Kako će naš svet izgledati 2030? Koje zemlje će činiti glavne blokove moći za dvadeset godina? Da li će Evropska unija i dalje postojati? Da li će evro biti globalna valuta ili samo daleka uspomena? Da li ćemo imati mirno društvo ili će izbiti još jedan Hladni rat? Da li će biti dovoljno hrane za rastuću svetsku populaciju? Da li ćemo naći adekvatne alternative za ograničene zalihe fosilnih goriva? Ovo su neka od pitanja koje su sebi postavili ekonomisti holandske Rabobank u studiji “U 2030-oj“.
Iako svako proricanje budućnosti donekle predstavlja veštinu obaveštenog gledanja u pasulj, ponuđeni scenariji predstavljaju uzbudljiv intelektualni izazov. Biznis i Finansije će, u skraćenoj verziji, u nekoliko nastavaka preneti izabrane delove ove studije koja je u integralnoj verziji dostupna na sajtu banke Rabobank. Oprema teksta je redakcijska.
U pokušaju da bar donekle razumeju budućnost, ekonomisti Rabobank razvili su četiri moguća scenarija kako bi svet mogao da izgleda za dvadeset godina.
Četiri scenarija
Scenariji su razvijeni kombinacijom dve varijable: sukoba naspram sloge i evolucije naspram revolucije. Interakcija ove dve varijable daje četiri scenarija, od kojih svaki pruža sliku mogućeg stanja sveta 2030.
Kapriciozno slaganje je scenario sveta koji se brzo menja sa optimalnom saradnjom i dinamičnim društvom.
Agilni antipolovi je svet u kome sukobi na svim nivoima idu ruku pod ruku sa tehnološkim probojima.
Spora nesloga prikazuje izrazito polarizovan svet, sa malo napretka.
Tok napred jeste svet koji se zasniva na konsenzusu, čija je odlika postepeni, mada stalni razvoj.
Nesiguran svet: pokretačke sile
Svetsko stanovništvo se povećava i stari. Svetsko stanovništvo će porasti za oko četvrtinu u naredne dve decenije. Ovo će imati ozbiljne posledice na potražnju za našim prirodnim resursima i na održivost kvaliteta života na zemlji. Postoje znatne razlike u demografskim trendovima u svetu. Dok Evropa, ali i Kina stari, Indija ima stanovništvo koje brzo raste, ali je relativno mlado.
Pomeranje ravnoteže snaga – stabilni odnosi? Skoro je opšte prihvaćeno da će se globalna ekonomska ravnoteža snaga pomeriti ka istoku u narednih dvadeset godina. Ali šta će to značiti za svetski poredak i za međunarodnu trgovinu? Da li će istok zaseniti zapad? Da li ćemo složno ići napred? Ili će sukob interesa dovesti do fragmentacije globalne moći?
Evropska (dis-)integracija? Proces evropskog ujedinjenja je počeo 1957. Od tada je, malo pomalo, došlo do daljeg ujedinjenja, koje je dostiglo vrhunac barem za sada uvođenjem evra 2002. Ali šta dalje? Da li se evrozona ili Evropska unija mogu raspasti? Ili ćemo ostati i dalje na putu integracije, korak po korak?
Ponestaje fosilnog goriva. Dok potražnja za energijom nastavlja da raste, energetski izvori postaju sve siromašniji. Šta činiti? Da li da se trudimo da štedimo energiju ili da se bavimo pronalaženjem alternativnih izvora? Ako se odlučimo za ovo drugo, da li će to biti ova alternativna rešenja koja su dobra za životnu sredinu, poput biomase i solarne ili hidroenergije, ili ćemo se fokusirati na nuklearnu energiju?
Izazovi u snabdevanju hranom i vodom. Sve veći broj stanovnika u svetu i sve bolji standard života znači da zalihe hrane i dostupnost čiste vode za piće mogu postati kritični faktori za dalji razvoj društva. Godine 2030., verovatno će polovina svetske populacije živeti u sredini u kojoj vodosnabdevanje predstavlja problem. Kako će se to rešiti?
Tehnološki razvoj. Ne postoji sumnja da će tehnologija i u budućnosti igrati važnu ulogu u društvu. Ipak, tehnološke inovacije koje se na početku slave kao proboji, postaju opšte prihvaćene sporije nego što se to očekivalo. Ono što sigurno znamo, jeste da će naročito komunikaciona i informaciona tehnologija nastaviti da radikalno menjaju naš svet tokom narednih dvadeset godina.
Drugačiji način rada sa manje ljudi. Naša produktivnost za dvadeset godina će uglavnom zavisiti od toga kako se gorenavedeni trend bude razvijao. Biće mnogo faktora koji će uticati na tržište rada: starenje stanovništva, tehnološki razvoj, obimnije svetske ekonomske integracije i društveni razvoj, što će sve uticati na to kako i gde ćemo raditi i kako i šta ćemo proizvoditi u budućnosti.
