Kosovski dan državnosti, koji je ustanovljen pre dve godine su Prištini čestitali predsednici Albanije, SAD, Francuske, Nemačke, britanska kraljica i albanski premijer.
Predsednici Francuske i SAD čestitali su Borisu Tadiću Dan državnosti, ustanovljen pred devet godina, saopštila je press služba predsednika Srbije. Osim ove dvojice, trojica iz državnog vrha Crne Gore, te srpski član državnog vrha BiH su isporučili dobre želje Srbiji. Lane su Tadićevi službenici razgalili javnost vešću da je i predsednik Rusije čestitao jubilej najslavnije jaruge Srbije.
Ekavski mediji nisu zapazili ni da je u Zagrebu 19. februara proradila ambasada Kosova. Možda je i to, a ne samo dolazak kosovskog predsednika redovnom avio linijom u Zagreb na inauguraciju hrvatskog predsednika zasmetalo predsedniku Srbije, pa je ostao kod kuće. Beograd decenijama nema avio vezu ni sa Zagrebom ni sa Prištinom.
Iako čine četiri odsto od dva miliona stanovnika Kosova, Srbi imaju 20 odsto ministarskih mesta i 12 odsto poslanika u parlamentu Kosova. Albanci, 0,82 odsto žitelja Srbije, čine 0,25 odsto srpske poslaničke populacije.
Ove godine će vlada Kosova preko Ministarstva za manjine i povratak, za koje je odgovoran Srbin, investirati 13,5 miliona evra u bolji život na otuđeni sever Kosova. Toliko je ukupno uložila dve prethodne godine. Na tih 11 odsto teritorije Kosova Srbi su 98 odsto stanovništva, a u ime tog naroda govore tri institucije sa srpskim predznakom.
Sa približnih 13 miliona evra Beograd godišnje časti 3.500 činovnika u 28 južnih kosovskih opština koji nemaju ni zaduženja ni moć. Zbog hirovitih etničkih granica desilo se da je 725 činovnika zaduženo za 46 velikih i malih Srba, pa ipak nije utvrđeno ko je u Dobrotinu pod okriljem noći skinuo tablu na kojoj piše da je seoski sportski teren izgrađen novcem američkih građana i stavio beleg da je to poklon Srbije.
Prvu godišnjicu kosovske nezavisnosti poslanici skupštine Srbije su proveli u Zvečanu, prisustvujući zasedanju suparničkog parlamenta – Skupštini zajednica opština KiM, jednom od tri koja predstavlja Srbe u kosovskom rasejanju. Udruženom deklaracijom odbacili su sve što aludira na nezavisnost Kosova, a od Vlade Srbije zatražili da tuži Međunarodnom sudu pravde sve države koje su priznale nezavisnost Kosova. Tada ih je bilo 54.
Kada je SRJ tužila deset članica NATO-a zbog bombardovanja SRJ, isti sud je posle pet godina zaključio da tužiteljka nije nadležna.
Odbor za KiM Skupštine Srbije je u februaru 2009. iz Zvečana odlučio da će zasedati po svim srpskim enklavama. Već u martu ih je dobra namera odvela u pakao: kosovski graničari im nisu dozvolili da pređu ono što poslanici zovu “administrativna linija”. Iako je trećina od 15 skupštinskih odbornika sa Kosova, sastali su se zatim još jednom u Štrpcu u nepotpunom sastavu, a treći put im je bog pomogao da pređu granicu kad su se ovog februara solidarisali sa raščinjenim vladikom Artemijem u manastiru Gračanica.
“Kolevka” je fetiš i Albanaca i Srba. Jedni se klanjaju “kolevci srpstva”, drugi kao premijer Hašim Tači (Hashim Taci) i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu (Fatmir Seidiu) ostavljaju ponude pored kolevke Pavaresije – što na albanskom znači “nezavisnost”, u selu Slovi kod Lipljana (Lipjan). Stanarka kolevke je prva beba rođena na Kosovu kad je proglašena nezavisnost. Prosečna albanska porodica ima 2,4 dece.
Stanovnici najmlađe države u Evropi su istovremeno i najmlađi u Evropi. Građani Srbije su među pet nastarijih populacija u Evropi.
Safet Grđaljiu (Safet Gerxhaliu), potpredsednik Privredne komore Kosova smatra da nema političke bez ekonomske stabilnosti.
Dve nedelje pre proslave dvogodišnjice nezavisnosti Kosova, 500 elitnih policajaca tražilo je udvostručenje plata, iako su one 1.100 dolara. Pre toga su sa istim motivom štrajkovali zaposleni u zdravstvu.
Prosečna kosovska plata je 280 dolara. Univerzitetski profesori zarađuju 550 dolara.
Prema podacima Svetske banke, 45 odsto stanovništva Kosova je siromašno, a od toga trećina živi u bedi. Nezaposleno je 43 odsto stanovništva.
