I recesija, kao što rat ima svoje profitere kojima dobro ide dok sukobi traju a gube na snazi sa sklapanjem mira, ima industrije koje procvetaju baš u ta, kako se čini, za sve teška vremena.
Na prvom mestu dobitnika jeste diskontna prodaja jer se ljudi u vreme krize okreću prodavnicama u kojima za manje možeš da dobiješ više. Diskontnim maloprodavcima, poput najvećeg u svetu Vol marta (Wal-Mart), čini se da uvek ide dobro, međutim, to nije u potpunosti tačno – u vreme prosperiteta, kada se ima dosta novca, potrošači kupuju kvalitetniju robu u tzv. autletima (Outlet) i diskontni prodavci moraju da se bore da bi ostali konkurentni. Oni su prinuđeni da poprave ponudu i koncentrišu se na kvalitet, a profit im svejedno trpi, da li zbog manje prodaje ili zbog manje zarade od robe koju prodaju. U baš, baš teškim vremenima, maloprodaja se vraća osnovnoj delatnosti i proizvođačima jevtine robe koji takođe, za razliku od onih sa markiranim proizvoda, profitiraju.
U recesiji dobro ide i tzv. grešnim industrijama – kada je dobro, ”otvorićemo” se za nove cipele, TV ili neku drugu veću stavku, kada je loše, odustaćemo od krupnih kupovina i zadovoljiti se čašom vina, šoljicom dobre kafe, paklicom boljih cigareta ili čokoladom. Troškovi će biti neuporedivo manji, ali će pružiti dobar osećaj, piše Investopedia, Forbsova digitalna enciklopedija. Ipak, neće baš svi sektori “industrije greha|” profitirati. U grupi potencijalnih gubitnika je kockanje, koje tokom recesije opada, a dobitnici na tom segmentu mogli bi da budu lozovi, loto, jevtine srećke.
Sektor usluga u vreme krize pati kao i brojni drugi, ali neki baš u teškim vremenima idu napred. To su na prvom mestu kompanije specijalizovane za poboljšanje i održavanje opreme i raznih drugih proizvoda jer se njihovi klijenti opredeljuju da rade ili žive sa onim što imaju, umesto da kupuju nove modele. To se vidi i na sektoru nekretnina gde oni koji se bave renoviranjem u recesiji zapošljavaju, dok građevinari otpuštaju radnike.
Tu je još niz sektora kojima u vreme recesije, ako im već ne bude bolje, neće biti ni gore. Takve su farmaceutske kompanije, komunalne, zdravstvo i druge koje se bave svima i uvek potrebnim uslugama, bez obzira na fazu u kojoj je ekonomija.
Recesija ima i dobrobiti, a među najvećim je što pokaže neefikasnost neke kompanije koja se u boljim vremenima ne vidi. Iz recesije firme treba da izađu jače i nekima to i uspeva. Dokaz je Mekdonald koji je u vreme krize sedamdesetih godina prošlog veka beležio rast iako je restoraterstvo trpelo zbog toga što su ljudi pre sami kuvali nego izlazili da obeduju. Slično je pokazala i Tojota koja je u vreme ekonomskog slabljenja iz devedesetih godina otvarala fabrike u SAD, dok ih je velika američka trojka, zbog pada prodaje novih vozila, zatvarala.
Takođe je recesija dobra za investitore jer “crno na belo” pokazuje koje su kompanije jake. Ipak, eksperti investitorima savetuju oprez ako ulažu u skladu sa ekonomskim ciklusom, odnosno praćenje stanja i eventualno prilagođavanje portfolija kada ekonomski oporavak krene. Zapravo, reč je o eventualnom izlasku iz pozicija u industrijama koje su cvetale u vreme recesije. Jer, neke od kompanija koje su dobro radile u krizi, radiće dobro i u vreme oporavka, a neke neće.
Investopedia nudi i svojevrsni vodič za preživljavanje recesije u sedam tačaka. Na prvom mestu je posedovanje vlastitog fonda za hitne slučajeve, recimo gubitak posla ili smanjenje zarade, a sledi savet da se u vreme krize, ali i inače, živi u skladu sa mogućnostima. Oni kojima to uspeva verovatno neće nagomilati neplaćene račune već će na vreme smanjiti potrošnju na jednoj strani kako bi kompenzovali rast troškova na drugoj, recimo poskupljenje struje ili prevoza ili infostana. Taj princip može da ide i na viši nivo u porodicama sa dvoje zaposlenih, a podrazumeva da se u dobrim vremenima živi od jedne plate a druga, manje ili više, uštedi. U lošim vremenima porodica će i u slučaju da jedan član izgubi posao znati kako da živi sa jednom platom, a tu je i ušteda od ranije. Svima se savetuje i da imaju više od jednog izvora prihoda, odnosno da se i kada sve ide kako treba nađe neki poslić “sa strane” jer više poslova, pored veće zarade, znače i veću sigurnost radnog mesta.
Na listi predloga za preživljavanje u krizi je i onaj koji se tiče ulaganja i koji “u slobodnom prevodu” glasi da portfolio treba tako napraviti da se investitor ne nađe u situaciji da mora da prodaje i gubi kada su cene u padu, umesto da čeka oporavak. U grupi investitorskih predloga jedan se tiče tolerancije rizika ili povećanja te tolerancije. Podrazumeva otprilike isto što i prethodni – ne prodavati iako je vaše ulaganje već mnogo izgubilo na vrednosti , tj. ne podleći panici, već čekati da se stanje na tržištu popravi. I sledeći savet odnosi se na ulaganja, tj. diversifikaciju ili držanje novca na više mesta. Poslednji predlog tiče se održavanja lične kreditne sposobnosti, a tom cilju vode plaćanje računa na vreme, negašenje starih kreditnih kartica i održavanje duga u odnosu na kreditnu sposobnost na niskom nivou.
Zaključak je, prema Investopediji, da je najbolje kod vodiča za preživljavanje to što će vam predloženo, ako ga usvojite, koristiti ne samo u vreme recesije, koja neće imati veće efekte na vašu finansijsku situaciju, nego i uopšte.
Uticajem krize, ali ne na različite privredne i finansijske sektore već na ljude bavio se i ekspert za investiranje Aleksandar Grin koji svima savetuje preispitivanje u kriznim vremenima. “Recesija je duhovni poklon. To je poziv za buđenje i stavljanje tačke na opsesiju novcem”, kaže Grin i predlaže četiri načina da se osećate dobro kada ekonomiji ide loše:
- prestanite da koristite materijalne stvari da bi se osećali bolje – razumna, dovoljna potrošnja znači manje borbe, manje dugova, manje stresa. To nam daje i više vremena za nova iskustva, bolje odnose i veću ličnu slobodu
- jurite četiri elementa sreće – Grin navodi faktore sreće Marka Skuzena: pošten posao, rekreaciju, ljubav i prijateljstvo, kao i duhovni razvoj. “Jeste. Novac je važan ali ne može kupiti iskrenu ljubav ili prijateljstvo”, ponavlja ono što i ptice na grani znaju Grin
- preispitajte karijeru – i u vreme recesije možete promeniti posao, čak i ako to znači manju platu. Dakle, radite ono što volite, za šta imate talenta i u čemu možete da se iskažete
- naučite da živite u sadašnjosti i cenite dobre stvari u svom životu.
Julija Simić
broj 57/58, jul/avgust 2009.