Četiri kvadrata
Ose su napravljene tako da naglase procese i razvoj, više nego da se fokusiraju na konkretne trendove i pitanja. Kako će se ovi trendovi razvijati zavisiće od interakcije između osa. Vertikalna osa predstavlja stepen sloge u kome se razvoj odvija i procesi evoluiraju. Sloga i sukob su dva ekstrema na ovoj osi. Sloga predstavlja mirno društvo, konsenzus i saradnju. Sukob podrazumeva polarizovanije društvo, u kome se svaki pojedinac stara o sebi i postoji manji naglasak na zajedničkim interesima.
Horizontalna osa predstavlja stepen do kog se razvoj i procesi događaju postepeno ili eksplozivno: revolucija naspram evolucije. Revolucija označava brze prodore, ekstremne uspehe i padove. Evolucija označava ravnomerniji i dugotrajniji razvoj i procese. Tako četiri kvadrata nastala od osa čine četiri scenarija za 2030.
Scenario I: Sloga-revolucija ili Kapriciozno slaganje
Svet primarno pokreću ekonomski interesi. To je multipolarni svet, što znači da više od dve ekonomske sile ili zemlje, imaju veliki uticaj. Zemlje vole da rade zajedno, jer shvataju da je to najbolji način da unaprede svoje interese. Promene se događaju eksplozivno i brzo. Tenzije se rešavaju na skladan način i ne dolazi do velikih sukoba.
Multipolarni svet. Svet 2030. neće više imati unipolarni poredak u kome je uticaj Sjedinjenih Američkih Država odlučujući (kraj Pax Americana). To će se dogoditi ne toliko zbog slabljenja moći Amerike, koliko zbog brzog razvoja novih igrača na globalnoj sceni. Stoga će ekonomska, politička i vojna moć biti podeljena između niza država (slika 2). Godine 2030. Kina će biti najveća svetska ekonomija. Peking će sprovesti radikalne političke i ekonomske reforme. Na zadovoljstvo Sjedinjenih Država i Evrope, Kina će se prebaciti na fleksibilniju kursnu politiku 2022. godine. Njen komšija, Indija je uspela da pozicionira Nju Delhi kao politički i kulturni most između Sjedinjenih Država i Kine, a Bangalor je postao globalni centar informacione tehnologije. Jaka kineska ekonomija je dobra za Japan. Tokio zato želi da razvija dobar politički odnos sa Pekingom i ima veći pristup kineskom tržištu. To kulminira dogovorom o slobodnoj trgovini između dve zemlje 2025. Zahvaljujući prozapadnoj vladi, na vlasti od 2020., Rusija je demokratizovana i postala je motor rasta Evroazije i centralne Azije, a ojačala je svoje veze sa Evropom, i u manjoj meri sa Sjedinjenim Državama. Brazil je 2030. peti najveći proizvođač nafte u svetu i evoluirao je u moćnog regionalnog igrača, pošto je u proteklih dvadeset godina koordinirao političku i ekonomsku integraciju Latinske Amerike.
Svet sarađuje, Bazel IV se seli u Peking. Godine 2020. potpisan je novi, donekle razvodnjeni svetski trgovinski sporazum, ali je ojačan dalekosežnim bilateralnim i multilateralnim sporazumima. Regulisanje finansijskog sektora je svedeno na minimum i uglavnom je usmereno ka stvaranju ujednačenog terena i adekvatnu zaštitu klijenata. Godine 2028. Bazel IV je zamenjen Pekingom I, jer se Banka za međunarodne obračune preselila u Kinu.
Slika 2: Multipolarni svet 2030.
Sjedinjene države Evrope. Pojedinačne zemlje članice Evropske unije su došle do zaključka da je institucionalna reforma i dobrovoljno prepuštanje nacionalnog suvereniteta jedini način da se ojača njihov uticaj u svetu. Stoga je transformacija u Sjedinjene države Evrope završena 2027. Politički Unija ima strukturu federacije: centralna vlada predvodi veliki broj država koje su relativno nezavisne. Evropska komisija je pretvorena u pravu vladu, koja sprovodi evropsku politiku u međunarodnim pitanjima, ekonomskim pitanjima i odbrani. Evropski parlament je nacionalni predstavnički dom dok je Savet Evrope sada Evropski Senat. Stvaranje Sjedinjenih država Evrope je dalo Evropi stepen moći u svetu koji je jednak ekonomskoj moći regiona. Sve veći broj zemalja čuvaju rezerve u evrima. Godine 2020, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švedska i Danska uvode evro. Tri godine kasnije njih slede Češka, Poljska i Mađarska. Balkanske zemlje postaju članice Evropske Unije 2025., a sledi ih Turska 2028. Pregovori sa Ukrajinom o pristupanju su u toku (slika 3).
Sprečena energetska kriza. Samiti glavnih sila više nisu usmereni isključivo ka trgovinskim sporazumima; bilateralni dogovori se sada vode o snabdevanju energijom. Rast Kine i Indije je pogoršao globalni manjak prirodnih resursa, stvarajući pritisak ne samo na snabdevanje naftom i prirodnim gasom već i vodom, važnim metalima poput cinka i bakra i mineralima kao što su fosfati.
