Ne tako davno, krajem prošlog veka, banke, berze, novac, bili su tema literature i filma. Danas su dominantno tema sudova i specijalnih komisija za ispitivanje kriminalnih radnji. I iako smo utvrdili da je kriza rezultat bankarskih spekulacija, stare prevare nismo u potpunosti kaznili a nove nismo sprečili.
Godine 2008. eksplodirala je, posle dugih skanjeranja, kriza finasijskog sveta. Razni Madofi zaglavili su u zatvor, ali je finansijska galaksija ostala gde je i bila. Stotine milijardi dolara i evra upumpane su u njeno ozdravljenje. Postala je ponovo robusna, ali ne i zdravija. O tome će biti reč. O nepojmljivom talasu novih spekulacija, prevara i kriminalnih radnji.
Još u martovskim biltenima stoji da izlasku iz krize veoma doprinosi ponovno bujanje tzv. junk-bonds (bezvrednih akcija) koje su već bile glavni uzrok finansijskog kraha. „Uskrsnuće rizika, i to geometrijskom progresijom, ulazi u modu“ – reči su Tomasa Montaga, predsednika Bank of America. Ako nije dovoljno iskustvo krize, poslužimo se naučnicima: nobelovac Hari Markovic još je u traktatu „Portfolio selection“ 1952. lansirao termin „riskantni apetit“, kao negativnu pojavu. Nedavno je grupa stručnjaka sa univerziteta u Kjotu transplatovala medicinski termin „noradrenalin“ na ekonomiju. Strast za kockanjem bacila je u zasenak razloge propasti Bear Stearns i Lehman Brothers. Sve je to nevažno prema činjenici da su i Dow Jones i S&P 500 indikatori sve bliže rekordnim vrednostima. Stotine milijardi dolara nisu uzalud upumpane u sistem koji je zahvaljujući njima prebrodio komu i ponovo ponovo agresivan.
Nadam se da će sadržaj učiniti manje dosadnim naredno nabrajanje. Berzanski nadzorni organi u SAD upregli su se da nađu načina kako stati na put najnovijoj tehnološkoj varijanti špekulacija. Stvar je u tome da su se negde početkom godine pojavili softveri koji omogućuju da se u stotom delu sekunde pre zatvaranja berze otkažu ogromne narudžbine koje su u toku dana napravile lom sa cenama. Taj tzv. HFT – (high-frequency trading) čini žrtvama sve one koji pokušavaju da povere svoj novac bankama, osiguranju, penzionim fondovima, jer ishod na berzi, gde se igra njihovim novcem, znaju samo HTF hijene koje ga manipulišu. Trenutno je to „Neprijatelj br.1“
Američke službe objavile su 7. juna podatke da je britanska banka Standard Chartered umešana u pranje oko 250 milijardi dolara iranskih i hezbolahovih para. Snimljena konverzacija dvojice britanskih bankara glasi: „Šta misle ti ’f*cking’ Ameri, ko su oni da nam diktiraju kako se prave pare“. Deset dana kasnije puca bruka sa drugom najvećom bankom na svetu, HSBC, koja preko Kajmanskih ostrva vrti pare Al Kaide i narko biznismena. Komentar: „Nismo bili na visini zbivanja“. A posao podrazumeva 25.000 transakcija merenih desetinama milijardi dolara. Istog dana je agencija Fitch snizila rejting Srbije, što je jednonedeljno kaskanje za S&P rejting agencijom. Srbija se buni, ali i predsednik EBC Mario Dragi poziva na ograničavanje „diktature rejting agencija“. Izgledi na bilo kakav uspeh, u oba slučaja, ravni su nuli. Jednim potezom agencija preraspodeljuju se milijarde. Ekonomista Alan Sinaj ponavlja svoju tezu o potrebi „javne superagencije, jer sadašnje privatne određuju rejting čak i samima sebi“. Najveće banke, fondovi i rejting agencije – međusobno su žestoko vlasnički povezane.
U haosu ima sistema.
Ministarstvo pravde SAD 9. avgusta odustaje od tužbe protiv investicione banke Goldman Sachs, zbog fonda „Abacus“ preko koga je sakupljala novac klijenata, a istovremeno igrala derivatima na propast tog fonda. Zaključak je: nema povrede zakona. Majka svih prevara je potresla medije 17. avgusta. Libor – referentna minimalna kamata koju svakodnevno određuje 19 najuticajnijih banaka u Londonu, manipulisana je na štetu štediša i klijenata. Zaključak nadzornih organa je: „Poverenje štediša je uništeno, ali su prihodi od prevare rekordni“.
Šta znameniti Amerikanci misle o bankama najbolje je pogledati na internetu:
http://www.themoneymasters.com/the-money-masters/famous-quotations-on-banking/, a ja bih se opredelio za sudije. Erl Voren je šesdesetih rekao jasno: „Mrzim bankare, prvi su kad se grabe pare, i prvi pobegnu kad nastanu nevolje“. Luis Brendajs danas opominje: „Možemo imati demokratiju ili imati bogatstvo koncentrisano u rukama malobrojnih, ali ne možemo imati i jedno i drugo“.
Evropske banke će u naredne dve godine morati da se otarase brojnih investicija kako bi povećale kapital. Pricewaterhouse, računovodstveni gigant, računa na to da u američkim fondovima već postoji 100 milijardi dolara za te kupovine. Londonska Prequin agencija posebno računa na 122 milijarde u fondovima Blackstone i KKR.
Čerupanje Evrope tek predstoji!
Milutin Mitrović
broj 91, oktobar 2012.