U svom bestseleru „Fizika budućnosti“, američki profesor Mičio Kaku izlaže svoju viziju sveta u 2100. Kaku, sin japanskih imigranata, za ‘Der Spiegel’ predstavlja svoje viđenje budućnosti, u kojoj će toaletni senzori uredno vršiti zdravstveno nadgledanje nad nama, dok ćemo kontaktnim sočivima biti spojeni sa Internetom. U nastavku sledi prvi deo ovog intervjua.
SPIEGEL: Profesore Kaku, u svojoj knjizi pišete kako ćemo u budućnosti biti nalik bogovima. Hoćete reći da će možda naši unuci postati kao oni? Nije li to možda malo neskromno?
Kaku: Samo pomislite na trenutak u kojem su živeli naši preci, godine 1900. Živeli su u proseku 49 godina a putovali su zaprežnim kolima. Komunikacija na velike udaljenosti odvijala se vikanjem kroz prozor. Kada bi ondašnji ljudi mogli da nas vide, s mobilnim telefonima na ušima, Fejsbukom na našim ekranima i kako letimo avionima, došli bi do zaključka da smo čarobnjaci.
SPIEGEL: Ali, još je uvek veliki korak od čarobnjaka do bogova.
Kaku: Pa, šta bogovi čine? Apolon ima neograničenu moć koja potiče od Sunca, Zevs može da se pretvori u labuda ili bilo šta drugo, a Venera ima savršeno telo. Bogovi mogu da pomiču predmete svojim umom, da preslože stvari i da imaju savršena tela. Naši će unuci biti u mogućnosti da čine upravo to.
SPIEGEL: Hajde da malo proputujemo kroz vreme. Zatvorite oči i zamislite buđenje jednog septembarskog jutra godine 2112. Šta je to što vaše oči vide?
Kaku: Važnije od onoga što vidim jeste ono što će biti sveprisutno. Inteligencija će biti posvuda prisutna u budućnosti, baš kao što je danas električna energija. Uobičajeno je da je ona u podu, zidovima, na plafonu. U budućnosti ćemo prihvatiti sveprisutnost inteligencije, koje će biti svugde – i nigde, kao što je danas sveprisutna struja samo što ne primećujemo da je svuda oko nas. Deca će biti podučavana kako da manipulišu stvarima oko sebe samo svojim glasom, ili mislima. Deca će verovati da je sve oko njih na neki način živo.
SPIEGEL: Postavili bismo vam pitanje na drugačiji način: šta je to što bismo doživeli ovog jutra godine 2112?
Kaku: Kad se probudimo, prva stvar koju želimo da znamo je to što se događa oko nas, u svetu. Tako smo stavili naša inteligentna kontaktna sočiva i u trenu smo online. Ako želite podatke, filmove, virtuelnu stvarnost – to je sve u vašim sočivima. A potom ćemo se voziti do posla.
SPIEGEL: Vožnja? Kakva dosada!
Kaku: Ah, želite da letite? Automobili čak mogu da lete, ali takođe ćemo biti u mogućnosti da manipulišemo našim automobila samo putem misli. Dakle, ako želite da uđete u vaš automobil, možete jednostavno da pomislite na to i time ćete ga prizvati da doleti do vas. Automobil je na auto-pilotu i – bum! – već ste na poslu.
SPIEGEL: Dakle, naši unuci će leteti na posao. A šta će se time još promeniti?
Kaku: Ako ste student, tada ćete samo treptajem oka moći da na vašim kontaktnim sočivima vidite sve odgovore sa završnog ispita. Umetnici će pokretima ruku kroz vazduh stvarati prekrasna umetnička dela. Ako ste arhitekta, videćete ono što stvarate u tri dimenzije u realnom vremenu, premeštajući virtuelne modele kula, npr i dve obližnje stambene zgrade – sve to uz paralelno građenje vaše arhitektonske vizije.
SPIEGEL: Zašto bismo uopšte morali da se zamaramo izlascima iz kuće ako na sve naše potrebe, pitanja i želje već gotov virtuelni odgovor imaju kontaktna sočiva?
Kaku: Pa, želećete svakako da izađete napolje jer mi smo napokon ljudi, a naše karakteristike se usnovi nisu promenile tokom zadnjih 100.000 godina. Mi smo društvena bića, pa bismo i u budućnosti želeli da odmerimo druga bić oko nas, i prema njima se orijentišemo, ko je na prvom a ko na drugom mestu. Tehnologija će ipak biti u mogućnosti da vam i tu pomogne. U 2100, na primer, kada biste razgovarali s ljudima videli biste njihove osnovne podatke/biografiju navedene ispred vas. Ako želite da zakažete susret, možete se prijaviti servisu koji te stvari obavlja: izlazeći napolje i hodajući ulicom mimo drugih, njihova bi vam lica jarko svetlela – ako su tog trenutka dostupni. Ako neko u vašoj blizini govori na kineskom, vaša će ga sočiva prevesti. Mi, međutim, još uvek odolevamo određenim tehnologijama jer one idu protiv onoga što mi, kao ljudi, jesmo.
