Povratak dominacije Kine i Indije koje imaju mnogo veći broj stanovnika predstavlja povratak na istorijsku normu pre Industrijske revolucije s kraja 18. i početka 19. veka koja je uslovila pomeranje težišta ekonomske moći ka zemljama zapadne Evrope i SAD.
Prema najnovijoj prognozi PricewaterhouseCoopers, najveće svetske revizorske i konsultantske kuće, tri ekonomski najrazvijenije zemlje sveta (Kina, SAD i Indija), učestvovaće 2050. godine sa 50% u svetskom BDP računatom prema tržišnim cenama u odnosu na trenutnih 40%. Ovo je poslednji od tri nastavka prognoze PwC.
Treći deo
Obim privredne aktivnosti EU 2050. godine biće sličan obimu privredne aktivnosti tri ekonomski najjače zemlje sveta, ali samo ako se EU posmatra kao jedinstven entitet, što će uvek predstavljati izazov za uniju od 27 država članica. Privredna aktivnosti pojedinačnih država članice EU biće manjeg obima u odnosu na privrednu aktivnost bilo koje od tri ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta do 2050. godine.
Uprkos projektovanom sporijem rastu kineskog tržišta, očekuje se da će do 2050. godine rast BDP Kine biti cca. 35% veći od BDP SAD računatog prema MER odnosno cca. 57% veći od BDP računatog prema PPP. Kao što je ranije izloženo, Indija ima potencijal da postane zemlja sa najbržim privrednim razvojem u svetu do 2050. godine. Povratak dominacije Kine i Indije koje imaju mnogo veći broj stanovnika predstavlja povratak na istorijsku normu pre Industrijske revolucije s kraja 18. i početka 19. veka koja je uslovila pomeranje težišta ekonomske moći ka zemljama zapadne Evrope i SAD. Ovo privremeno pomeranje težišta ekonomske moći sada se vraća na staro.
Od svih članica grupe G7, SAD ima najvišu projektovanu prosečnu stopu rasta od 2,4% na godišnjem nivou. Za njom sledi Velika Britanija sa stopom od 2,3%. Očekuje se da će Japan imati najsporiju godišnju stopu rasta od 1%. Australija ima relativno izraženu stopu rasta za jednu industrijski razvijenu zemlju pre svega zbog bogatstva prirodnih resursa i relativne blizine kineskog tržišta.
Dosadašnji privredni rast Kine zasnivao se na visokom nivou štednje i investicionih ulaganja, ali iskustvo Japana i ostalih „Azijskih tigrova“ pokazuje da rast zasnovan na takvim ulaganjima, po dostizanju nivoa prihoda zemalja članica OECD, dovodi do smanjenja stope prinosa na investicije. Usled starenja kineskog stanovništva, verovatno će doći i do pada nivoa štednje jer se sredstva koriste za obaveze po osnovu penzija (mada će, prema našim pretpostavkama, stopa štednje i ulaganja u dugoročnom periodu i dalje biti iznad prosečne stope štednje i ulaganja u zemljama članicama OECD).
Ostale zemlje sa privredama u razvoju koje imaju relativno mlado stanovništvo jesu Indonezija, Turska, Brazil i Meksiko. Ključni preduslov da ove zemlje ostvare razvojni potencijal naveden u našem modelu je da uspostave i očuvaju makro-ekonomsko, zakonsko i političko okruženje orijentisano na trgovinu, ulaganja i porast obrazovnog nivoa stanovništva pa samim tim i na privredni rast i razvoj. Privredni rast i razvoj ni u kom slučaju nisu zagarantovani ni u jednoj od ovih zemalja, ali su sve ove zemlje ostvarile napredak u poslednjih pet godina, što daje osnova za optimizam.
broj 78, jul/avgust 2011.