. Do rebalansa državnog budžeta trebalo bi da dođe, kako je i najavljeno, polovinom aprila, kada se stekne uvid o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima u prvom kvartalu 2009. godine i naprave pouzdane procene. Dodatne razloge za odlaganje rebalansa treba tražiti i u potrebi za utvrđivanjem količine sredstava koje Vlada može da odvoji za finansiranje budžetskog deficita, ali i postizanjem dogovora sa MMF-om.
„Može se očekivati konsolidovani fiskalni deficit od oko 4 odsto BDP-a, odnosno skoro 120 milijardi dinara. Održiva fiskalna politika podrazumeva deficit od oko 3 odsto bruto društvenog proizvoda, što znači da je neophodno, kombinacijom smanjenja javne potrošnje i povaćanjem poreza, smanjiti deficit za taj jedan odsto. Planirani deficit, prilikom izrade budžeta, iznosio je 1,75 odsto BDP-a“, podseća Arsić.
Marko Miladinović
broj 54, april 2009.