Britanski nedeljnik “Ekonomist” (Economist) prikazao je sredinom avgusta knjigu “Revolucionarni život Fridriha Engelsa” (Friedrich Engels), koju je napisao istoričar Tristram Hunt, a objavila “Metropolitan Books”. U Britaniji je knjiga od 448 strana ponuđena pod naslovom “Komunista u mantiji”. Košta 25 funti.
“Kapital” Karla Marksa (Karl Marx), prvi put objavljen 1867. je prošle jeseni, u vreme finansijske krize, preplavio liste bestselera. “Kapital”, knjiga koja je prva opisala nemilosrdnu prirodu kapitalizma, odjednom je dobila novo značenje. Za razliku od Engelsa, koji je gotovo čitav život, iako iz pozadine sarađivao sa Marksom i neizmerno doprineo “Kapitalu”, Marks nije zaboravljen.
Dva čoveka, obojica u dvadesetim godinama, su se sprijateljila u Parizu 1844. i ostali veoma bliski do Marksove smrti 1883. Obojica su bili sa Rajne, ali iz različitih miljea. Marksov otac je bio pravnik, Jevrejin koji se preobratio u hrišćanstvo. Engelsov otac je bio protestant i bogati vlasnik predionica pamuka. Marks je studirao pravo, zatim filosofiju; Engelsa, “crnu ovcu” u porodici su kao 17-godišnjaka oterali u porodični biznis. Kada je 1841. služio vojsku u Berlinu, upijao je ideje koje su kružile prestonicom Pruske.
Nakon toga se u Mančesteru u firmi “Ermen & Engels” posvetio porodičnom biznisu. “Grad pamuka” je sredinom 19. stoleća bio raj za vlasnike i pakao za radnike. Tu je Engels naučio da su ekonomski faktori osnovni uzrok klasnog sukoba u društvu. Godine 1845. kada je imao 24 godine je naučio kako se postaje uspešan kapitalist i nadahnuto u anti-kapitalističkom “Položaju radničke klase u Engleskoj” detaljno opisao neljudskost modernih načina proizvodnje.
Engels je napustio Mančester da bi sa Marksom radio na “Komunističkom manifestu”. Zajedno su putovali Evropom, poprištem kontinentalnih revolucija sredinom 19. veka. Kad se vratio u Englesku Marks je počeo da piše “Kapital”. Uz ženu, nemačku aristokratkinju i buljuk sitne dečice poželeo je da živi buržoaski udobno, ali za to nije imao para.
Engels (čije ime podseća na nemačku reč “anđeo) našao je velikodušno rešenje: vratiće se neželjenom porodičnom poslu sa pamukom u Mančesteru i slati Marksu novac potreban da napiše traktat koji će promeniti svet. Sledećih 20 godina nesrećni Engels je radio i polovinu prihoda slao Marksu kome je uvek trebalo sve više i više para. Engels je doprinosio “Kapitalu” idejama, praktičnim poslovnim primerima i uredničkim intervencijama. Kad je konačno prvi deo “Kapitala” završen, Engels je napustio biznis i vratio se u London da sa Marksovom porodicom uživa kao rentijer i intelektualac.
Engels je enigma. Talentovan, energičan, fasciniran političkim idejama, pristao je da bude druga violina. “Marks je bio genije; mi smo bili, u najboljem slučaju talentovani”, izjavio je nakon smrti prijatelja.
Visok i zgodan, Engels je imao ukusa i za ideje i za dobar život: vino, žene i lov. Nije mu smetalo što sve to plaća mukotrpnim radom proletarijata. Živeo je manje konvencionalno od Marksa – najpre sa Meri Berns (Mary Burns), polupismenom Irkinjom iz radničke klase. Kad je Meri umrla, živeo je sa njenom sestrom Lizi (Lizzy), sa kojom se oženio tek kad je umirala. Nije imao dece, ali je brinuo o dečaku čiji je otac bio Marks, a majka Marksova služavka.
Engels se žrtvovao i posle Marksove smrti. Izdržavao je Marksovu porodicu i njene prirepke; godinama je sakupljao i grupisao haotične Marksove beleške za II i III tom “Kapitala”. Engels ih je ponekad tako povezivao da su bile revolucionarnije nego što bi Marks želeo. U III tomu, kada Marks beleži tendenciju pada profita kompanija i zaključuje da to može stvoriti “potres” u kapitalističkoj privredi, Engels je upotrebio reč “kolaps”, dozvoljavajući marksistima u 20. stoleću da radikalnije interpretiraju tekst.
Engels 1895. nije sahranjen na istom londonskom groblju gde je ležao njegov prijatelj. Skroman do kraja, tražio je da se njegov pepeo raspe pored Istberna (Eastbourne), gde je sa Marksovima provodio praznike.
Tamara Kaliterna