Pošto će početkom 2013. stupiti na snagu Zakon o privrednim komorama Centar za istraživanje kreativne ekonomije Academica se založioza formiranje komore kreativnog sektora koja bi obuhvatila svih 13 idustrija.
Kako oni pišu, u kreativnom sektoru postoji 13 glavnih industrija (advertajzing/reklamna industrija; izdavaštvo; tv i radio produkcija; filmska i video produkcija; dizajn i grafička industrija; muzička industrija/diskografija; modna industrija; arhitektura i likovne umetnosti; digitalni mediji i kompjuterske delatnosti; proizvodnja softvera i igrica; umetnički zanati i kulturni turizam; industrija antikviteta i juvelirstvo) i gotovo da svaka od njih može imati svoju komoru.
U komorama, Zakon takođe predviđa, ne moraju biti samo preduzeća, već i „drugi oblici organizovanja, koji obavljaju privrednu delatnost“, dakle, članice mogu biti i udruženja, neprofitne organizacije… Nije jasno (mada se može naslutiti, jer se komorski rad povezuje, pre svega sa pravnim licima) zašto i preduzetnici ne bi mogli formirati svoje komore unutar granske podele kreativnog sektora ili biti deo ovakvih komora (za preduzetnike je sadašnjim zakonom predviđeno osnivanje opštih udruženja preduzetnika, koja će delovati u okviru regionalnih komora i o kojima će odlučivati ta privredna komora, što je ekonomski i pravni nonsens), tim pre što već postoje advokatske, lekarske i druge komore određenih zvanja i zanimanja, tj. privrednih delatnosti. Time dolazimo i do druge nekonzistentnosti Zakona – osim teritorijalnog principa, uvodi se i princip organizacionog modela. Umesto da se afirmiše glavni princip – privredna delatnost i srodnost po tom osnovu. Tada bi Srbija imala osnovane privredne komore npr grafičke industrije i dizajna, IT sektora i softvera, tv i radio produkcije, modne industrije (od dizajna do proizvodnje odeće i obuće), što bi očekivano moglo dovesti do idealnog modela organizacije kreativnih industrija u kreativne klastere. To je barem ono što i teorija ekonomskog koncepta kreativnih industrija zagovara. U jednom kreativnom klasteru mogu se naći i istraživačke organizacije, univerziteti i instituti i trgovinske organizacije i čitava kooperativa koja je interesno vezana za određenu kreativnu industriju.
Postojeće privredne komore posebno treba razvlastiti od nadležnosti izdavanja potvrda, a u okviru međunarodnih propisa koje je ratifikovala država. Takav je slučaj i sa tzv. ATA carinskim potvrdama za privremeni izvoz ili ATA karnetom, koji kod nas izdaje Privredna komora Srbije (čija misija tek postaje upitna novim zakonom). S obzirom da kreativne industrije, naročito muzička, najviše koristi ovaj institut iz carinskih konvencija, neophodno je da ATA karnet ubuduće izdaju privredne komore kreativnog sektora, za čije se osnivanje zalažemo.