Kako je pre oko pret godina svetska ekonomija počela da puca, tako se, istovremeno, dešavalo nešto veoma zanimljivo: na najvišem nivou međunarodnog tržišta umetničkiim delima ono je doživelo bum. Na godišnjoj prolećnoj aukciji u njujorškom Sotbiju i Kristiju, kao i njihovim filijalama širom sveta, bilo je dovoljno interesenata s dubokim džepovima koji su pokupovali svakog ponuđenog Braka, Bejkona, Klimta i Kandinskog – najčešće kupljenih po rekordnim cenama. Vrisak“ Edvarda Munka postao je najskuplji rad ikada prodat – na Sotbijevoj majskoj aukciji otišao je u ruke novom vlasniku za 119 922 500 dolara.
class=“MsoNormal“>U februaru 2011 dotičnoj aukcijskoj kući stigla je najviša telefonska ponuda za Pikasovo platno „La Lecture“ (1932), kada je prodato za 3,5 milliona dolara.
class=“MsoNormal“>Nedavno je francuski aukcionar Fransoa de Riskl preko kuće ‘Kristi’ prodao fotografiju Ričarda Avedona “Dovima sa slonovima, večernja toaleta Dior” (1955) za 1,1 milion dolara.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Sada, kada je globalna recesija u Americi i EU barem zvanišno okončana – ali sa ekonomijama koje su i dalje na veoma klimavim nogama – aukcijski rekordi za vrhunska dela savremene umetnosti i dalje se obaraju. U ‘Sotbiju’ je samo pre nekoliko meseci pastel-verzija Munkovog „Vriska“ (1895) preuzeta za neverovatnih 119,9 miliona dolara – daleko najviša cena ikada plaćena na aukciji za bilo koje umetničko delo. ‘Vrisak’ je tako nadmašio rekordnu ponudu od 106,5 miliona dolara za Pikasov „Akt, zeleno lišće i poprsje“ (1932), prodat kod ‘Kristija’ pre dve godine. Nedelju dana nakon što je aukcijski čekić pao za Munka, „Narandžasta, crvena, žuta“ (1961) Marka Rotkoa otišla je za gotovo 87 miliona dolara – to je ujedno i umetnikov lični aukcijski rekord. Dela ostalih 13 umetnika takođe su im donela rekordne cene tokom iste aukcije – ‘Kristi’, je tog dana od prodaje umetnina inkasirao 388,5 miliona dolara, postavši tako najskuplja aukcija u istoriji savremene umetnosti.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Umetnička fotografija se u zadnje vreme prodaje po astronomskim cenama na svim aukcijama – to govore podaci iz poslednje tri godine, kada su u pitanju dela Edvarda Vestona, Alfreda Štiglica, Anrija Kartje-Bresona, Ričarda Avedona, Dajane Arbus, Vilijema Eglstona, Sindi Šerman, Andreasa Gurskog i drugih. U 2010. je na samo jednoj prodaji paridki ‘Kristi’ izložio set Avedonovih fotografija čija je cena bila rekordna za prodaju ovkve vrste. Prošle godine je na njujorškoj aukciji ‘Kristi’ prodao Šermanovu fotografiju „Untitled 96“ za 3,89 miliona dolara – dosad nezabeležena cena za prodaju samo jedne fotografije. „Globalna ekonomska kriza samo je nakratko unela nesigurnost na tržištu umetnina, koje se vrlo brzo vratilo na staru poziciju, u stanje neprekidne i sve veće zainteresovanosti,“ kaže Pol Rot, viši kustos i direktor fotografije i medijskih umetnosti vašingtonske galerije ‘Corcoran’ i bivši direktor Fondacije ‘Richard Avedon’. „Cene samo lete naviše.“
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: center;“>
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Trend je da se jedan uski, zatvoreni krug veoma imućnih kreće i kupuje u stratosferi vodećih svetskih aukcijskih kuća. Njihova privatnost je hermetički zaštićena, i zato je klijentela koja kupuje dela po ovim – gotovo nezamislivim – cenama uglavnom anonimna.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Ovaj aukcijski bum već je daleko manje uočljiv kada su u pitanju, na primer, galerijska prodaja, umetnička bijenala i sajmovi, koji su tek nedavno počeli da se oporavljaju od recesije. „Najbolji od najboljih vrede i za velike – ogromne sume, ali kada se spustimo na sekundarni i tercijarni nivo tržišta umetninama, to već nije tako“, kaže Daglas Druik, predsednik i direktor čikaškog ‘Instituta za umetnost’. „Davno je prohujao onaj legendarni trenutak – kada je kasnih 80-ih, cena svega – najboljih ali i onih koji su nešto manje dobri – samo rasla. Danas je tržište mnogo izbirljivije. „
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Ipak – u uskom krugu klijentele ili ne – velika groznica za umetničkim delima na početku 21. stoleća ipak je teško shvatljiv fenomen. Šta se, zapravo, događa? Da li je umetnost postala ‘novo zlato” – utočište za superbogate investitore, koji kupovinom umetničkih dela pokušavaju da izbegnu varljivu sreću na tržištima deonica, da umaknu valutnim rizicima?
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Neki od eksperata i insajdera ovog aukcijkog cirkusa misle baš tako.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>preveo MIlan LUkić
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Kevin Nens, Washington Post