Odmah da objasnim zašto ovaj naslov. Davno, kada sam služio vojsku postojala je tvrdnja da vojnicima u hranu sipaju brom (jedan od 4 osnovna halogena elementa) jer se tada verovalo da brom ima jako umirujuće dejstvo, naročito na libido, pa da vojnici JNA ne prave seksualne skandale kao današnje javne ličnosti. Na bazi tog verovanja meni se čini da drugi krug izbora za lokalne uprave u Italiji, može imati dejstvo broma na našeg junaka Silvia B.
U najkraćem, posle pobede u prvom krugu i u drugom krugu (29. i 30. maja) je opozicija odnela pobedu preko svih očekivanja pa je krajnji rezultat – 7:4 pobeda levice na izborima za provincije i još upečatljivije – 22:9 pobeda za mesta gradonačelnika. To je po mom shvatanju za vođu desnice, Silvia B. „konjska“ doza broma, koji će mu bar za neko vreme umanjiti ljubavničke ambicije.
Budući da su u pitanju delimični izbori za lokalne uprave, značaj pobede levice ne bi bio presudno važan da Silvio B. da nije pre izbora napravio paklenu propagandu da će slistiti levicu i početi da menja zemlju (Ustav, sudstvo, ekonomiju) kako se njemu sviđa. Kako mi kažemo „ušla mu voda u uši“. Istorijski nije to redak slučaj. Spartanski kralj Menelaj, u 6. veku pre nove ere tako je, opet zbog ženske, koju mu je preoteo Paris, započeo rat protiv Troje. Uveren da će je slistiti, ali je nesrećnik samo privremeno uzvukao glavu da bi uskoro od zadobijenih rana skončao. Žak Ofenbah je na tu temu napravio operetu „Lepa Jelena“ u kojoj postoji stih: „jer sada eto svak već zna / da budala sam stara ja“. I da skratim istoriju. Tako je samozaljubljeni Čaušesku završio, pa naš Sloba… Samouvereni agresivci često skončavaju tako što veruju da su svemoćni i da im niko ništa ne može. Berluskonijev početak kraja je pobeda demokratije, koja je, kako se pokazuje, spora ali dostižna kao i pravda.
Hiper-seks i javne ličnosti
Ovo što se desilo sa Dominik Stros Kanom, direktorom MMF, samo je jedan od incidenata veze politike, javnih funkcija, želje za moći i seksa. Frojd, kojega danas osporava svaki osrednji psiholog željan publiciteta, ipak će biti da je imao prava kada je tvrdio da iza svake ambicije stoji pervertovana volja za seksualnom afirmacijom – tako već nekako. Galerija takvih javnih ličnosti gotovo da je beskonačna.
Od junaka ovog feljtona, Berluskonija, pa čak do Osame Bin Ladena, kojem su u jazbini pronađeni porno filmovi, jasno pokazuje da su ljudi prevelikih ambicija istovremeno i seksualno nezajažljivi, da kao DSK, (tako Stros Kana zovu Francuzi) u trenutku seksualnog „nadahnića“ nisu u stanju da pomisle čak ni na karijeru do koje im je stalo najviše na svetu. Navešću samo neke: predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Izraela Moše Kacav, nabildani guverner Kalifornije Švarceneger i da ne idem unazad do Džefersona, koji je taj problem rešavao uz pomoć sobarica crnkinja, ili Kvinsi Adamsa, šestog predsednika SAD (1825/29.) kome je ambasador iz Londona morao da šalje redovno po dve dame iz Engleske, jer je toliko voleo Engleskinje da mu po jedna nije bila dovoljna. Završio bih svima po slabostima znanog J.F. Kenedija, uz napomenu da nisu američki predsednici najveći seksualni manijaci, nego da se o njima najviše zna zahvaljujući Prvom amandmanu (na američki Ustav) o slobodi štampe. Pored ostaloga i iz straha da takve stvari ne procure u javnost političari ne vole slobodu štampe.
