Nošenje lažne „Prada“ majice možda ne škodi, ali kupovina mobilnog telefona sa baterijama koje mogu da eksplodiraju ili cigareta obogaćenih piljevinom s poda i izdašnim količinama olova zvuči manje bezbedno. Krivotvorenje proizvoda za svakodnevnu upotrebu i hrane zato zauzima visoko mesto u agendi institucija koje bave zaštitom intelektualne svojine i patenata, Interpola i Europola.
Najčuveniji slučaj krivotvorenja u ovoj oblasti je svakako skandal s mlekom, kada je jedna privatna kineska kompanija koja se bavi preradom mlečnih proizvoda odlučila da razvodni mleko kako bi dobila na količini, a da boju mleka „popravi“ dodavanjem melamina, materije opasne po život. Oko 300 miliona ljudi širom jugoistočne Azije primljeno je u bolnice, a šest beba je umrlo pošto su im otkazali bubrezi, u do sada najtežem slučaju koji je zabaležila Svetska zdravstvena organizacija.
Šta se dogodilo sa ljudima koji su konzumirali cigarete sa 30 puta većim količinama olova od dozvoljenih, nije poznato. Trovanja alkoholom i požari izazvani produžnim kablovima slabog kvaliteta međutim vrlo često završavaju na stranicama domaće štampe.
Uticaj kriminala na društvo može se podeliti na tri oblasti: ekonomski uticaj, organizovani kriminal i uticaj na zdravlje i bezbednost, kaže Keni Rajt iz danskog zavoda za patente i žigove. Rajt je bio jedan od učesnika međunarodnog skupa na temu kriminala u domenu intelektualne svojine čiji je domaćin bio Interpol, zajedno sa Zavodom za zaštitu intelektualne svojine i Evropskim zavodom za patente, a koji je okupio stručnjake iz oblasti zaštite prava intelektualne svojine Interpola, Europola i drugih nadležnih institucija Francuske, Italije, Rumunije, Danske i Severne Irske.
„Vlade i države su u obavezi da zaštite društvo, to je njihova dužnost“, kaže Rajt. Kada se donese odluka u vezi sa suzbijanjem kriminala u oblasti intelektualne svojine, postoji mnogo elemenata koje treba obuhvatiti – policija, potrošači, vladine agencije, carina, lokalni organi za sprovodjenje reda, nosioci prava, lokalna uprava. Koordinacija je izuzetno bitna, napominje ovaj stručnjak.
Policija, potrošači i ostale institucije moraju međusobno da dele informacije, jer jedino na taj način može da se postigne sinergija. Problem nikad neće biti rešen tako što će neko ko prodaje krivotvorenu robu s kartona, na ulici, biti priveden, napominje Rajt . Mora se saznati ko stoji iza njih, ko proizvodi tu robu i ko vrši distribuciju.
Potrošači moraju znati sa čim su suočeni, moraju biti upoznati sa konsekvencama, kako bi izbegavali kupovinu krivotvorene robe upozorava Rajt. S druge strane, nepohodno je da u državi postoji jedan organ koje će koordinisati sve aktivnosti u oblasti borbe protiv kriminala u oblasti intelektualne svojine, a to je Zavod za zaštitu intelektualne svojine.
„Vi u Srbiji, mi u Danskoj, ili u Irskoj, bez obzira na zemlju, moramo znati da kriminal ne poznaje granice i zato moramo pokrenuti međunarodnu saradnju. Vaš istražni postupak mora da bude takav da dovede do otkrivanja proizvođača. Bitno je staviti ljude iza rešetaka, ali još je bitnije da im se zapleni novac i imovina. Organizovani kriminal se ne brine ako im ljudi odu u zatvor na nekoliko godina, ali ako im ostavite novac, on će doneti kamatu i po izlasku iz zatvora ti ljudi će imati pristup ovako stečenim sredstvima“.