Prvi puta od lovorove 2000. godine nikog iz Srbije nije bilo na godišnjem zasedanju Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu krajem januara. Pozvani na zasedanje treba da udovolje nekim kriterijumima. Od 2.500 učesnika više od polovine je bilo iz poslovnog sveta.
Slabiju polovinu WEF-a činilo je više od 30 šefova država ili vlada, dvostruko više ministara, više od 100 direktora ili funkcionera međunarodnih ili nevladnih organizacija, više od 400 akademika i predsednika medijskih kuća, a sindikalnih lidera je bilo koliko i guvernera banaka. U poslednji čas su dolazak otkazali premijeri Pakistana, Kenije, Egipta, Japana i Izraela, jer su gasili požar u porodičnom domaćinstvu. Izostali su avganistanski i predsednik Nigerije. Premijer i ministar finansija Grčke nisu propustili događaj, iako zemlji preti bankrot: 300 milijardi evra budžetskog deficita i javnog duga što dovodi u pitanje stabilnost evra.
Od 2009. kad je potpredsednik vlade Božidar Đelić bio u Davosu u Srbiji su nikla dva “srpska Davosa” – prvi u Kuli, na zapadu Bačke a rezervni, zlu ne trebalo, na Kopaoniku, na donjem kraju Srbije. U švajcarskom Davosu je stopa nezaposlenosti 0,85 odsto, a četvrtina stanovnika nisu Švajcarci. U Davosu su u januaru bila dva Đelićeva čoveka od poverenja – mentor mu Džefri Saks (Jeffrey Sachs) i Anatolij Čubajs koga je Đelić savetovao.
Što je dobro za Škotlanđane, nije dobro za Srbe. Davos je bio dobar za tuberkuloznog Roberta Luisa Stivnsona (Louis Stevenson), Artura Konana Dojla (Arthur Conan Doyle), biografa Šerloka Holmsa (Sherlock Holmes) i Nemca Tomasa Mana (Thomas Mann) koji je u Davosu pronašao sanatorijum iz “Čarobnog brega”.
Osim organizatorskih, nije bilo razloga da se Srbija uzdrži od 40-og WEF-a. U najvišoj varoši Evrope, osim onih 86,3 odsto koji govore nemački, 2,8 odsto varošana govori bosanski, crnogorski, hrvatski ili srpski jezik. Italijanski je na trećem mestu po rečitosti.
U Davosu se o tehnologiji razgovaralo tek usput – skijalište nije Silikonska dolina, čija nadmorska visina nije vredna pomena.
Ovogodišnji WEF je ličio na godišnju skupštinu zvanih i nezvanih bankara. Sa svih krajeva planete razdrljeni birači pritiskaju političare da završe finansijsku reformu. Političari gube strpljenje prema bankarima koji čekaju da se čitav svet složi sa novim finansijskim pravilnikom o kapitalu, likvidnosti i kompenzacijama.
“Potrebni su i kratkoročni rezultati”, rekli su u Davosu ministri finansija Francuske i Velike Britanije, ekonomski savetnici američkog predsednika i Kongresa, koji na svoju ruku ubrzavaju reformu svog bankarskog sektora. “Bankari se opiru, a političari se rvaju sa njima”, dodao je Čubajs, Putinov državni preduzetnik i funkcioner izvršne vlasti Borisa Jelcina.
Predstavnici londonske “Barclays Plc“, ali i “Deutsche Bank” tražili su “apsolutnu harmonizaciju novih pravila na globalnom nivou” i time out da se ona uvedu.
Prinuditi banke da posle krize budu restriktivne, bilo bi kontraproduktivno za svetsku ekonomiju, pa je britanski ministar finansija Alister Darling (Alistair) poručio bankarima: “Siđite sa naslovnih strana i radite ono što vam je posao – kreditirajte privredu”.
“Bankari znaju da se nikada nećemo dogovoriti. Znaju da će se povećati napetost između banaka i vlada”, umešao se nobelovac Džozef Stiglic ((Joseph Stiglitz).
Žan Klod Triše (Jean-Claude Trichet), predsednik Evropske centralne banke bio je oprezniji i izjavio 30. januara, dok su u Srbiji angažovali i nožne i ručne kočnicezbog pada dinara: “Nedostatak globalne regulative je recept za katastrofu”.
Na žalost onih koji ne mogu bez recepta, u Davosu gde je bilo državljana 90 zemalja, se ništa ne zaključuje.
Među šefovima korporacija različitog geografskog porekla slutio se strah da li će opšta privredna situacija priklještiti kapitalizam i privrženost slobodnom tržištu, ojačati populizam i protekcionizam, te ukočiti opšti oporavak i privredni rast.
Saks je pozvao poslovne lidere da prevaziđu svoje interese i deluju kao “svetski državnici”: “Pošteno govoreći, gotovo smo razorili svetsku privredu. Poslovni lideri treba da izgrade finansijski siguran globalni sistem”.
Iako postoje mehanizmi globalne saradnje: UN, GATT, STO, G8, G20, sporazum iz Breton Woods-a, Ženevske konvencije, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, teško je rešiti globalne probleme kad je svet organizovan u države i nacionalne privrede. Ne može se prihvatiti opšta integracija ako ona motiviše unutrašnju dezintegraciju. Tenzija između globalne privrede i unutrašnje politike je osnovni izazov. Utiče na sve što preduzimamo, čulo se na WEF-u.
Parafraziran, logo ovogodišnjeg WEF-a je: “Ponovo osmisliti vrednosti, redizajnirati globalnu agendu i iznova izgraditi institucije”. Na kraju 40. zasedanja WEF-a Lorens Samers (Lawrence Summers), direktor američkog Nacionalnog ekonomskog saveta je rekao da se svet oporavlja samo statistički. U privredama mnogih zemalja u razvoju oporavak je fragilan. Za stabilizaciju su neophodni poslovni ljudi koji poseduju diplomatske veštine i razlikuju dobro od zla.
“Sve je međuzavisno. Kada izgubite podršku društva, nećete postići ciljeve korporacije. Na gubitak poverenja društva ne možete uzvratiti tehnologijom, već moralom”, rekao je Jozef Akerman (Josef Ackermann), šef “Deutsche Bank” koja zapošljava 81.000 ljudi.
Tamara Kaliterna
Broj 63, februar 2010.