Od kako je RNIDS pokrenuo javnu raspravu povodom uvođenja ćiriličnog domena za Srbiju, pametan čovek može da se zavali i da čita komentare ostrašćenih pojedinaca. Vuk Karadžić se prevrće u grobu i rizikuje titulu fašiste.
Pre svega radi se o TLD (top level/najvišem domenu), ono što je .com, .net, .org itd. na internacionalnom nivou ili .rs na nacionalnom nivou. Ovo ne znači da će se .rs zameniti ćiriličnim, već da će se koristiti paralelno sa latiničnim.
Ne bi ovo bila Srbija kada se ljudi odmah ne bi podelili na za i protiv. Naravno, onih koje baš briga ne možemo da utvrdimo broj, jer se po pravilu ne oglašavaju.
Pravilo je da sufiks mora sadržati bar jedno ćirilično slovo, da se u međunarodnim okvirima posetilac ne bi mogao zbuniti. To znači da jednostavno prevođenje .rs u ćirilicu ne pije vodu. Pri tom, sufiks može biti dugačak od dva do 64 karaktera i tu nastaje povod za diskusiju. Najozbiljniji predlozi za sada su .србија, .срб и .сб, dok je neko duhovito predložio i .ић.
Ne treba napominjati da su se odmah javili i nadobudni koji su odmah protiv i ćirilice i takav domen vide kao širenje nacionalizma, samoizolaciju, povratak u prošlost i slično. Pri tome, „demokratski i evropski“ nastrojeni, nemaju obzira prema pravu drugog da piše pismom koje je faktički ravnopravno, Ustavom i favorizovano za državne organe, ali u praksi je neravnopravno i u velikoj meri diskriminisano.
Pismo, kojim su se oduševljavali srpski nacionalisti braća Grim i Gete, godinama je gaženo pod čudnim izgovorima, lažno optuženo za nacionalizam samo zato što ga neke nacionalističke struje zloupotrebljavaju (što je slučaj i sa zastavom, himnom, pravopisom…).
Postavlja se pitanje koliko će ćirilični domen doprineti povratku ćirilice na mesto koje je izgubila. Možemo pretpostaviti da će domene prvo rezervisati državne institucije, potom velike kompanije kojima je stalo da imaju dobar publicitet među potrošačima. Verovatno će to prvo uraditi internacionalne kompanije, jer po pravilu one imaju više sluha za ovakve stvari. Pojedinci su poslednji na listi, a za komercijalne sajtove se još ne može jasno reći.
Problem sa komercijalnim sajtovima je u tome što žele veliku posećenost po svaku cenu. Dakle, žele da ih čitaju i posetioci iz regiona i „stranci“. Od posetilaca iz regiona niko za sada ‘leba se nije najeo s obzirom da oglašivači još uvek uže posmatraju region tj. oglašavaju se na lokalnom nivou. Druga stvar je ta da se ćirilica loše kotira na pretraživačima, što takođe nije istina, jer npr. Gugl to gleda kao još jednu kodnu stranicu i ako vam je posetilac iz Srbije koji je uneo upit za pretragu ćirilicom (ili latinicom), a vaš sajt je na ćirilici, veće su šanse da ćete biti relevantni, jer to je zvanično pismo države. Doduše, Gugl ne gleda stvari crno-belo, pa nemojmo ni mi.
Jedini problem koji može nastati je prilikom prikazivanja oglasa raznih mreža, koje prepoznaju ključne reči i naspram njih vam prikazuju relevantne oglase. Ako vam je sajt na ćirilici, velika verovatnoća je da vidite ruske ili bugarske oglase, ali ova stvar će se ubrzo promeniti. Naravno, nemojte pogrešno zaključiti da ako imate ćirilični domen vaš sajt mora biti na ćirilici. Može biti i na latinici, na hebrejskom, arapskom – kao i do sada.
Svoje nacionalne domene za sada su rezervisali Rusija (.рф), Ujedinjeni Arapski Emirati (.امارات ), Egipat (.مصر), Saudijska Arabija (.السعودية), Bugarska (.бг), a očekuju se i mnogi drugi.
Da bi se domen popularizovao, on mora imati i „popularnu“ cenu. Mnogo puta je pisano o ceni .rs domena i nećemo sada o tome, ali ako ćirilični domen bude preskup za registraciju, onda će celokupan smisao javne rasprave i konačnog uvođenja domena na ćirilici biti krečenje za džaba. S obzirom da se još uvek u Srbiji isticanje bilo čega nacionalnog smatra nacionalizom u očima onih koji misle da je evropska porodica skup hipi apatrida, da se pretpostaviti da će za mnoge domen na ćirilici biti „fuj“, pogotovu ako budu morali da ga papreno plate.
broj 65, april 2010.
Uroš Nedeljković