Koliko je starijih sugrađana na Fejsbuku, da li vaš restoran komentarišu na društvenim mrežama a da to niste ni znali, kako da postignete da vas kupac reklamira – samo su deo priče o tome čime se bave internet agencije za promociju na društvenim mrežama da bi obezbedile zaradu klijentima i tako i same zaradile.
Švedska kompanija H&M je nedavno na Facebook-u otvorila srpsku stranicu, što se nezvanično tumači kao najava da sledi i otvaranje prodavnice u Srbiji. Postavljanje odgovarajuće stranice na najpopularnijoj društvenoj mreži je deo već dobro razrađene marketinške strategije ove firme koja ima oko milion i po ’folovera’ na Twitteru, veliki broj pratilaca na svom YouTube kanalu, skoro 12 miliona lajkova na Facebook-u i oko 170.000 posetilaca koji svakodnevno reaguju na njene postove. Društvene mreže ovako ozbiljnih kompanija održavaju internet agencije, odnosno pioniri novih profesija – social media marketinga i menadžmenta, comunity menadžmenta i sl.
Vojislav Rodić, direktor „INet-a“ i predavač iz oblasti poslovne primene društvenih mreža objašnjava da je čest ali i pogrešan rezon da ovakve poslove firme mogu da rade same, poveravajući ih najmlađima među zaposlenima jer najbolje poznaju tehnologiju i terminologiju koja je prati. To je samo deo neophodnog znanja za ovaj posao, koji zahteva dobrog planera, što veći nivo dostupnosti i razumevanja korisnika – njihovih potreba i načina na koji razmišljaju. Zato u internet agencijama rade ljudi koji su specijalizovani za društvene mreže, kaže Miloje Sekulić iz HomePage-a, agencije koja svoj rad naplaćuje po realizaciji, odnosno sa klijentom ugovori koliko će kupaca mesečno obezbediti posredstvom Fejsbuka, i ukoliko dogovoreno ne ispuni – plaća penale.
KING SIZE potencijal
Marketingaši sa društvenih mreža ne bombarduju potrošače stalno istim sadržajima, već se trude da ih uvuku u komunikaciju i podstaknu da sami reklamiraju neki proizvod. Tako je kompanija Banini vrlo brzo reagovala na šaljivi post tviteraša koji je poručio: „Želim da naprave KING SIZE pakovanje zlatnih cvetova i da ih ima 150 u jednom pakovanju i DUMREM OD NJIH!“ Posle samo tri dana stigao mu je upravo takav paket sa kojim se fotografisao i sliku okačio na Twitter. Taj „tvit“ se brzinom virusa raspršio po internetu – svi su ovaj njegov post delili i time, zapravo, reklamirali Banini.
’IT TV production’ se takođe bavi marketingom na društvenim mrežama, a njen direktor Radomir Marković iskustvo stečeno u SAD bez problema primenjuje i na domaćem tržištu. Kada je ovaj vid marketinga počeo globalno da se razvija prve su njegovu važnost prepoznale IT kompanije, a time i njihove ispostave u Srbiji, da bi im se kasnije pridružila i preduzeća iz drugih delatnosti, priča Marković. On se slaže sa Sekulićem da Fejsbuk, sa više od tri miliona korisnika samo u Srbiji, ima najveći marketinški potencijal i najbolji alat koji prati vidljivost postova, broj aktivnih korisnika, njihove povratne reakcije, demografske i teritorijalne podatke. Iako se čini da Fejsbuk uglavnom služi za samopromociju mladih, Sekulić navodi podatak da ga u Srbiji koristi i oko 35.000 ljudi starijih od 65 godina. „U sklopu kampanje protiv osteoporoze za jednu farmaceutsku kompaniju trebalo je da nađemo 70 do 80 Beograđanki starijih od 45 godina za javni čas vežbanja. Odgovor klasičnog marketinga na ovaj izazov bio bi zakup medijskog prostora bez ostvarivanja interakcije sa pripadnicama ciljne grupe. Za razliku od toga, na Fejsbuku je moguće veoma precizno targetirati osobe određenih godina i interesovanja na tačno omeđenom području. Onda možete da ih informišete i zainteresujete za temu, a najbitnije je da putem formi za prijavu možete da dođete do njihovih podataka i potom ih mejlom ili sms-om podsetite da dođu na događaj za koji su se prijavili. Ukratko, imali smo više od 100 prijava i sala za vežbanje je bila puna“.
