Osma je godišnjica terorističkih napada u SAD. Tog 11. septembra su oteta četiri transkontinentalna aviona: dva su usmerena na Svetski trgovinski centar u Njujorku, jedan na Pentagon, a jedan je pao na polje u Pensilvaniji. Poginulo je ili je nestalo više od 3.000 ljudi. Te godine u svetu od 4.655 žrtava terorista 4.353 su bili civili, 277 su bili državni službenici, a 25 vojnici. U Njujorku su poginuli građani 90 država sveta. Administracija SAD je proglasila “globalni rat protiv terorizma”.
U junu 2009. Abdulhakim Muhamed ubio je regruta Vilijema Endrjua Longa koji je, nenaoružan pušio pred regrutnim centrom u Litl Roku. On je prvi Amerikanac, žrtva teroriste na američkom tlu posle 11. septembra 2001. i prvi otkako je počeo “globalni rat protiv terorizma”.
Procene su da je u “ratu protiv terorizma” u Iraku poginulo između 946.000 i 1.120.000 ljudi, u Avganistanu između 20.000 i 49.600 civila, u Somaliji najmanje 7.000.
Godišnje u svetu u saobraćajnim nesrećama pogine 1,2 miliona ljudi. Grešku lekara u svetu godišnje glavom plati 1,4 miliona, a u SAD 120.000 pacijenata. U Holandiji je godišnje pad sa stepenica uzrok smrti 1.700 ljudi.
Tek ovog leta je šef Američke centralne obaveštajne službe (CIA) Leon Paneta saznao za tajni plan ubijanja operativaca Al Kaide. Umestio bespilotnih letelica i stranih službi, trebalo je angažovati timove ubica članova Al Kaide na terenu. Plan vredan više miliona dolara je sastavila CIA nakon 11. septembra 2001. ali nije ostvaren. Pošto je plan obelodanjen, Al Kaidini više ne moraju strahovati od američkih likvidatora na tajnom zadatku.
Iako je nakon napada na američke ambasade u Africi 1998. Klintonova vlada organizovala vojne operacije protiv vodstva Al Kaide, nije je obezglavila do 2001. Od tada su svi kandidati za predsednika SAD, uključujući Baraka Obamu obećavali da će ubiti Bin Ladena i uništiti Al Kaidu. CIA je ubijala funkcionere Al Kaide u Pakistanu, Jemenu i Somaliji, pa i kada je Obama došao na vlast. Od januara je u Pakistanu Al Kaida napadnuta tridesetak puta.
Teško je sprovoditi američke antiterorističke ideje i u zemljama koje su saveznici SAD. Godine 1996. SAD su tražile pomoć vlade Katara da uhapse Halida Šeika Mohameda, koji je bio mozak akcija Al Kaide, a radio je kao inženjer za vladu Katara. Vlast je upozorila Mohameda koji je pobegao u Pakistan i odatle smišljao napade na američke ciljeve, uključujući operaciju 11. septembra 2001.
Terorizam je upotreba ili pretnja nasiljem nad civilima da bi se postigli politički ciljevi. Teroristi oduzimaju nevinim žrtvama pravo na bezbedan i život u miru. Kad građane štiti od terorista, država ne sme gurnuti u stranu demokratske vrednosti, ni žrtvovati ljudska prava. Ali, ni ljudska prava terorista ne smeju da budu iznad prava žrtava.
Organizacija “Human Rights Watch” je sastavila spisak država koje su u ime “borbe protiv terorizma” odmah posle 11. septembra napale političke protivnike, nepoželjne verske grupe ili primenile “restriktivnu ili politiku kažnjavanja prema izbeglicama, azilantima i strancima uopšte”. Na listi su Australija, Belorusija, Egipat, Eritreja, Indija, Izrael, Jordan, Kina, Kirgistan, Liberija, Makedonija, Malezija, Pakistan, Rusija, Sirija, SAD, Uzbekistan i Zimbabve.
