Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pokrenula istragu za utvrđivanje postoje li osnove za tvrdnju da su njeni naučni konsultanti skliznuli u konflikt interesa kada su savetovali da se proglasi 5. stepen opasnosti, što podrazumeva da se nalazimo pred verovatnoćom „enormnog broja smrtnih slučajeva“. Sumnje da nešto sa tim gripom nije na mestu dobijaju sve jasnije konture. Portparol SZO Džordž Hartl tvrdi da je jedan od uzroka nepotrebne panike izazvan zabunom oko stare i nove definicije opasnosti publikovane na sajtu organizacije, a da se tek ispituje udeo naučnika iz advisory group. Gde su sumnje? Albert Osterhaus, član komiteta „mudraca“ zaduženog za preporučivanje vakcine (od strane SZO) protiv virusa ima „finansijsko učešće“ u različitim farmaceutskim kompanijama. Frederik Hajden i Arnold Monto, savetnici za organizaciju kampanje za vakcinisanje moraće da se brane od optužbe da redovno sarađuju sa kompanijama Roche i GSK. Do početka decembra GSK je prihodovao na vakcini za H1N1 nepunu milijardu, a Roche skoro 3 milijarde (reč je o evrima).
Saradnja sa farmaceutskom industrijom je potpuno legalna, bar kako tvrdi portparol SZO. Međutim interna pravila SZO predviđaju da je svaki naučni savetnik organizacije dužan da prijavi svoju saradnju sa proizvođačima lekova koja bi se mogla podvesti pod definiciju sukoba interesa. Jesu li slutnje osnovane ili ne ustanoviće posebna komisija i to je stavljeno na znanje preko sajta SZO. Zvanični govornik organizacije, čija je uloga da smiruje igru, umesto odgovora na pisanja o osnovanosti sumnje u pojedine konsultante i saradnike konstatuje da se iz sadašnje krize može izvući pouka da su „ekstremizmi, alarmizmi i negiranja – kontraproduktivni“.
Virus H1N1 dopremljen je u američke laboratorije 28. aprila, a 23 dana kasnije pojavila se prva vakcina protiv njega u SAD (Valhalla). Od tog trenutka počinje paklena medijska kampanja „protiv bolesti koja preti da desetkuje čovečanstvo“ uz tome slične horor marketinške poruke. Osam meseci kasnije valjda ipak niko nije razočaran zašto se prognoze nisu ostvarile. Međutim, jeste besan što je napravljen budalom i još više što je uništeno poverenje u Svetsku zdravstvenu organizaciju. Naime, izveštaj SZO sa podacima zaključno sa 5. decembrom pokazuje da je 208 zemalja prijavilo pojavu virusa na njihovoj teritoriji, međutim da je njegovo delovanje neuporedivo manje opasno nego što se najvaljivalo. Ukupno je u tim zemljama do navedenog datuma umrlo od H1N1 9.596 osoba, dominatno onih sa ranijim bolestima oslabljenim imunitetom. Međutim prema podacima iste te organizacije godišnje se u proseku evidentira oko 350.000 smrtnih slučajeva od „običnog“ sezonskog gripa. Matematika pokazuje da je smrtnost od H1N1 samo 0,018 odsto prema 0,020 odsto kod sezonskog gripa, što ukazuje i na manji obim pandemije i na nižu stopu smrtnosti. Odnosno da je u pitanju “najlakša pandemija do sada zabeležena u istoriji“, bar kako tvrdi Mark Lipsič, epidemiolog sa Harvarda. Poređenja radi moglo bi se navesti da je najteža pandemija „španskog“ gripa 1918/19. godine odnela 45 miliona ljudskih života, odnosno 0,2 odsto života obolelih.
Karakteristika H1N1 je da brzo mutira, no podjednako brzo se proizvode i vakcine za te mutacije. Druga karakteristika je neočekivano lako širenje pandemije – primer je gotovo hermetički vojno izolovano područje Gaze gde se ipak pojavio grip i odneo 11 života. Sreća u nesreći je uočljivo usporavanje širenja virusa (u Evropi trend usporavanja jedino nije zabeležen u Francuskoj) pa su ogromne količine proizvedenih vakcina napravile udar na tržište i dovele da pada njihove cene. Do decembra su tzv. Big Pharm već zaradile 12 milijardi ekstra prihoda i velika je verovatnoća da će uspeti da inkasiraju 20 milijardi koliko se planiralo na početku pandemije. Mnoge su države potpisale „blanko“ porudžbine tako da su se našle u situaciji da nepotrebne količine izbacuju na tržište u pola cene. Od toga profitiraju siromašne zemlje. Holandija je u okviru svojih rasprodaja tipa „platiš jednu dobiš dve“ uspela da izveze 17 miliona doza Makedoniji i Malti. SAD nude 85 miliona doza što će verovatno i dalje obarati cene. Sem ako ne… tu je onaj podli efekat mogućih korupcija najbitniji. Ozloglašeni „španski“ grip imao je tri jaka talasa u trajanju od dve godine ukupno. Šta ako se zaista pojavi novi talas H1N1, a poverenje u verodostojnost podataka SZO bude tokom istraga o korupciji palo još niže? Da li je zaista Francuska evropski izuzetak u kojem se pandemija ne smanjuje, ili je problem u tome što je ona kupila 94 miliona doza koje valja nekome ušpricati na teret zdravstvenog osiguranja?
Karakterističan je podatak da se samo 14 odsto lekara i 19 odsto pripadnika drugih rizičnih zanimanja rešilo da primi vakcinu. Očito je da lekari znaju istinu i valja pratiti šta oni rade da bi se povukao pravi potez. Još u oktobru mesecu postojala je tvrdnja da će špic pandemije biti krajem januara i početkom februara, to je uostalom i ritam sezonskog gripa. Vredi imati poverenja u svog lekara, pa ako on savetuje vakcinisanje, poslušati ga, jer većina lekara ipak ceni više svoju reputaciju nego interese farmaceutske industrije, čije ogromne pare za korumpiranje medija i državnih službi retko dopiru do dežurnog lekara u zdravstvenoj stanici.
Ja lično sam se, po običaju, vakcinisao protiv sezonskog gripa, a dodatni imunitet pojačavam kuvanim vinom sa karanfilićem i cimetovom korom. Ne tvrdim da pomaže, ali je mnogo dobro i smirujuće.
Milutin Mitrović