U klasičnom marketingu ne postoji dvosmerna komunikacija, niti mogućnost da se, kao na društvenim mrežama, stalnim praćenjem reakcija korisnika unapredi proizvod, napominje Marković – i to sa manje resursa i za kraće vreme. Sekulić objašnjava da se na osnovu komentara posetilaca sklapa njihov profil. „Filtriraju se svi sadržaji, čak i četovi, i na osnovu ključnih reči ova mreža vam nudi oglase. Zastupljena su i mišljenja da osim profila određenog korisnika, Fejsbuk prati i sa kim se on druži, šta rade njegovi prijatelji, šta čitaju i kakva su im interesovanja, kao i da kada ste ulogovani na Fejsbuk, a odete na neki drugi sajt, ova društvena mreža analizira njegov sadržaj i potom ciljano servira oglas“.
Merenje efekata
Ipak, Fejsbuk nije svemoćan, i neophodno je pratiti gde i kako se okuplja ciljna grupa korisnika, ukazuje Rodić. „Istraživanja pokazuju da su na svim društvenim mrežama mobilni korisnici mnogo aktivniji i zato je već sada neophodno da svaki vlasnik web sajta planira kada će napraviti i verziju sajta za mobilne uređaje. U međuvremenu, da biste, na primer, otvorili profil svog ugostiteljskog objekta na Foursquare mreži, čiji korisnici se „čekiraju“ na određenim mestima i javno ih ocenjuju kako bi ostalim korisnicima pomogli pri odabiru mesta za izlazak, ne treba vam ništa osim dobre volje i malo vremena. Čak i ako nemate svoj web site, tako možete sebe učiniti vidljivim. Lično sam proverio više takvih lokacija – većina vlasnika nije ni znala šta je geolokacijska mreža, kao ni da su već prisutni na njoj i da se usluge koje pružaju uveliko komentarišu među njenim članovima“.
Prema Rodićevim rečima, merenje efekata kampanja na društvenim mrežama je još u povoju. „Često se kao rezultat kampanje prikazuje koliko je neka akcija imala lajkova na Fejsbuku, novih pratilaca na Twitteru, i sl. Ovo jeste jedan od načina za merenje, ali bitni su i prodajni uspeh i opšte povećanje kvaliteta odnosa sa klijentima. Kao ilustraciju za to naveo bih primer jedne banke, koja je za samo tri meseca aktivnog prisustva na Facebook-u otvorila nekoliko platnih/kreditnih kartica, ugovorila dva stambena kredita i rešila više desetina problema korisnika – od onih koji su vezani za procedure banke do pomoći prilikom izbora usluge“. Pored korišćenja statistike u analiziranju efekata, Sekulić smatra da ne treba prenebregnuti zdravorazumsko razmišljanje. „Većina stanovništva gleda TV, ali to ne znači da su svi i platežno sposobni da kupe određeni proizvod, što je mnogo veća verovatnoća kod onih koji su u stanju da odvoje sredstva za računar i korišćenje interneta“. Sa druge strane, u kriznim uslovima koji nalažu i smanjenje marketinških budžeta u kompanijama, promocija na društvenim mrežama je zaista prilika za ostvarivanje uspešnih rezultata, poručuje Rodić. Prema njegovoj i Sekulićevoj proceni, na našem online tržištu ima oko 1.200 potencijalnih klijenata za koje bi bilo potrebno angažovati oko 40 internet agencija, sa po 20 do 25 zaposlenih, no takve projekcije još dugo neće biti realizovane.
Marija Dukić
broj 90, septembar 2012.