Sva istraživanja potrošnje slobodnog vremena u Srbiji pokazuju da nas tehnologija još nije otuđila i da je “kafica kod prijatelja” i dalje omiljen način komunikacije u Srbiji. Poražavajuće je međutim da na posete kafanama, kafićima i kladionicama trošimo više vremena nego na sve kulturne događaje, posete sportskim priredbama, sport i rekreaciju, čitanje i šetnju. Iako bi zbog napretka tehnologije trebalo da imamo više slobodnog vremena, nekima ono ipak manjka – pre svega siromašnim penzionerima koji moraju da rade dodatne poslove da bi preživeli.
Kako izgleda jedan običan dan prosečnog čoveka u Srbiji pri kraju prve decenije 21. veka? Koliko vremena u tom danu otpada na rutinske, svakodnevne poslove, koliko je slobodno vreme, šta ljudi najčešće rade u tom vremenu koje im ostane posle svih obaveza? Od 1912. kada je objavljeno verovatno prvo ovakvo istraživanje u SAD, istraživači pokušavaju da razumeju kao jedan prosečan čovek ekonomiše svojim vremenom. Rezultate ovakvih analiza u komercijalne svrhe koriste oglašivači, ali se oni uzimaju i kao važan pokazatelj socioloških trendova i merilo kvaliteta životnog standarda modernog čoveka.
Na početku krize kod nas se nekoliko autora pozbavilo ovom temom. Istraživanje profesora dr. Srbobrana Brankovića pod nazivom “Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije” pokazalo je da u spavanju provodimo 32 odsto dnevnog vremena, a malo manje (30 odsto) u radu i svakodnevnim poslovima. Sa svojih nešto više od 7,5 sati sna spavamo manje od Francuza koji, prema OECD-ovim podacima, u krevetu provode oko devet sati dnevno. Isti broj sati sna kao i mi imaju zaposleni Amerikanci koji, prema istraživanju The American Time Use Survey, pak više vremena provode radeći na poslu i po kući – 8,6 sati dnevno. Međutim, kada se uzme u obzir cela američka populacija (i nezaposleni), i po kući i na poslu radi se ukupno 5,3 časova dnevno, a spava daleko više. Sva ova istraživanja slažu se u jednom – fond časova posvećenih radu i poslu se kod modernog čoveka značajno smanjio u korist dokolice. Istraživanja nam ne govore koliko je bilo koja od navedenih nacija zadovoljna fondom slobodnog vremena i kvalitetom svog života.
Kod nas je Infostudova anketa rađena pre dve godine pokazala da zaposlenje utiče na kvalitet druženja, jer od stupanja u radni odnos tek svaki treći ispitanik uspeva da sačuva stara prijateljstva a kod više od polovine njih (56%) posao ima negativan uticaj na ljubavnu vezu. Ovi ispitanici (77%) većinom bi, kad bi to bilo moguće, želeli dan duži za 3 do 5 sati, kako bi povećali fond slobodnog vremena.
A kako oni koriste slobodno vreme? Istraživanje Srbobrana Brankovića pokazalo je da se kritičari modernih tehnologija varaju kada krive internet za otuđenje ljudi – od ukupnog vremena posvećenog medijima (dnevno 19 odsto) samo 11 odsto otpada na internet, a najveći deo vremena i dalje trošimo gledajući TV (55%). Na takve rezultate je verovatno uticala i činjenica da je broj kompjutera i korišćenje interneta kod nas još skromno. Od 267,8 minuta posvećenih komuniciranju, na razgovor licem u lice ispitanici su trošili 222 minuta, a na razgovor putem interneta tek 11. Iako nam se čini da se mladi ne “skidaju” sa interneta, podaci govore da i dalje više vremena provode u nesposrednoj komunikaciji nego na četovima i Fejsbuku. I ovaj podatak danas treba uzeti sa izvesnom rezervom jer su u međuvremenu smart mobilni telefoni doživeli svoj uspon – pre svega kod mlade populacije.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka objavio je da je samo polovina srednjoškolaca radnim danima na Fejsbuku, i to ne više od sat vremena, iako se njihovim roditeljima čini da se oni “ne skidaju” sa mreže. Otkriveno je, međutim, da je među stvarima koje ne rade definitivno posećivanje kulturnih programa.
Profesor Mirko Miletić u svom istraživanju “Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji” našao je da njihovo vreme “gutaju” mediji – mladi od 13 do 17 godina su izloženi medijima pet časova dnevno, a oni od 17 do 24 godine čak 5,5 časova. Ovo je dva sata više vremena nego što provode u učenju, a daleko više od vremena koje provode u sportskim ili kulturnim aktivnostima (maloletnici nijednom mesečno ne odu na filmsku ili pozorišnu predstavu, koncert i sl). Zanimljiv trend uočila je i Marija Ranđelović radeći na knjizi “Pedagoški potencijali lokalne samouprave i slobodno vreme mladih”. Naime, mladi sve češće tokom svog slobodnog vremena postaju receptori tuđeg vremena, prateći rialiti šou programe.
