Izborna trka ove godine biće najskuplja u istoriji SAD – Obama i njegov protivkandidat Mit Romni uložiće dve milijarde dolara u svoj obračun za ulazak u Belu kuću, a još 8 milijardi će biti uloženo u paralelne izborne kampanje za kongres i izbore na lokalnom nivou. Jedna četvrtina ili trećina ovog iznosa poticaće iz super pakova, političkih akcionih komiteta koji prema odluci je Vrhovnog sudamogu da u neograničenim iznosima primaju i ulažu novac.
Početkom 2010. godine, u ekskluzivnom klubu u Dalasu, država Teksas, na zajedničkom ručku okupio se uski krug desničarskih milijardera. Došli su na poziv Karla Rova, legendarnog izbornog stratega bivšeg predsednika Džordža Buša mlađeg. Rov je svojim bogatim gostima saopštio dobru vest: Vrhovni sud SAD je širom otvorio vrata za pravu poplavu novca u političkim kampanjama. Došlo je vreme za novu konzervativnu revoluciju, i to na svim izbornim nivoima.
Rov je odredio mete napada: prvo je neophodno da uklonimo demokratsku većinu iz kongresa, a onda da sprečimo reizbor Baraka Obame. Uz to, moramo da usmerimo napore protiv svih liberalnih guvernera, progresivnih šerifa i sudija. Ta lavina, kako kaže Rov, mora zahvatiti sve nivoe, od Bele kuće do lokalnih školskih odbora. „Svi mi“, rekao je prisutnima, „odgovorni smo za zemlju kakvu želimo da stvorimo“. Vlasnici naftnih kompanija i finansijski moguli istog časa su otvorili svoje čekovne knjižice. Osamdesetogodišnji Harold Simons, koji zgrće pravo bogatstvo u poslovima sa šećeranama i skladištima za nuklearni otpad, odmah je donirao sedmocifreni iznos.
Rov je toga popodneva ponudio adresu na koju mogu da se uplate donacije. Politički akcioni komiteti, takozvani super pakovi (Super Pacs), objasnio je on, idealna su poluga za promenu vlasti. Od presude Vrhovnog suda, super pakovi mogu da u neograničenim iznosima primaju i ulažu novac. Naravno da nema boljeg mesta za investiranje novca nego kod American Crossroads, super paka koji je osnovao sam Rov. Novac se u ogromnim količinama sliva u konzervativnu revoluciju. Karl Rov je već sakupio 100 miliona dolara i nada se da će udvostručiti ovu sumu u sledeća tri meseca.
Nekoliko dana pre Rovovog nastupa, Vrhovni sud je odlučio da nemaju samo fizička lica pravo na izražavanje mišljenja i učestvovanje u izbornim kampanjama, već da to pravo imaju i kompanije i sindikati. Odluka je doneta po tužbi filmske kompanije koja je služila samo kao paravan jedne konzervativne lobi grupe kojoj je, po do tada važećem izbornom zakonu, bilo zabranjeno da emituje „dokumentarne filmove“, koji su u stvari bili izborni spotovi protiv Hilari Klinton. Ovo ograničenje Vrhovni sud je ukinuo odlukom koju je doneo sa 5 glasova za prema 4 protiv, sa dalekosežnim posledicama: fizička lica, kompanije i sindikati mogu sa neograničenim sumama da podržavaju ili napadaju nekog političara – sve dotle dok novac ne daju direktno izbornom štabu ili partiji svog kandidata.
Presuda najvišeg američkog suda dobila je dodatni zamah nakon odluke jednog nižeg suda u drugom slučaju. Od tada je moguće donirati milijarde u Političke akcione komitete ili super pakove. Sve je u redu, smatraju sudije, dok super pakovi u kampanji ne sarađuju direktno sa jednim kandidatom ili njegovom partijom. To je bio trenutak rođenja super pakova.
Deset meseci kasnije, Karl Rov je postigao prvi cilj. Novembra 2010. republikanci su ponovo osvojili većinu u kongresu – ne samo, ali i zahvaljujući super pakovima. U međuvremenu ih je nastalo na stotine. „Super pakovi“, objašnjava Trevor Poter, bivši član federalne izborne komisije i jedan od najboljih poznavalaca komplikovanog američkog izbornog sistema, „novo su magično oružje u američkim političkim bitkama.“
Čuvajte se super pakova, poruka je koju je Obamina čikaška izborna centrala poslala Beloj kući. Blagajnici kampanje za reizbor Obame su uznemireni. Do kraja marta, Obamin super pak Priorities USA Action prikupio je samo devet miliona dolara, pet puta manje od Restore Our Future, super paka koji podržava Mita Romnija. Tokom preliminarnih izbora za republikanskog predsedničkog kandidata, Restore Our Future je sve protivnike Mita Romnija uništio agresivnim i prljavim reklamnim spotovima potrošivši pri tome dvostruko više novca od izbornog tima samog Mita Romnija.
U senci velike bitke za Belu kuću, širom Amerike se odigrava Rovova konzervativna revolucija. Kako to funkcioniše pokazuje slučaj socijalne radnice Emili Sirote, kandidatkinje za upražnjeno mesto u školskom odboru u Denveru. Ona je svojim zahtevom za većim finansiranjem državnih škola navukla bes desnog tabora. Okomila se na vaučere velikodušno deljene od strane grada, koji su u stvari poreskim sredstvima plaćeni sertifikati koje roditelji mogu da iskoriste da svoje dete umesto u državnu pošalju u skupu privatnu školu. Njeni protivnici investirali su stotine hiljada dolara u reklamne spotove u kojima je ona predstavljana kao „socijalistkinja“. U kampanji su učestovali brojni super pakovi od kojih većina nije bila iz Denvera. Emili je izgubila na izborima. Desničarski super pakovi su takođe milionima dolara finansirali kampanje u Ajovi i Floridi protiv izbora liberalnih sudija, koji su želeli da odobre sklapanje homoseksualnih brakova ili nisu želeli da zaustave Obaminu reformu zdravstvenog sistema.
