Silovanje kao „moderno oružje“ u savremenim sukobima je rezolucijom Ujedinjenih Nacija 1325, usvojenom pre par meseci, definisano kao ratni zločin i zločin protiv čovecnosti koji ne zastareva. A nakon oružanih sukoba privreda i društvo beleže više stotina milijardi dolara gubitka zbog silovanih žena.
Ovi i mnogi drugi daleko jeziviji podaci čuli su se na međunarodnom skupu održanom početkom avgusta u ciriškom hotelu Park Hayat.
Navi Pilar, zamenik UN komesara za ljudska prava naglasila je da se „silovanje i nasilje nad ženama i decom okarakterisano kao ratni zločin prvog reda, nažalost i dalje primenjuje u gotovo svim sukobima po svetu“.
„Ono što mene ohrabruje“, dodala je gđa Pilar „je činjenica da rezolucijom 1325, koju je usvojio Savet Bezbednosti, konačno imamo i međunarodni pravni okvir za rešavanje ovog problema. Nasilje nad ženama i decom nije nešto čime treba da se bave u postkonfliktnim zonama samo lekari i nevladine organizacije. Problem je daleko složeniji. Mora se raditi na promeni svesti ukupne populacije“.
Predsednica Švajcarske, gđa Mišel Kalmi-Rej kaže „da se nažalost u mnogim delovima sveta, u praksi, još uvek gotovo ništa nije promenilo, a negde je i teža situacija nego pre. Ne treba zaboraviti da je od 30-50.000 silovanih žena bilo u Bosni, blizu 250-500.000 u Ruandi, ne zna se još koliko je u Libiji, preciznih podataka nema. Seksualni teror u konfliktnim zonama pogađa generacije i kada se završi sukob ili rat. Najčešće nakon rata žrtve silovanja domicilna sredina odbacuje, izopštava, njihovu decu takođe. I stvari postaju, ne tragične, nego jezive! Mi kao država pokušavamo, konkretno u Bosni i Ruandi, ovim ženama žrtvama silovanja da pomažemo i dan danas. Sa više od 10.000 njih, konkretno u Bosni putem mnogih naših organizacija i institutcija održavamo kontakt i pratimo kako se uključuju u život i rad lokalnih zajednica“.
Na pomenutom skupu čulo se pored ostalog da psihičko i fizičko zlostavljanje sprečava na najbrutalniji mogući nacin socijalni ekonomski oporavak društava razorenih sukobima i ratovima. Štete iznose više milijardi dolara. Traumatizovane i odbačene žrtve najčešće žive u totalnom siromaštvu, odbačene od svoje okoline.
„Nasilje nad ženama i decom jeste najizraženije u ratnim sukobima, ali je prisutno i u modernim i razvijenim društvima“, istakla je Doris Fiala, švajcarski poslanik u Evropskom savetu, i dodala „računa se da je svako peto dete u EU žrtva nekog oblika seksualnog nasilja. Akt nasija najčešće je, u 70% slučajeva, delo nekog bliskog porodičnog prijatelja ili čak rođaka. Osećaji stida, srama, osećaj krivice, sve to sprečava nadležne institucije da se brže i efikasnije bore protiv seksualnog zlostavljanja dece jer se žrtve veoma teško odlučuju da prijave počinioca.“
Da bi se ovaj crni fenomen nekako pobedio, parlamentarci Evrope pokrenuli su kampanju „Borba protiv seksualnog zlostavljanja dece“. Tri su glavna cilja kampanje: 1. prevencija i borba protiv seksualnog nasilja nad decom, 2. zaštita prava seksualno zlostavljane dece, 3. lansiranje i primena nacionalne i međunarodne kampanje protiv zlostavljanja dece.
Posebno težak problem je vezan za dečiju pornografiju i internet u čijem suzbijanju nije dovoljno angažovanje samo policije i pravosudnih organa država. Neophodno je uključivanje kompletne zajednice, i podizanje svesti celokupnog stanovništva. Mnoga deca žrtve nasija kada porastu, čulo se na konferenciji, imitiraju podsvesno počinitelje i postaju u nekim zrelim godinama „dželati“. Zamršeno klupko zločina time se samo nastavlja.
„Borba protiv nasilja nad ženama i decom nije stvar socijaldemokratije ili politike.To je stvar srca i odgovornosti! Stvar svesti! Monstruma treba konačno pobediti – jednom za svagda.“, poručuje gospođa Fiala.
Zoran Vitorovic,Cirih