Berluskoni VII: Silvio B.

U prošlom nastavku opredelio sam se da Berluskonija oslovljavam sa Silvio, intimno, kao što je Milošević, bio Sloba za većinu. Međutim, pade mi na pamet da je Berluskoni zapravo komična antipod varijanta Kafkinog junaka Jozefa K. pa ću zato Berluskonija nadalje oslovljavati sa Silvio B. Mislim da zaslužuje i evo zašto: Kafkin Jozef K. bio je takođe poslovni čovek, ali tragičar, Silvio B. je opako komična figura. Za razliku od onog K. uspešan je, on „gumeni zid“, o koji Jozef K. neprestano udara – pravi sam, ali drugima. Advokat Kafkinog  junaka umesto da ga brani preuzima ulogu suda, advokati Silvia B. (a ima ih nebrojeno) pišu njemu zakone tako da postaje nedodirljiv, vladaju  parlamentom i  javnim životom, obrću  pravosuđe i zakonodavstvo kako njihovom klijentu odgovara. Sudska fascikla Silvija B. prepuna je dokaza, koji se na suđenjima krune i postaju nevažni. Iz 19 sudskih procesa opruženi Silvio B. izlazi skoro kao pobednik. Dva ga čekaju kad završi mandat, ako pritom ne postane predsednik Republike. Dok poslednje reči Kafkinog junaka glase: „Kao pas“, dotle za Silvia B. svi znaju da vlada „Kao kralj.“

Evo šta sam hteo reći: Za svoje vladavine, koja još traje u vidu četvrtog mandata premijera Italije, Silvio B. je doneo 15 zakona „Ad personam“ – onih kojima štiti sebe i svoje interese. Postoji mogućnost da brojka nije tačna, ali je moguće samo da sam neki propustio, dakle, da ih je više. Među tim zakonima i uredbama njegove vlade nalaze se, pored ostaloga ukidanje kriminalizacije lažnog bilansa (u SAD najkriminalnije delo, a iz priložene tabele lako se prepoznaje zašto se ukida); izuzeće pet najviših funkcija u zemlji od sudske odgovornosti dok im traje mandat; poništenje zakona na Sardiniji po kojem je zabranjena gradnja na distanci manjoj od 2 km od obale mora (da bi izgradio svoj kompleks iz snova – vila Ćertoza); dva puta menjan izborni zakon da bi stekao prednost, podnosilac promene, današnji ministar za  normativno pojednostavljenje (?) Kalderoli, kada je usvojen njegov zakon, rekao je da je to „svinjarija od zakona“); u oba doma parlamenta izglasan je svojedobno zakon „Pecoorella“ o promeni sudske procedure i ograničavanja funkcija istražnog suda – Predsednik Republike je odbio da ga potpiše kao protivustavan i vratio na preradu, posle koje više nije služio ničemu; izmena zakona o oporezivanju oglasa na TV po kojem je SKY-u povećan porez sa 10 na 20 odsto i time favorizovan Mediaset, vlasništvo Silvia B.

U Italiji se zakoni zovu prema podnosiocu, evo nekih primera: Zakon Skifani – dotični Skifani, lični advokat Silvia B. predlagao je zaštitu premijera od suda za vreme trajanja mandata, danas je predsednik Senata; Zakon Alfani – je zapravo dopuna prethodnog zakona time što se zabranjuje i istraga, dotični je za nagradu postao ministra pravosuđa; Zakon Pekorela – o promeni sudske procedure, vraćen kao protivustavan, podnosilac je takođe lični advokat Silvia B. i u vreme odnošenja zakona predsednik skupštinske Komisije za pravosuđe, danas senator… Nije da se tome Italijani – bar neki – ne suprotstavljaju, međutim, u pitanju je „demokratska“ zemlja, a u njoj odlučuje Parlamet u kojem Silvio B. ima upečatljivu većinu. Platon je rekao, nešto kao, da je demokratija neprirodan sistem, jer u njoj na najdemokratskiji način na vlast može biti izabran diktator. Protiv vladanja Silvia B. bilo je demonstracija, peticija, protesta… a grupa istaknutih ličnosti, među kojima nobelovac Dario Fo, književnik Umberto Eko, režiser Nani Moreti, satiričar Bepe Grilo… napisala je proglas javnosti i – ništa!