Domaćicama je najteže
Dok je globalno istraživanje OECD-a pokazalo da muškarci dnevno imaju pola sata više slobodnog vremena od žena, u Srbiji im je na raspolaganju samo šest minuta više. Ovo su rezultati istraživanja “Slobodno vreme i životni stilovi između “protestantske etike” i kulture hedonizma” profesora Ljubiše Despotovića, koji je u petnaestominutnim intervalima merio čemu žitelji Srbije posvećuju vreme i došao do sledećih podataka. Naime, količina slobodnog vremena raste sve do 25. godine života. U periodu života kada su ljudi najzaposleniji, od 31. do 40. godine života, drastično opada vreme za dokolicu, dok od 51. do 60 godine ono opet raste. Međutim, kod starijih od 61. godine slobodno vreme opet opada iako u ovu grupu spadaju penzioneri. Despotović misli da ovi podaci ukazuju na težak socijalni položaj te grupe stanovništva koja svoje raspoloživo vreme troši na obezbeđivanje dodatnih prihoda za život. Dalje, osobe sa najnižim nivoom obrazovanja imaju najmanje slobodnog vremena, a osobe sa fakultetskim i višim obrazovanjem najviše.
Uprkos tome što ne idu na posao nezaposleni imaju samo 136,48 minuta slobodnog vremena dnevno, dok zaposleni imaju 110,7 minuta za dokolicu. Od svih njih najmanje slobodnog vremena imaju domaćice, samo 107,46 minuta. I prošlogodišnje istraživanje Mindlaba, nezavisne konsultantske kuće specijalizovane za merenje ljudskih reakcija, koje se bavilo količinom stresnih stvari koje ljudi urade u toku dana, pokazalo je da je domaćica najstresniji “posao” na svetu, stresniji od rada na berzi. Naime, hormon stresa kortizol kod njih je šest puta veći nego kod brokera ili medicinskih sestara. Dodajte ovome nešto više od 100 minuta dnevno za razbibrigu i biće vam jasni svi stereotipi o “zvocanju”.
Budućnost bez kulture
Ljubiša Despotović je takođe otkrio da na posetu kulturnim događajima trošimo samo 3,5 minuta dnevno. Žene u tom pogledu troše duplo više vremena od muškaraca, a mladi od 13 do 17 godina ne potroše ni minut dnevno na kulturu. Najveća potreba za kulturnim sadržajima zabeležena je kod najstarijih stanovnika Srbije te autor kaže: “Razarajuće pojave rastakanja kulturnih vrednosti najviše su pogodile srednju generaciju i mlade, dakle one na kojima sada počiva ili će tek počivati kulturna ali i egzistencijalna osnova nacije. To je gorko saznanje i najteža optužnica za one koji u Srbiji u poslednje dve decenije sebe smatraju političkom elitom”. Ovo dopunjuje podatkom da na posete kafanama, kafićima, restoranima i kladionicama trošimo 29,62 minuta dnevno, više nego, ukupno uzevši, na sve ostale aktivnosti u slobodnom vremenu, izuzimajući jedino posete prijateljima.
“Ukupno utrošeno vreme na posete prijateljima iznosi 38,72 minuta slobodnog vremena dnevno. Građani Srbije ovim rezultatom potvrđuju da stepen otuđenosti njihovih odnosa, na sreću, još uvek nije na nivou razvijenih zapadnih društava. Skoknuti kod prijatelja na kaficu i dalje je omiljena društvena aktivnost našeg čoveka”, smatra Despotović. Mladi međutim tek oko 19 minuta dnevno odvajaju za ove aktivnosti pa se postavlja pitanje da li će se ovaj model socijalizacije održati.
Kad bi duži bio dan
Da li nas spavanje, posao, kafane i kafice sa prijateljima čine srećnima? Profesor Branković saznao je da se u toku dana prosečan ispitanik 178,4 minuta osećao dobro ili srećno a tek 44,3 minuta posebno loše i nezadovoljno, pogađate, ovo poslednje je u vezi sa poslom. Najniži stepen dobrog osećanja zabeležen je pred odlazak na posao i u školu, ili u doba dana predviđeno za kućne poslove. Dobro raspoloženje se penje od 16 časova i kulminaciju dostiže između devet i deset sati uveče. Kod one grupe koja nema toliko dnevnih obaveza, kao što su na primer penzioneri, ispostavilo se da su najkraći i intervali osećanja sreće i nezadovoljstva.
Podaci dobijeni ovim istraživanjem upoređeni su sa nalazima sličnog istraživanja iz 1965. koje je tada sproveo Institut za sociološka istraživanja. Najveća promena se desila u smanjenju vremena ispunjenog obavezama – kućnim poslovima posvećujemo dva sata manje nego pre 40 godina zbog smanjenog nataliteta ali i tehnološkog napretka, a na poslu smo 1,18 sati manje. Ovo vreme, međutim, usisali su mediji, na koje se troši dva sata više nego pre četiri decenije.