Damir Kočan, generalni direktor Trimo inženjeringa, za BiF govori o tome kako se firme koje imaju veze sa građevinarstvom (koje je trenutno u dubokoj krizi) bore sa svojim problemima, ali i šta naša država treba da uradi da bi privukla investitore.
Trimo inženjering u Srbiji posluje od 2002, a od pre dve godine ima svoju fabriku u Šimanovcima, iz koje izlaze njihovi proizvodi poput vatrootpornih krovova i fasada. Oni sarađuju sa građevinskim i brojnim drugim firmama, a tehnologija proizvodnje i sami proizvodi usmereni su prema povećanju energetske efikasnosti zgrada. Kakav uspeh je mogla očekivati firma koja se posredno bavi građevinarstvom, i to održivim, u Srbiji, a posebno s obzirom na aktuelnu krizu, objasnio nam je Damir Kočan, generalni direktor Trimo Inženjeringa, koji, posle desetogodišnjeg rukovođenja dvema Trimovim kompanijama u Rusiji, od prošle godine rukovodi preduzećem u našoj zemlji:
Damir Kočan: Mi smo se 2007. godine odlučili za veliku investiciju u proizvodne pogone u Srbiji, ali se na povratak novca iz investicije ne može računati u roku od godinu, do dve, već dugoročno. Trimo ima proizvodnju u Sloveniji, Rusiji i u Arapskim Emiratima, te smo se za Srbiju odlučili zbog povoljnog geostrateškog položaja. Trimo Inženjering dimenzioniran je tako da može da pokrije potrebe i domaćeg i regionalnog tržišta – što je i naš cilj, pa sada ne planiramo dalje ulaganje u širenje proizvodnje. Trenutna situacija je takva da je globalna finansijska kriza uticala na bruto društveni proizvod i na investicije, što se posebno oseća u građevinarstvu, gde je, zbog nedostatka finansijskih sredstava mnogo projekata trenutno na stend-baju. Naši partneri su i građevinske firme, koje kupuju fasadne i krovne vatrootporne panele, i mogu vam reći da se sa njihove strane oseća manja potražnja.
Naravno, mi se, kao velika proizvodna firma, prilagođavamo kriznim vremenima preko smanjenja troškova i uopšte racionalnijeg upravljanja firmom. Mada smo još prošle godine pokrenuli racionalizaciju troškova, poboljšanje efikasnosti rada i preraspodelu radne snage, uspeli smo da pokrenemo proizvosnju nove linije panela, „P line by trimo“ sa poliuretanskom ispunom. Naš recept za poboljšavanje efikasnosti rada je jednostavan: pružite zaposlenima jasan cilj njihovog rada, a sa druge strane uvodite kontrolu tog rada. Zatim, normirate rad, i trudite se da konstantno unapređujete norme.
 Damir Kočan: Srbija bi trebalo da stvori imidž države koja ima jasan stav, regulativu i ponašanje prihvatljivo za strane investitore |
Bif: Vi ste, uprkos krizi, nastavili da finansijski pomažete projekte i aktivnosti korisne za zajednicu. Kakva je satisfakcija društveno korisno poslovanje za jedno preduzeće?
D. Kočan: Trimo grupa se odgovorno odnosi prema životnoj sredini i svojim zaposlenima, to je politika firme u matičnoj zemlji i na svim tržištima na kojima posluje. Prva stavka u društveno odgovornom poslovanju je transparentnost. Takođe, tu su i prava radnika i odnos prema zaposlenima, koji bi trebalo da bude najblaže rečeno – fer.
Naravno, pod društvenom odgovornošću se podrazumevaju i donacije i sponzorstva, od kojih mi kao firma ne moramo imati nikakve direktne materijalne koristi. Nagrađujemo studente arhitekture koji imaju najbolje projekte, diplomce i postdiplomce sa najboljim istraživačkim radovima i već formirane arhitekte, čime stimulišemo razvoj mladih i stručnjaka. Ako hoćemo da privreda funkcioniše, moramo da ulažemo jedni u druge, i da se ta ulaganja nastavljaju ciklično.