Leto je godišnje doba kada se najviše troše ukrštene reči, ko voli eto mu tabela koja se rešava i vodoravno i uspravno. Evo još malo podataka: Silvio B. je 1967. godine dobio koncesuju za gradnju luksuznog naselja “Milano 2”, zemlju je plaćao po 4.280 lira (današnjih  2,14 evra) po kvadratnom metru i dodatno uložio 10 miliona lira (50.000 evra) da bi digao milijarde, ali ne lira, nego evra. Odakle mu ostalo? Neki smatraju da je tim poduhvatom oprao mafiji grdne pare. Možda to i nije tačno. Već 1975. godine sa 93 milijarde lira (47,5 miliona evra) osniva kompaniju Fininvest sa 22 holdinga, dobija licence za frekvenciju nacionalna tri kanala TV. Šta je tadašnji premijer Kraksi dobio za uzvrat niko precizno ne zna, tek Silvio B. je oslobođen tužbe, a premijer Kraksi je, kad se još malo sabralo optužbi, pobegao od pravosnažnih presuda na ukupno 10 godina robije i do kraja života 2000. godine živeo na privatnoj hacijendi u Hamametu – Tunis. Godine 1994. zajedno sa Marćelom Dell’Utrijem, koji je bio njegov advokat u Fininvestu, osniva partiju “Forza Italia” – skoro celokupno rukovodstvo čine njegovi zaposleni. Marćelo Dell’Utri, koji je jednom rekao “da nismo ušli u politiku bili bismo danas u zatvoru”, povezuje ga sa Virotiom Mangano, mafijašem, dvostrukim ubicom i umešanim u atentat na jednog sudiju Borsalina. Njega Silvio B. zapošljava kao “konjušara” na svom imanju San Martino (vidi nastavak 6) gde prema tvrdnji štampe Mangano postaje “guverner mafije” za Severnu Italiju. Uhapšen, umire od raka u zatvoru, ali se ne saznaje kakva je bila protivusluga Silviu B. za pokriće koje je dao Manganu. Na početku ove godine Silvio B. i Dell’Utri proglašavaju Mangana za heroja-mučenika i uzor drugima.

Ima toga još, u izobilju.

P.S.
Ako je neko pomislio da je naš “buldog” olabavio čeljusti pa mu se tema seksa izmigoljila, grdno se vara. Problem je samo što tematski seks baš i nije nešto zaslužio da se nađe u gornjem delu članka. Koliko da čitaocima ne promakne ništo bitno navešću sledeće: Istražne sudije iz Barija, koncentrisali su se na tri nove osobe. Sabina Began, 35 godina, nadimak “Ape Regina” (Matica). Po svemu sudeći zapravo je ona kupler majstorica Silvia B. a onaj “uspešan poslovni čovek” Tarantini, biće da je samo makro, koji treba da nabavlja novu potrošnu robu. Druga ličnost je Gracijana Kapone, 24 godine, kao manekenka i glumica, zapravo je ono što se podvodi pod neodoljivu reč “casting” – danas je to sve ono što nije ništa. Dakle mala kaže da studira prava, da je iz inženjerske porodice „ali da nije s raskida da se lepo provodi u visokom društvu“. Smatra da se ljudi prave ludi pa kao ne razumeju “kako su sve izmislili i montirali zli muškarci i ružne ženske.” Oko nje se islednici bakću ne bi li dokazali da je primala novac, jer to je onda prostitucija. Treća ličnost je “nešto” naime ta osoba se danas zove Lućia Nunec, ranije se zvala Luka Del Kuratolo, i tvrdi da je jedan vikend proveo/la sa Silviom B. Ako to radi da bi sebi napravio reklamu, možete misliti o kakvoj je osobi reč. Sud interesuje samo da li je seks podmazan novcem, jer onda je to krivično delo.

Doviđenja u sledećem… nastavku

Milutin Mitrović