Kreativne industrije i kultura u Srbiji i regionu se moraju osnažiti nizom mera zaključili su učesnici regionalnog savetovanja Nova paradigma kulture i nove uloge civilnog i neprofitnog sektora u kulturi – na kojem su učestvovali predstavnici iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Skup je održan na Mokroj Gori 26. septembra u organizaciji Akademike – Centra za istraživanje kreativne ekonomije, a glavne teme su bili problemi kreativne industrije i civilnog sektora, ali i na njihov odnos sa državnim organima. Kao gorući problemi istaknute su birokratizacija, korupcija, i problemi finansiranja mnogih projekata preko budžetskog razdela 481 kroz koji se evidentiraju i uplate međunarodnih organizacija koje sredstva transferišu civilnom sektoru preko vladinih organa.
Učesnici smatraju da je na nivou nacionalnih politika u Srbiji i regionu neophodno donošenje konzistentnih programa razvoja i povezivanja regionalnog tržišta kreativnih dobara i usluga, radi izgradnje samoodrživih nacionalnih ekonomija kreativnosti. Zbog komplementarnosti tržišta, istih i sličnih kulturnih obrazaca i modela, zajedničke kulturne istorije, neophodno je intenzivirati povezivanje između Srbije i Bosne i Hercegovine, i posebno između Srbije i Republike Srpske. Učesnici su preporučili javnim vlastima ovih država odnosno državnih entiteta da otvore dijalog za rešavanje pitanja zajedničkog kulturnog i ekonomskog napretka kroz uspostavljanje tržišta kreativnosti bez barijera.
Oblici kulturne i ekonomske saradnje, naročito u diseminaciji informacija i uspostavljanju partnerske interesne saradnje i kroz politiku usvajanja i uvođenja zajedničkih mera i instrumenata kulturne i ekonomske politike odozgo-nadole mogući su kroz osnivanje saradničkih platformi sva tri sektora, nacionalno i regionalno, ali i ka lokalnom nivou, smatraju učesnici ovog skupa.
Lokalni kreativni razvoj je osnova ukupnog nacionalnog i regionalnog razvoja.
Preporučuje se takođe posebna saradnja civilnog sektora Bosne i Hercegovine i Srbije u ovoj oblasti, na prvom mestu u afirmisanju važne uloge kreativnosti u izgradnji civilnog društva, ali je potrebno prepoznati i osvetliti sve specifične uloge civilnog sektora u ovoj oblasti, naročito u vezi promocije kulturne raznolikosti, profesionalizacije civilnog društva i ekonomskog razvoja država i regiona.
U preporukama sa Savetovanja stoji i da bi između državnih organa iz Srbije i BiH trebalouspostaviti stabilnu informativnu mrežu za razmenu informacija, znanja i iskustava, moguće i kroz osnivanje zajedničkog portala i forme zajedničkog nastupa prema programu Kreativna Evropa, ali i prema drugim fondovima za razvoj i saradnju, kako u Evropi, tako i regionalno.
Kulturna statistika je važna za praćenje ekonomskog razvoja i rasta nacionalnih ekonomija i zato je neophodno usvajanje proširenog statističkog broja za organizacije civilnog društva/udruženja koja se bave ovim delatnostima, kako bi postale deo nacionalnih statistika i kako bi se detektovali, mapirali i merili njihovi učinci u oblasti kulturnih i kreativnih industrija. Ekonomska statistika u kulturnim delatnostima morala bi da obuhvati i sve forme zapošljavanja i angažovanja radne snage i naročito izvozno orijentisan radni angažman na daljinu (ICT sektor, dizajn, konsalting).