Kosovo je jedno od najotvorenijih regionalnih tržišta. Ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Albanijom, BiH, Hrvatskom i Makedonijom. U dućanima Kosova 92 odsto je uvozna roba. Makedonija je najveći trgovinski partner Kosova. Slede švercerski organizovana Srbija, Nemačka i Turska, pa tako, nevoljko, Kosovo finansira razvoj tih zemalja. Kao nekoć u Jugoslaviji, građani Kosova su najsiromašniji Evropljani sa godišnjim nacionalnim dohotkom od 2.500 dolara per capita, u poređenju sa srpskih 7.000, a nemačkih 40.415 dolara.
Kosovske rezerve goriva su pete na svetu. Država ima milijarde tona uglja, ali je lignit osrednjeg kvaliteta. Firma “Ferronikeli” uvozi lignit iz Malezije i Indonezije, jer je suvlji od kosovskog. Oprema u rudnicima ima između 40 i 50 godina.
Beograd je poslednje decenije 20. veka privredno ponižavao Kosovo, a nakon toga je UNMIK imao preča posla od sređivanja ekonomije. Privatizovano je više od 90 odsto vrednosti državnih preduzeća. Od 2004. od privatizacije je zarađeno 391 milion evra. Tri najveća kosovska izvoznika su privatizovane kompanije, a najveći među njima “Ferronikeli” je prodat za 30,5 miliona evra.
| Invazija Srba na Srbe Na dan obogaljene državnosti Srbije profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović se pozvao na „argument humanitarne prirode“ i predložio da se problem kamička u cipeli Srbije sredi naseljavanjem 200.000 Srba iz bivše “južne srpske pokrajine”, a raseljenih od 1999. po Srbiji na njen sever. Osim ako nisu lažno predstavljali, decenijama toliko Srba nije živelo na Kosovu. U Haškom tribunalu nije samo Milan Martić kažnjen sa 35 godina zatvora zbog deportacija. Osim toga, poduhvat koji nudi pravnik je hazardna pustolovina jer ni jedan čovek, pa makar se zvao ministar za Kosovo Srbije, a koji je inače stanovnik Kosova, ne može da pređe granicu bez dozvole EU i Prištine. |
U poljoprivredi radi 16,5 odsto zaposlenih. Poljoprivreda i industrija stvaraju po 20 odsto, a usluge 60 odsto BDP. Zahvaljujući vezanosti uz evro, stopa inflacije je 5,3 odsto.
Valentin Toci, ekonomista u Centralnoj banci Kosova (CBK) kaže da su krizne 2009. u jugoistočnoj Evropi ekonomski napredovali samo Kosovo i Albanija. Kosovski privredni rast je bio četiri odsto, uglavnom zahvaljujući finansijskom i privatnom sektoru.
Plasmani kosovskih banaka su povećani za devet odsto, a depoziti za 21 odsto. Oko 80 odsto bankarskih kredita su oni kratkoročni sa kamatnim stopama između 12 i 14 odsto. Uz 16 osiguravajućih društava, jačaju mikrofinansijske ustanove.
Kosovo je lane uvezlo robe i usluga za 1,9 milijardi evra, a izvezlo za 162 miliona evra. Prema statistici CBK, u drugoj polovini 2009. povećana su direktna inostrana ulaganja. Kapitalna ulaganja čine 69,9 odsto, a 23,2 odsto su reinvesticije. To koincidira sa prijemom Kosova u članstvo Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Kosovo je priznalo više od trećine od 192 članice UN. U MMF-u koji ima 185 članica, Kosovo su priznale zemlje koje imaju više od 60 odsto kapitala Fonda.
Na Kosovu posluje više od 1.600 inostranih kompanija. Ulažu u trgovinu (63 odsto), uslužne delatnosti (18 odsto), proizvodnju (11,5 odsto) i građevinarstvo (7,5 odsto).
EU je sredinom 2002. odobrila preferencijalni tretman za uvoz sa Kosova, a od kraja 2008. SAD su Kosovu dodelile status najpovlašćenije nacije. Kosovo i Srbija su se istog dana priključili CEFTA.
Porez na dodatu vrednost je 16 odsto i na snazi je 14 meseci.
Anti-koruptivna agencija je procenila da je u prvoj polovini 2008. zbog korupcije država izgubila šest miliona evra.
CBK kaže da je prošlogodišnji kosovski budžet bio uravnotežen – prihodi su bili 1,05 milijardi, a rashodi 926 miliona evra.
“Evropa” je himna Republike Kosovo, najmanje države na Balkanu. Melodija nema teksta, da se ne bi naljutila ni jedna etnička grupa. Pre nje se emitovala “Oda radosti”, svečana pesma EU, za koju je tekst napisao Fridrih fon Šiler (Friedrich von Schiller): “Tvoje snove vežu niti/što rastavi mnoga zla/svi će ljudi braća biti/krilo tvoje spajat’ zna”. Taj okoreli nemački romantičar je 1794. uzeo i francusko državljanstvo. Vekovima kasnije, trijumfalna Francuska i poražena Nemačka su bile među šest osnivača EU.
Kosovska žuto-plava zastava ima šest, a bosanska u istoj kompoziciji boja sedam zvezda. Plavo-žuta zastava EU ima 12 zvezda. Građani BiH i Kosova su jedini iz bivše Juge kojima EU traži vize. Oni kojima viza ne treba su prethodno zgazili YU petokraku.
Tamara Kaliterna
broj 64, mart 2010.