SPIEGEL: Što bi to, na primer bilo?
Kaku: Kancelarija bez papira. Pokušaj uvođenja takvog radnog prostora već je doživeo neuspeh, jer mi ljudi želimo opipljive stvari. Ako vam nudim izbor između ulaznice za uživo nastup vaše omiljene rok zvezde, ili da ih iskusite gledajući video izdanje istih – šta bi ste izabrali?
SPIEGEL: Koncertne ulaznice, naravno.
Kaku: To je pećinski čovek u nama koji vam kaže: „Želim direktan kontakt. Ne želim sliku.“ Pećinski ljudi u našem telu nalože vam da u jednom trenutku moramo da izađemo napolje. Moramo da upoznamo prave ljude od krvi i mesa, razgovarati sa stvarnim ljudima a ne sa ‘stvarnim stvarima’.
SPIEGEL: Govoreći o ‘stvarnim stvarima’, fascinantan je toalet budućnosti opisan u vašoj knjizi.
Kaku: Da. I dalje ćete morati ići u WC, jer se naša biologija nije izmenila. Ipak, vaš će WC imati veće računarske moći od onoga čime sada raspolažu neke savremene Univerzitetske bolnice.
SPIEGEL: Toalet kao superkompjuter?
Kaku: Vaš toalet imaće čip, „DNK čip“. On će analizirati strukturu vaših enzima, proteina i gena u odnosu na npr rizičnost od pojave kancera. Na taj ćemo način biti u mogućnosti da se borimo protiv raka u vrlo ranoj fazi – čak i pre nego što tumor dobije priliku da se razvije. Moći ćemo da rano otkrivamo i druge bolesti i borimo se protiv njih. I dalje ćemo, međutim, imati prehladu. Postoji najmanje 300 različitih nosnih virusa, što bi značilo da morate imati vakcinu za svaki od njih. Nijedna kompanija to neće da radi jer bi u protivnom bankrotirala; velike korporacije bi morale da naprave vakcinu za svaki od ovih virusa pojedinačno.
SPIEGEL: Kako je to porazno! Utešite nas, molim vas – niste li se baš malopre osvrnuli na savršeno telo Venere?
Kaku: Priroda medicine će se temeljno pomeriti u drugom pravcu – od današnjeg spašavanja života ka savršenstvu. Bićemo u mogućnosti da preuredimo sopstveni genom.
SPIEGEL: Pretpostavljam da mislite kako ćemo biti lepši, snažniji i, uopšte, bolji?
Kaku: Te će ambicije u budućnosti biti ostvarene.
SPIEGEL: Kako sve veštije rukujemo genetskim tehnologijama zar se neće javiti i poriv za stvaranjem ‘dizajniranih beba’?
Kaku: O tim pitanjima biće potrebna rasprava. Ovo će stvoriti društvene probleme. Morate imati obrazovanu demokratsku javnost koja bi bila u stanju da rešava ovo pitanje, i koliko bi genetika budućnosti bila zastupljena u stvaranju naše već prekrasne dece i ljudske rase.
Spiegel: Hoćemo li konačno uspeti da pobedimo smrt?
Kaku: Večni život ne krši zakone fizike, što je već samo po sebi dovoljno iznenađujuće. Uostalom, mi danas umiremo samo zbog jedne reči: „Greška“. Što smo duže u životu, to naše telo više greši pri čitanju gena, koji su ‘komande’ za valjano ili pak loše ponašanje funkcija organizma. To znači da naše ćelije vremenom postaju sve sporije. Telo više ne funkcioniše kao što je nekada moglo, što je npr razlog zbog kojeg naša koža stari. A onda organi na kraju zakazuju, što je uzrok naše smrti.
SPIEGEL: Šta možemo učiniti u vezi toga?
Kaku: Već su nam poznati geni koji bi mogli da poprave i neutrališu ove ‘kvarove’. Dakle, ako ćemo koristiti genetske mehanizme popravke, mogli bismo biti u stanju da popravljamo i naše ćelije tako da se one više nikada ne istroše, već bi, jednostavno, nakon’genetske poprvke’ prosto nastavile da tako obnovljene funkcionišu dalje. Ovo je realna mogućnost. Takođe, bićemo u mogućnosti da obnavljamo organe tako što ćemo uzgajati nove i stavljati ih umesto starih. To možemo da učinimo već sada.
SPIEGEL: I tako ćemo se otarasiti smrti?
Kaku: U principu, da.
SPIEGEL: A kako ćemo onda odlučivati ko će dobiti pravo da živi, a ko će umreti? Kome će biti dopušteno da ima decu?
Kaku: Ne mislim da će deca i prenaseljenost biti neki problem. Kada ljudi žive duže, onda imaju manje dece. Tim procesima već sada možemo prisustvovati u Japanu, SAD i drugim zemljama u kojima su prosperitet, obrazovanje i urbanizacija u porastu.
preveo Milan Lukić