Krajem 2009. godine na svetu je bilo 43,3 miliona lica raseljenih usled sukoba i progona što predstavlja najveći broj od sredine devedesetih godina, kaže se u godišnjem Izveštaju o trendovima u svetu 2009. godine koji je danas objavio UNHCR. U isto vreme, broj izbeglica koje su se doborovoljno vratile u svoju domovinu na najnižem je nivou u poslednjih dvadeset godina.
U Izveštaju se kaže da je ukupni broj izbeglica ostao relativno nepromenjen – 15,2 miliona, od kojih su dve trećine pod mandatom UNHCR, a jedna trećina je u nadležnosti Agencije UN za pomoć i rad sa palestinskim izbeglicama (UNRWA). Više od jedne trećine izbeglica o kojima brine UNHCR nalaze se u situaciji produžene izbegličke krize usled sve veće dužine trajanja sukoba.
“Sukobi velikih razmera poput onih u Avganistanu, Somaliji i Demokratskoj Republici Kongo ne pokazuju znake smirivanja,” rekao je Visoki komesar UN za izbeglice, Antonio Gutereš. “Sukobi za koje se činilo da se završavaju ili gde su se rešenja činila na pomolu, poput onog u južnom Sudanu ili Iraku, stagniraju. Usled toga, prošla godina nije bila dobra za dobrovoljnu repatrijaciju. Baš naprotiv, bila je najgora u poslednjih dvadeset godina.”
Izveštaj UNHCR pokazuje da se 2009. godine kućama vratilo samo 251.000 izbeglih lica, što je najniži nivo još od 1990. godine. Poređenja radi, tokom protekle decenije se svake godine svojim domovima vraćalo oko million ljudi u proseku.
“Većina izbeglica u svetu već živi u tom statusu pet i više godina. Nema sumnje da će taj broj rasti, ukoliko manje njih može da se vrati kućama” dodao je Gutereš misleći na više od 5,5 miliona izbeglica pod zaštitom UNHCR koja se nalaze u situaciji produženog izbeglištva.
Krajem 2009. godine, broj lica koja su se usled sukoba raselila unutar svoje zemlje porastao je za četiri procenta, na 27,1 milion. Uporni sukobi u DR Kongu, Pakistanu i Somaliji uglavnom su ti koji su doveli do porasta ukupnog broja.
U novom Izveštaju se takođe primećuje da sve više izbeglica živi u gradovima, pre svega u zemljama u razvoju, nasuprot utisku da izbeglice preplavljuju industrijalizovane zemlje.
Broj individualnih zahteva za azil porastao je na približno jedan million u svetu, pri čemu je u Južnoj Africi prošle godine podneto više od 222.000 novih zahteva čime je ona postala najveća azilantska destinacija na svetu.
Izveštaj o trendovima u svetu 2009. godine – statistički pregled trendova i obrazaca raseljavanja stanovništva usled sukoba – takođe se odnosi i na apatride. Broj osoba za koje se zna da su apatridi krajem 2009. godine bio je 6,6 miliona, iako se, prema nezvaničnim procenama, kreće i do 12 miliona.
UNHCR pruža zaštitu, pomoć i traži rešenja za izbeglice. Dužina sukoba čini dobrovoljni povratak u zemlje porekla – najpoželjnije rešenje za zemlje domaćine jednako kao i izbeglice – sve težim.
U okviru programa preseljenja – kojim se izbeglice koje su smeštene u jednoj od zemalja azila u razvoju trajno preseljavaju u drugu državu, obično u razvijenom svetu – UNHCR je prošle godine predstavio rekordnih 128.000 osoba za preseljenje u treće zemlje, što je najviše za proteklih 16 godina.
Krajem 2009. godine, 112.400 izbeglica ušlo je u program preseljenja u 19 zemalja uključujući i Sjedinjene Američke Države (79.900), Kanadu (12.500), Australiju (11.100), Nemačku (2.100), Švedsku (1.900) i Norvešku (1.400).
Najveće grupe izbeglica preseljenih u treće zemlje tokom 2009. godine potiču iz Mijanmara (24.800), Iraka (23.000), Butana (17.500), Somalije (5.500), Eritreje (2.500) i DR Konga (2.500).
U poslednjih deset godina, naturalizovano je najmanje 1,3 miliona izbeglica – više od polovine u Sjedinjenim Državama.
U Evropi, Srbija je jedina zemlja sa dugotrajnim izbeglištvom. Istovremeno, Srbija je proaktivna u pokušajima da zatvori poglavlje izbeglištva. Srbija se takođe suočava i sa situacijom koja prerasta u produženo raseljeništvo, a svedok je i naglog porasta broja lica koja traže azil, pre svega iz Avganistana.