Bif: U Srbiji je izgovor za preduzeća koja posluju nedovoljno angažovano u pogledu opšte koristi – kriza. Da li je to dovoljno dobro opravdanje?
D. Kočan: Čak i u kriznim vremenima treba naći način da pomognete okruženju u kom radite. Mi trenutno sarađujemo sa Privrednom komorom, Inženjerskom komorom i stručnom javnošću na standardima koji bi trebalo da budu uspostavljeni za nekih godinu – dve. Sve to, pa i korektan odnos prema zaposlenima, spada u domen društvene odgovornosti. Ovim hoću da kažem da vam nisu za sve korisno što želite da uradite potrebna finansijska sredstva.
Bif: Koliko su inovacije i praćenje trendova, posebno ekoloških, bitni u poslu kojim se Trimo bavi?
D. Kočan: Smatramo da je naš uspeh usko povezan sa razvojem novih sistema. Primera radi, prvi u Evropi smo počeli da pravimo panele od mineralne vune, koji su veoma kvalitetan građevinski materijal. I dalje mnogo ulažemo u razvoj novih proizvoda, što je moguće samo ako skupljate iskustva kolega, ali i klijenata, u našem slučaju građevinskih firmi, investitora, arhitekata koji su direktni konzumenti naših proizvoda. Tako je naš novi proizvod „Qbiss by trimo“ rezultat mnogobrojnih istraživanja, kao i „Trimo EcoSolar“ paneli koji koriste energiju Sunca preko integrisanih fotovoltažnih kolektora .
Bif: Da li ćete kao firma koja se bavi održivim razvojem i posluje transparentno uspeti da se snađete u našoj zemlji, i kakvi su uopšte tržišni uslovi za firme poput vaše u Srbiji?
D. Kočan: U oblasti održivog razvoja postoji jedan problem, koji nije samo vezan za Srbiju, već i za celu Evropu. Proizvodi visokog kvaliteta, neškodljivi po okolinu, skuplji su nego, na primer, kineski, jer su firme koje se pridržavaju evropskih standarda društveno odgovorne, pre svega prema svojim zaposlenima, te se zna da je u cenu uračunata i pristojna nadnica. Sa druge strane, naša firma u Srbiji je direktno vezana za investicije. Šta god se radi na državnom nivou vezano za dobijanje finansijskih sredstava, garancija, ili standardizaciju, direktno utiče na naš posao. Doduše, kada govorimo o standardizaciji treba pomenuti da na nju još čekamo. Kada sve bude usklađeno sa regulativom EU svima će nam biti lakše. Posebno našoj firmi, jer smo trenutno svedoci uvoza materijala neprikladnih za upotrebu – što mi, kao domaći proizvođač sa sertifikatom o usklađenosti sa evropskim standardima kvaliteta, smatramo da ne bi smelo da se događa.
Država Srbija, kako vidim, sada rešava problem sa punjenjem budžeta, te ne verujem da će moći da nađe sredstva za ulaganje u infrastrukturu i druge objekte da pomogne privrednicima. Nama bi pomogla i dobra regulativna politika i stabilizacija kursa. Srbiji bi zapravo bilo od koristi da stvori imidž države koja ima jasan stav i regulativu, prihvatljive za strane investitore.
Ona inače ima veliki potencijal i ako bude transparentnija po pitanju poslovanja verujem da može da bude vrlo privlačna za investiranje. Posle 15 godina zaostatka u odnosu na region, mislim da njene prednosti – geostrateški položaj, CEFTA sporazum, trgovinski sporazum sa Rusijom, i ostalo – mogu da dovedu strane investitore.
Marija Dukić
broj 57/58 jul/avgust 2009.