Kulturne industrije posmatraju kulturno stvaralaštvo i produkciju kulturnih dobara i usluga kroz dohodovni model – jer kultura zapošljava, stvara ekonomske proizvode sa kulturnim inputima i kulturnim/ekonomskim autputima i generiše nove ekonomske vrednosti koji su od značaja za rast konkurentnosti država i gradova. Civilni sektor ima posebnu ulogu u osvetljavanju ovih fenomena, kroz istraživačke, razvojne i projekte/programe monitoringa javnih kulturnih, ekonomskih i socijalnih politika. Posebna obaveza civilnog sektora koji se bavi kulturnom politikom i afirmiše participativnost u kulturi i kulturnu animaciju je da otvori dijalog o svim relevantnim temama zaštite i promocije kulturne raznolikosti kao pravu na kulturu čoveka i građanina. Preporučuje se asocijaciji Nezavisna kulturna scena Srbije da temu prava na kulturu stavi u svoju buduću agendu rada i delovanja.
Preporuka privrednim društvima, preduzetnicima i neprofitnim organizacijama koje doprinose razvoju lokalnih i nacionalnih kulturnih i kreativnih industrija je da se interesno udružuju koristeći zakonske mogućnosti osnivanja nezavisnih privrednih komora kreativnog sektora, na nivou privrednog sektora tzv. Kreativnih industrija, ili granski za svaku kreativnu industriju pojedinačno. Osim ove forme udruživanja ohrabruju se svi subjekti kreativnog sektora Srbije, ali i BiH i Republike Srpske da pristupaju i drugim formama poslovnog udruživanja. Unutar civilnog sektora koji se bavi kulturnom produkcijom preporučuje se slično udruživanje u podorganizacione forme ovakvih poslovnih asocijacija da bi organizacije civilnog društva, odnosno udruženja, odnosno neprofitne organizacije (uključujući i univerzitete i institute, organizacije za istraživanje razvoj) bolje osvetlile svoju ulogu i mapirale sve aktere nezavisne kulturne i kreativne produkcije koje statistički i ekonomski doprinose u nacionalnoj ekonomiji.
U Nacionalnu strategiju za razvoj kulture Srbije (Bosne i Hercegovine, Republike Srpske) potrebno je ugraditi nacionalnu orijentaciju za razvoj kreativnih industrija, kao i predviđenu ulogu civilnog i neprofitnog sektora da bi se taj razvoj konzistentno planirao i implementirao. Neophodno je diversifikovati statistički, ali i kroz instrumente i mere podrške javnih politika organizacije civilnog društva i udruženja koja doprinose ekonomskom, kulturnom i kreativnom razvoju, od drugih strukovnih, hobi i sličnih udruženja.
Ključni trendovi razvoja neprofitnog sektora u narednoj dekadi su: rast i diversifikacija, okretanje ka provajdingu društvenih usluga i usluga prema državi, komercijalizacija, profesionalizam i formalizam novih etičkih standarda rada, globalizacija i premoć paradigme otvorenog društva nad paradigmom države. Od konvencionalnog, neprofitni sektor ide ka razvoju kompleksnog i kombinovanog modela, koji podrazumeva istovremeno očuvanje neprofitne misije i otvaranja servisa profesionalnih i komercijalnih usluga. Profesionalizacija civilnog i neprofitnog sektora, kao sektora i privrednih subjekata koji su pružaoci usluga i generatori zapošljavanja i ukupnog ekonomskog razvoja, ostaje stalni cilj. Ovaj sektor treba odvojiti od parapolitičkih i paraprofitnih udruženja, političkih pokreta i inicijativa.
Civilni i neprofitni sektor u kulturi i kreativnim industrijama je u praksi dokazan kao solidna forma podsticaja ličnog i profesionalnog razvoja i svojevrsni inkubator i kreativno žarište na lokalnom nivou. Sektor razvija i različite oblike radnog angažmana, strukovnog osposobljavanja i učenja, privredne aktivnosti, naročito za mlade i marginalizovane društvene grupe. Socijalno preduzetništvo kao posebna forma preduzetništva, stvaranja novih radnih mesta i dohotka u kreativnom sektoru trebalo bi da bude od posebnog društvenog interesa i brige.