U nameri da evru osigura večni život, EU je usvojila novu povelju kojom se ograničava državna potrošnja. Cilj takozvanog fiskalnog sporazuma je postizanje bolje političke i ekonomske saradnje i učvršćivanje dugoročnog poverenja u evropski finansijski sistem. Sporazum nisu potpisale Velika Britanija i Češka. Fiskalni sporazum usvojen početkom marta podupire „autoritarni kapitalizam“ čija je promoterka “Gvozdena dama” (Margaret Tačer), piše AFTONBLADET iz Stokholma. Budžetski rezovi za koje se zalaže, međutim, nisu pod diktatom demokratski izabrane vlade već finansijskih tržišta, piše švedski kolumnista Ole Svening.
Za gledanje “Gvozdene dame”, filma o životu Margaret Tačer, trebalo bi da se uvede restrikcija starosne dobi gledalaca. Jedino će publika starija od 50 godina moći da shvati ovu moćnu evokaciju jedne stare ere, kao i posledice politike koju je u to vreme ova dama vodila. Putanja pada odvijala se na jedinstven i okrutan način, jedne novembarske večeri 1990. u Parizu, kada je 65-togodišnja Margaret Tačer zbunjeno ponudila svoj oproštaj od vlasti.
Njena objava je u tom trenutku, zapravo, bila sasvim sporedna stvar: novinari koji su došli u Pariz bili su tamo uglavnom zbog pokrivanja KESS (Konferencija za evropsku sigurnost i saradnju u Evropi), prvog takvog samita od pada Berlinskog zida. Na samitu su pokazali da u novoj post-komunističkoj Evropi nije bilo mesta za „mali engleski nacionalizam“ premijerke Margaret Tačer. Čak i Velika Britanija je tada želela da bude deo Evrope.
U govoru na skupu Konfederacije britanskih sindikata, dve godine pre njenog odlaska, predsednik Evropske komisije Žak Delor obećao je socijalističku Evropu koja će braniti prava sindikata i jamčiti punu zaposlenost. Ujedinjeni kao jedan, britanski aktivisti ustali su da pevaju ‘Frère Jacques’ u slavu svog spasitelja. Tokom prvih pet godina, Žak Delor je bio vrlo zaposlen otvaranjem 12 miliona novih radnih mesta u Evropskoj uniji. Biti pro-EUropejac bio je, u to vreme, jedan potpuno prirodni i spontani osećaj.
Ekonomske ludosti i političke oholosti
Kako bi mogla zvučati melodija koju bi članovi Konfederacije evropskih sindikata ovih dana zapevali u čast Hermana Van Rompeja, sadašnjeg predsednika EU? Možda pesma njihovog saborca Žaka Brela, na primer, On’oublie rien („Ništa ne zaboravljamo“). EU trenutno ima 17 miliona nezaposlenih.
Prošle sedmice sindikati širom Europe demonstrirali su protiv upravo dogovorenog evropskog fiskalnog sporazuma, kojim se evropske članice pozivaju na drastične rezove socijalnih izdataka, praćenih ograničenjima građanskih prava i sloboda. Evropa na taj način pokopava svoje socijalne i ideologije države blagostanja, negovane jednako kako od strane hrišćanskih demokrata tako i socijaldemokrata, dveju preovlađujućih stranaka u evropskim državama.
Paktom o stabilnosti, EU svim svojim zemljama članicama nameće tačerovski ekonomski plan. Ipak, treba imati na umu da je autoritarni kapitalizam bivše britanske premijerke dobio podršku pomoću demokratskih glasova stanovništva, dok EU donosi odluke čak i bez traženja demokratskog ili legitimiteta od strane naroda. Visoki ešeloni EU želeli bi da, pre svega, spasu evro – valutu koja simbolizuje ekonomsku ludost i političku oholost, razbijajući time Evropu na dva dela – onaj bogati, i onaj drugi, osuđen na siromaštvo.
Učitelj i vodeći naučnik među evropskim humanistima, Fric Vilhelm Šarf, pita se da li, možda, reforme evropske monetarne i ekonomske unije ne maskiraju neke prikrivene namere. Šarf prikazuje evropsku ideologiju, koja promoviše privatizaciju ekonomija, pri tom slabeći organizovano radništvo i komercijalizujući zdravstvo i obrazovanje.
Želim natrag moj novac“
EU ciljevi su ekonomska stabilnost i zadržavanje inflacije pod kontrolom. Problem pune zaposlenosti je, međutim, degradiran i odgurnut kao drugorazredno pitanje. Evropske vlade nemaju drugog izbora nego da podnose pravila ekonomske discipline, bez obzira na društveni sunovrat. Obavezna su pravila potekla i postavljena na finansijskim tržištima – a zarad njihove dobiti.
Pozvan nedavno da govori pred publikom u amfiteatru Londonske Škole za ekonomiju (LSE), Šarfove reči zvučale su kao upozorenje protiv erozije demokratije unutar Unije: „Zahtev demokratskog legitimiteta je da bude u mogućnosti da donosi smislene političke odluke.“
Legitimiteti demokratski izabranih vlada mogu biti ugroženi, posebno u zemljama koje su tek nedavno uspostavile demokratiju. „Ne postoji nedostatak kandidata: Mađarska, Grčka, Portugal, Španija i Italija. U tim zemljama, revolt može nastati sa strane levog a i iz desničarskog populizma. Za sada, nažalost, desni populizam je u vrhu, naoružan ksenofobijom. Antikrizne politike podstiču takve primitivne emocije koje lako zamagle pojam šta je to biti evropski građanin. Umesto toga, dobitnička politika zanovana je na predrasudama: nemar Grka u odnosu na uniformne Nemce, južnoevropske korupcije protiv vrednih žena luteranskog severa. Izlizani klišei doživljavaju procvat.“
Prilikom ulaska u prostorije za sastanke Evropske unije, Margaret Tačer je imala običaj da svoje evropske kolege netremice gleda u oči a potom kaže: „Želim natrag moj novac“. Njena ideologija je ponovo izbila na površinu – s tom razlikom što su danas banke te koje ispostavljaju zahteve.
Preveo: M.L.