Ovo srpsko javno mnjenje već duže vreme pretpostavlja gledajući napore domaćih funkcionera i političara da zadrže fotelje. Ali sada je i naučno dokazano – uprkos uvreženom mišljenju da ljudi na visokim pozicijama na poslu doživljavajuveći stres od svojih podređenih novo israživanje sprovedeno na službenicima američke vojske i državne uprave dokazalo je upravo suprotno.Zbog osećaja da imaju kontrolu nad dešavanjima visoko pozicionirane osobe manje pate od stresa i anksioznosti.
Naime, u studiji su učestvovali zaposleni u javnom sektoru koji su bili na menadžerskoj obuci na Harvardu, i na njihovom primeru naučnici su otkrili da kako se neko uspinje u organizacijskoj hijerarhiji opada mu lučenje hormona stresa.
Koautor ove studije Geri Šerman povezuje lidere i rukovodioce sa nižim lučenjem kortizola, hormona stresa. Konstantno visok nivo kortizola povezuje se sa depresijom, gojaznošću, srčanim problemima, visokim krvnim pritiskom, moždanim udarom i drugim velikim uzročnicima bolesti i smrti. Nova studija, koja je objavljena u žurnalu Proceedings of the national Academy of Sciences, pokazala je kako je nivo kortizola 27 odsto veći kod osoba koje nisu visoko pozicionirane, odnosno koje ne šefuju drugima.
U toj studiji sprovedena su dva istraživanja. U prvom se jednostavno merio nivo kortizola i anksioznosti kod 216 osoba, među kojima su bili zaposleni u državnoj upravi i vojni zapovednici, a koji se potom upoređivao sa izmerenim vrednostima kortizola kod običnih ljudi sa područja Bostona, uglavnom radnika.
Drugo istraživanje obuhvatilo je 88 osoba na rukovodećim pozicijama i analiziralo je njihov osećaj kontrole okolnosti u kojima se nalaze, kao i povezanost tog osećaja sa stresom.
Prvo istraživanje je pokazalo da prosečni zaposleni koji imaju osećaj kontrole nemaju povećan nivo stresa. S druge strane, čak ako ste i na vrhu, a nemate osećaj kontrole, bićete izloženi opasnim nivoima stresa.
Šerman međutim misli i da osobe koje luče manje kortizola mogu naginjati liderstvu i pokazivati želju da postanu vođe, zbog sposobnosti zadržavanja ‘hladne glave’ u stresnim situacijama.
Ipak Skot Lilenfild, profesor psihologije sa univerzitteta Emory, koji nije radio na ovoj studiji, ističe kako je interpretacija istraživanja povezanih sa kortizolom, veoma teška i kompleksna. jer neka istraživanja pokazuju i nezgodne posledice niskog nivoa kortizola, kao što su takođe anksioznost i PTSP (posttraumatski stresni poremećaj).
Time, 26. septembar