Usred ovih problema, rešenja će se naći u tehnologiji. Strateški savezi će se formirati kako bi se ulagalo u proširenje postojećih proizvodnih kapaciteta relativno jeftinih polja nafte i gasa u Rusiji i Zalivskom regionu kao i u razvoj naftnih polja duboko u okeanu pri obali Brazila. Sve veća potreba Kine za robom je dovela do toga da Peking igra aktivnu ulogu u zapadnoj Africi. Kinezi ulažu dosta u eksploataciju rezervi nafte i gasa pri obali Nigerije. Još jedan primer je masovna eksploatacija uljanog škriljca, čije velike rezerve imaju Sjedinjene Države, Kina, ali i Poljska. Uljni škriljac se pokazao kao važan konkurent ostalim fosilnim gorivima.
Uticaj tržišta doprinosi stvaranju čistije atmosfere, jer su štetni nusproizvodi CO2 i ostalih gasova staklene bašte u potpunosti uključeni u cene. U ovoj atmosferi, važnost nuklearne energije u generisanju struje je porasla na 25% do 2030. Zahvaljujući tehnološkom napretku, predviđanja smanjenih i mnogo skupljih energetskih izvora do 2025. su ostala neispunjena, a preteća energetska kriza je sprečena.
Primenom novih tehnologija, raste prinos useva. Zbog rasta svetske populacije, zajedno sa ekonomskim napretkom, ne menja se samo potražnja za hranom već i vrstom hrane, zbog promena u ishrani. Pošto ima malo prostora za povećanje snabdevanja vodom kao i dostupnog zemljišta za proizvodnju hrane, fokus se pomera na drugu generaciju genetski modifikovanih useva, koji su mnogo efikasniji od postojećih vrsta. Strategija u oblasti hrane, naročito u zemljama i regionima sa niskim nivoom proizvodnje sopstvene hrane, kao što su Kina i Bliski istok, se odlikuje bilateralnim sporazumima i strateškim savezima sa velikim proizvođačima hrane uglavnom iz Latinske Amerike.
U žrvnju konkurencije. Za kompanije, Kapriciozno slaganje znači veoma konkurentnu sredinu, ali i onu koja pruža mnoge mogućnosti. Radne snage, sirovina i kapitala ima dovoljno, što otvara mnoge nove prilike za investicije. Sektor komercijalnih usluga dosta raste, dok poljoprivredni i industrijski sektor moraju da se bore sa žestokom međunarodnom konkurencijom. Ipak, dodata vrednost ovih sektora i dalje raste, jer proizvode veoma kvalitetnu robu i znanje i pronalaze nove tržišne niše.
Radna snaga: fleksibilna i različita. Godine 2030. tržište rada biće mnogo fleksibilnije i “slobodnije“ nego što je to trenutno slučaj. Sa sistemom socijalne zaštite koji podstiče vraćanje na posao, dugoročna nezaposlenost će pasti na minimalne nivoe. Zaposleni će takođe često menjati posao. Doba trajnih ugovora je prošla. Zaposleni je preduzetnik i može odabrati da radi za razne kompanije istovremeno dok traje neki projekat. Samodovoljnost je ključna, dok vezivanje za jednu kompaniju postaje manje važno. Prihodi ljudi će se uglavnom sastojati iz nadoknade na osnovu rezultata na individualnoj osnovi.
Smanjenja kolektivnih beneficija će doprineti da stariji ljudi u Holandiji i Evropi nastave da rade do sedamdesete godine. Godine za odlazak u penziju u Japanu su povećane na 75. Pored starijih ljudi, žene ulaze na tržište rada u sve većem broju i obrazovanije su.
Dve decenije od sada, polovina radne snage biće zaposlena uglavnom u sektoru visokih tehnologija, ICT-u, računovodstvu i finansijama.
Granice mogućeg
Pošto je dugoročni razvoj obavijen velom neizvesnosti, scenariji se koriste kao sredstvo za snalaženje u dalekoj budućnosti. Gore navedena četiri scenarija nisu namenjena za predviđanje budućnosti, niti su jedine moguće situacije u kojima se svet može naći za dvadeset godina. Ipak, to su dosledno razvijeni, mogući scenariji, u kojima jedna slika nije više ili manje moguća od druge. Scenariji su napravljeni na osnovu različitih pretpostavki o osnovnim neizvesnostima, ključnim za budući razvoj događaja o kojima se raspravlja. Pretpostavke su različite, tako da daju četiri veoma različita scenarija, što odražava znatni stepen neizvesnosti koji postoji. Scenariji stoga predstavljaju granice onoga što je razumno moguće.
Napravljeni su uglavnom da pomognu kompanijama pri formulisanju strateških odluka, i da se koriste kao referentni okvir koji je dalekosežniji od postojećih trendova. Svaki scenario pokazuje gde mogu biti najbolje prilike. Neke od njih mogu biti iznenađujuće.