Čitam kako je 1. aprila 1984. godine u Los Anđelesu, „sluga Božiji Marvin Gej Stariji, ubio svog sina Marvina Geja Mlađeg, pop pevača koji je svojim pesmama i propovedima uzdizao seks do neba“. Postoje tvrdnje da ga je otac usmrtio baš zato. No svakako je za života uticao ne samo na beznačajne fanove nego i na mnoge zvezde sporta i šou biznisa. Najpoznatiji poklonici njegovi i „ekcesivnog seksualnog impulsa“ koji je propovedao bili su Woren Biti, koji je tvrdio da je za 35 godina imao 12.775 seksualnih odnosa sa toliko različitih žena, Tajger Vuds nije brojao ali nije mnogo ni zaostajao, Majkl Daglas, je pristao da se leči od seksualne zavisnost, Šaron Stoun, je sama izjavila da je imala bezbroj ljubavnika, ali da joj ne pada na pamet da se od toga leči ili odriče.
Nauka i (slatki) život
Patološki narcisizam (a libidnost je tesno povezana) kako navodi Bojana Auguštin Avčin, psihijatar iz Slovenije, je: „nešto što se u društvu kao celini čak potencira i postaje norma… političari, menadžeri, pa i lekari postaju agresivni na sve načine i apsolutno nesposobni da priznaju svoje greške“. Ovo navodim zato što u psihijatrijskom lečenju priznanje greške predstvlja prvi korak ka izlečenju. Dakle taj patloški libido, star je koliko i ljudski rod. Opsednutost seksom našla je mesta čak i u grčkoj mitologiji. Seksualno neobuzdani polubog Atis, u vrlo zamršenom mitu nastalom 1200 godina pre nove ere, u nastupu očajanja, a kažnjen od bogova sa Olimpa zbog neumerenosti, odsekao je sam sebi genetalije ne bi li se rešio napasti. Seksualno nasilje oduvek je bilo deo ratova, uključiv i poslednje na našem tlu, a smisao mu je dokazivanje apsolutne moći i definitivno ponižavanje protivnika. Već sam navodio (XXVI nastavak) kako je rimski imperator Tiberije, na prelazu na hrišćansko brojanje vekova, ustoličio sebi ministra za razvrat. Dakle, Berluskoni je iznikao iz bogate tradicije da bi postao najpitoreskniji seksualno-politički manijak današnjice. Međutim, naučno industrijski, jer ono Frojdovo bila je zanatlijska zanimacija, poslu seksa pristupili su najviše Amerikanci. Čuveni Kinsijev (Kinsey) izveštaj iz pedesetih godina predstavljao je revoluciju u toj oblasti. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, decenijama medju najkupovanijim knjigama preko Amazona, 1987. godine je „sekaulanu zavisnost“ definisao po prvi put kao bolest. Tek nakon njih Svetska zdravstvena organizacija u svoju klasifikaciju uvrstila je „ekscesni seksualni impuls“.
Izvesni Dejvid Saks, administrator Centra za bihevioralno zdravlje (ma šta to značilo) u Kaliforniji tvrdi da klinike za lečenje seksualnih manijaka niču kao pečurke, jer manijaci niču još brže i po njegovom shvatanju velikim delom su produkt libidnog bildovanja preko porno interneta i videa – kao Osam Bin Laden. Statistika kaže da 6 odsto muškaraca i 3 odsto žena pati od hiperseksualne zavisnosti. Da su pretežno starosti između 35 i 50 godina, međutim, da uspeh u politici, biznisu i uopšte na javnoj sceni produžuje vek zajapurenosti i znatno dalje. Postao je šablon da advokati svoje štićenike seksualne nasilnike brane na istim principima na kojima se brane zavisni od droge. U Americi, gde se sve rešava pomoću novca lečenje od manijaštva u specijalizovanim klinikama košta u proseku 1.200 dolara po svakoj od minimum 15 seansi. Džesi Džekson bivši telohranitelj i muž Sande Bulok svoje lečenje od neobuzdanog „švrljanja“ van braka, navodno je platio 40.000 dolara. To je ipak manje od cene koju će platiti DSK zbog toga što se nije na vreme lečio.
Eto, obećavam da ću se vratiti mom neodoljvom Silviu B. u prvom sledećem nastavku, jer ne mogu da verujem kako njemu izborni politički krah može da poljulja libido i volju za moći. Praviće on još skandala svakih vrsta. Bez njih on ne postoji – to je njegov svet. Na tom svetu je napravio bogatstvo (medijski magnat) i bez njega ne znači baš ništa. Takav manijak ne rađa se često i on je toga svestan.