Ako je verovati „EU Times-u“, predsednik Putin je početkom maja prošle godine zahtevao od direktora MMF Dominika Stros-Kana da proveri šta je sa zlatnim rezervama MMF deponovanim u Fort Noksu, završavajući ovako: „Ne mogu da verujem, ali ako je istina to bi bila eksplozija od koje ni ja ne bih ostao na svojoj funkciji“. Reč je o kolanju vrlo dokumentovane sumnje da malverzacije nisu mimolišle ni zlato iz Fort Noksa u kojem, pored Amerike, svoje rezerve čuvaju Britanija, Nemačka, Francuska, mnoge manje zemlje kao i razne međunarodne organizacije. Stros-Kan nije izvršio Putinov nalog: 18. maja je smenjen zbog seksualnog skandala. Koincidencija?
U broju 41 od marta 2008. godine „Biznis i finasije“ su objavile tekst tekst o sveobuhvatnosti spekulacija koje su dovele do finasijske krize i pored ostaloga je pisalo: „Padne li zlato kao poslednji stub stabilnosti /…/ doživećemo krizu kakvu čovečanstvo još nije videlo“. Bilo je precizirano kojim se vrstama zlata verovatno špekuliše, ali da je tezaurizaciono zlato – poluge, još jedini nenačet stub stabilnosti. A sada je upravo i to dovedeno u pitanje. Britanski časopis „The Liberation” je 25.marta podgrejao zahteve za ustanovljavanje istine o zlatu u kontekstu neverovatnog rasta njegove cene.
Sumnje da se nešto vraški kuva oko zlata nastale su aprila 2004. godine kada je Rotšild (Rothschild), najuglednija banka koja se bavila trgovinom zlatom, objavila da prekida trgovinu plemenitim metalima. Bilo je to više nego čudno budući da je zlato najsigurnija investicija. Takva odluka postala je donekle jasnija kada je Kina u oktobru 2009. godine, kupivši veće količine zlata za tezauraciju u standardnim polugama od 400 unci, sa oznakama Fort Knox, podvrgla jednu količinu analizi. Rezultati su bili frapantni. Šest poluga bilo je od volframa i samo obloženo slojem zlata. Volfram ima specifičnu težinu od 9,25, a zlato od 24 karata 9,30, tako da merenjem nije bilo lako ustanoviti podvalu. Sumnjive poluge su prerezane i istina je izašla na videlo.
Vest je brzo zataškana u velikim medijima. Ali to nije bilo moguće i na Internetu (na njemu sam našao 614 tekstova na tu temu). Iščačkana je vest koju je objavio New York Post još 4. januara 1994. godine, o „neobičnoj“ kupovini 1,3 miliona komada poluga od 400 unci tungstena (tungsten je engleski naziv za volfram) što je oko 16 tona. U to vreme je predsednik SAD bio Bil Klinton a diretor FED veliki mag kreativnih finasija Alan Grinspen. Zatim je sve gurnuto u zaborav, dok u tekućoj predizbornoj kampanji republikanski kandidat Ron Pol nije postavio pitanje šta je sa američkim zlatom, koliko ga zaista ima u Fort Noksu i da li je uopšte zlato? Iz državnog Trezora stiglo je saopštenje da bi za nepotrebnu kontrolu samo američkih 700.000 poluga bilo potrebno 350.000 radnih sati i 15 miliona dolara. Potom je lansirana šokantna vest da je zlato iz Fort Noksa nestalo. Senator Valter Hadlston je septembra prošle godine poveo 12 kongresmena i 100 novinara da im pokaže kako je zlato tu, na sigurnom. U svemu tome najbolje je prošao General Electric povećanjem prodaje ultrazvučnih detektora „Dakota ultrasonies“ za otkrivanje nešistoća u zlatu, pa i volframa. Šta je ko uz pomoć detektora ustanovio – to će javnost teško saznati.
Ima li smisla verovati u sve te priče? Slične prevare činjene su i ranije. Na primer, srpski kralj Milutin Nemanjić je u XIV veku kovao venecijanski srebrni novac sa manjim sadržajem srebra. Etiopija je 2008. pokušala amaterski da podmetne poluge sa čelikom unutar zlata, što je odmah otkriveno. Setimo se da je 1971. godine na inicijativu Francuske zatraženo da MMF ustanovi ima li Amerika dovoljno zlata za pokriće emitovanih dolara kao svetske valute. Sutradan je Nikson odgovorio ukidanjem zlatnog pokrića – dakle nije imala! U tekućoj krizi pri liferovanju lažnih rejtinga kompanija učestvovala je i SEC (Securities Exchange Commission), najviši nadzorni organ za berze. Nije na odmet podsetiti da je FED (centralna banka Amerike u čijoj su nadležnosti poslovi sa zlatom) privatna ustanova!
Ukoliko se – uprkos činjenici da to mnogima ne bi odgovaralo – dokaže da je zaista reč o prevari, to bi imalo strahovite posledice, pogotovo u situaciji kada su gotovo svi glavni akteri na međunardonoj sceni prokockali poverenje. Ako se cela stvar zataška – jer je moć posednika zlata nad medijima ogromna – živećemo u još jednoj fikciji bogatstva koja predstavlja tempiranu bombu.