U Americi oduvek postoji sprega između novca i politke. Ni u jednoj drugoj zemlji ne postoji više izbornih jedinica i više demokratije, ali istovremeno nijedna druga demokratija nije podložnija uticaju novca i korupciji. Najsvežiji primer: bivši guverner Ilinoisa je osuđen na 14 godina zatvora jer je upražnjeno mesto senatora Obame, posle njegovog izbora za predsednika, hteo da „proda“ onome ko najviše ponudi.
Sudije Vrhovnog suda su u januaru 2010. raspravljale o tome. Tema finansiranja izbornih kampanja predstavlja neprekidno goruće pitanje. Već sto godina sudije vode bitku za reforme u ovoj politički izuzetno osetljivoj oblasti. Sada je konzervativna većina dala primat najvišem ustavnom principu – principu slobode mišljenja. Pet od devet sudija nastojalo je da izjednači moć sindikata i kompanija, zastupajući bizaran stav da su sindikati u prednosti nad kompanijama, jer u izbornim kampanjama mogu da angažuju armiju svojih članova.
Sudije vrhovnog suda su smatrale da će obaveza da se donacije super pakova učine dostupnima javnosti smanjiti uticaj lobi grupa, jer će njihovo poslovanje postati transparentno. Blago rečeno, ovo je naivan stav. Svima je jasno da distanca između super pakova i kandidata postoji samo na papiru. Obamin Priorities USA Action vodi njegov bivši savetnik, a Restore our Future Romnijev prijatelj. Pogled u apartman 555 na centralnom trgu u Aleksandriji, država Virdžinija, sasvim je dovoljan: konzervativni super pakovi i Romnijev savetnik sede u istom ofisu.
Koliko je rasprava među sudijama bila žestoka možemo naslutiti iz izjave u međuvremenu penzionisanog sudije Vrhovnog suda Džona Pola Stivensa. On je tada iskoristo malo korišćeno pravo i pročitao je obrazloženje sudija koji su ostali u manjini. „Ova presuda preti da potkopa integritet svih izabranih institucija u zemlji“, kaže on. Nema demokratije ako građani imaju utisak da „zakoni mogu da se kupuju i prodaju.“
Pitanje je šta se dešava kada građani zaključe da njih više ne predstavlja niko. Poslednjih godina u visoku poltiku ulaze samo super bogati ljudi kao što je Mit Romni, ili oni koje podržava grupa bogatih finansijera. Gotovo polovina članova kongresa, 250 od 535 poslanika i senatora, su milioneri, a svaki deseti pripada jednom procentu najbogatijih. Američki Kapitol hil danas liči na sastajalište oligarha. Onda nikoga ne treba da čudi činjenica da većina Amerikanaca smatra da su političari izgubili svaki kontakt sa stvarnošću.
Naravno da novac sam ne garantuje uspeh, ali bez mnogo novca u američkoj politici nemate šta da tražite. Kada je Vrhovni sud otvorio put milionerima, Karl Rov je shvatio da je to strateška prednost republikanaca i brže bolje je otputovao u Dalas. Postoje svakako i bogati levičari koji su spremni da odreše kesu, ali iskustvo govori da desničari multimilioneri u izbornim kampanjama daju mnogo više. Američki politički sistem je zbog toga izgubio ravnotežu. Nedavno je milijarder Harold Simons u nekim novinama priznao da je u ovoj izbornoj kampanji republikanskim organizacijama donirao već 18,7 miliona dolara, od toga 14,5 u Rovov super pak American Crossroads.
U prvim borbenim redovima su braća Čarls i Dejvid Koh, čije bogatstvo je procenjeno na 35 milijardi dolara zarađenih na poslovima sa naftom i gasom, koji od Aljaske do Teksasa finansiraju paralelne kampanje protiv ekoloških aktivista i sudija koji podržavaju donošenje ekoloških propisa.
Mnogi kažu da ovako neće ići. U anketama se dve trećine Amerikanaca redovno žali na uticaj novca na izbore i formiranje političkih odluka. Bivši sudija Vrhovnog suda Sandra O’Konor u odluci Vrhovnog suda vidi „napad na nezavisnost pravosuđa“, dok je Obama ovu odluku označio kao „razarajuću“, a super pakove kao „opasnost za demokratiju“. Čak je i Mit Romni u jednom periodu zahtevao „ukidanje“ super pakova. Većina političara se ne usuđuje da se odrekne njihove pomoći. Tako su i Obama i Romni uputili molbe svojim prijateljima milionerima za velikodušne donacije svojim super pakovima.
Samo se demokratska senatorka Kler MekKaskil iz Mejna usudila da izađe na crtu. Ona se zbog energične podrške Obaminoj zdravstvenoj reformi nalazi na samom vrhu liste za odstrel American Crossroads, koji je potrošio dva miliona dolara na oglase koji traže njenu smenu. Međutim, MekKaskil je pokrenula frontalni kontra napad. „Kada uznemirite neku kompaniju“, objašnjava ona, „ona tajno donira nekom super paku milione dolara – da vas se otarasi.“