U 12. veku u Iranu je šiitska grupa pod nazivom “Ubice” terorisala vođe sunita. Do kraja 19. veka ubistva šefova država bile su sredstvo revolucionarnih, političkih i društvenih promena. “Teror” je najpreciznije opisivao aktivnost Kluba jakobinaca za vreme Francuske revolucije. “Teror je brza, žestoka, beskompromisna pravda”, kazivao je vođa jakobinaca Maksimilijan Robespjer.
Tri bombe koje je 1858. hitnuo Feliče Orsini, ubeđen da je italijanski patriota ubile su, umesto Napoleona III osmoro i ranile 142 prolaznika. Feliče, ili “Srećko” na srpskom jeziku je nadahnuo ruske terorističke grupe. Sergej Nečajev, osnivač Narodne osvete, prvi je 1869. sebe opisao kao “teroristu”. Ruska marksistkinja Vera Zasulič objasnila je šta terorista nije. U januaru 1878. pucala je i ranila komandira policije koji je mučio osumnjičene. Kad ga je ranila, bacila je oružje, rekavši: “Ja nisam ubica, ja sam teroristkinja”.
Teroristi bi da uplaše ili učine bespomoćnom zajednicu ili državu. Učinkovitost terorističkog akta nije sam akt, već reakcija na taj čin. Na Olimpijadi u Minhenu 1972. organizacija Crni septembar ubila je 11 Izraelaca. Sportisti i taoci su u Minhenu bili koletaralne žrtve. Cilj terorista je bila milijarda ljudi koji su videli TV verziju zločina.
| Kalendar terora Posle Drugog svetskog rata, hronološki, terorističke akcije počele su odmah 1945. kada su Jevreji bombardovali železničke pruge, rafinerije i kancelarije britanske uprave u Palestini; 1950. nastala je Irska republikanska armija; šezdesetih su Kubanci počeli da otimaju američke avione, a Palestinci su napadali simbole vlasti Jevreja u Izraelu. Sedamdesetih godina su osnovane grupe Bader Majnhof (Baeder Meinhof) u SR Nemačkoj, Crvena armija u Japanu, Crvene brigade u Italiji, Al Fatah u Palestini i Sjajna staza u Peruu. Karlos (Carlos) Šakal je oteo 11 ministara i 59 građana na sastanku OPEC-a u Beču 1975. i za njih dobio nekoliko stotina miliona dolara otkupnine. Početkom 1980-ih ETA napada Špance zaposlene u pravosuđu, vojsci i politici. Bomba je 1983. u američkoj ambasadi u Bejrutu ubila 63 ljudi, a u bazi marinaca još 241 Amerikanca. SAD su tada odlučile da povuku marince iz Bejruta a teroristi su slavili uspeh. Nastavilo se antraksom, salmonelom i biološkim otrovom u kozmetičkim proizvodima. U Iraku gine 79 odsto svih žrtava terora u svetu. |
Teroristi veruju da se legitimno bore za svoja uverenja, žele da se prikažu kao Robin Hud i pokupe simpatije javnosti. Za žrtvu, terorista je kriminalac. Nasilje koje proizvodi smrt i teror su i automobil-bomba u gradu i vojni pilot koji u polju bombarduje neprijateljski tenk. Pojednostavljeno, svaka vojna akcija je terorizam pod drugim imenom. Što je za jedne terorista, za druge je borac za slobodu.
Shodno, članice UN ne prihvataju jedinstvenu definiciju terorizma. Posle 11. septembra 2001. UN su usvojile više od 20 rezolucija o terorizmu.
Američki Stejt dipartment ima profile 106 aktivnih terorističkih grupa u svetu.
Bez obzira da li su marksisički pobunjenici, džihadski teroristi ili kongoanski ustanici, svi se finansiranju krijumčarenjem cigareta, jer je to operacija niskog rizika.
Cigarete švercuju Hezbolah, Talibani, Al Kaida, Prava irska republikanska armija i Radnička partija Kurdistana. Cigarete nije teško prošvercovati, lako se nabavljaju, a profit je zanosan. Nema tog psa koji će nanjušiti cigarete, a kazne za švercere cigareta nisu velike. U Kini proizvodnja deset miliona cigareta košta 100.000 dolara, a u SAD se za njih dobije dva miliona dolara.
Tamara Kaliterna
broj 59, septembar 2009.