Otvaranje Guglovog predstavništva u Berlinu u septembru potvrdilo je njegovo mesto nezvanične evropske prestonice tehnoloških firmi a zvanično otvaranje Fabrike – konglomerata “start apova” na čelu sa “SaundKlaudom”, predviđeno za 2013. godinu, staviće tačku na “i” tog poduhvata. U glavni grad Nemačke nisu stigli samo upadljivo šareni zidovi kalifornijske korporacije i silicijumska preduzetnička groznica, već i klasičan stil robusnog američkog lobiranja.
Kad bude završena u prvom kvartalu iduće godine, građevina nazvana “Fabrika”, će se sastojati od pet zgrada kampusa podignutih na temeljima skladišta smeštenog duž ostataka Berlinskog zida. U njemu će se smestiti 6Vunderkinder, start – up koji koji je izbacio popularnu aplikaciju Vunderlist, neprofitna Mozila, autor Fajerfoksa, i socijalna mreža koja okuplja izvođače “SaundKlaud”. Raznovrsni prateći sadržaji, koji inspirišu kreativnost, uključuju i gimnastičku salu i prostor za lokalne aj-tijevce i inovatore koji treba da podstaknu živahnu razmenu ideja. Budući da je to Berlin, u okviru “Fabrike” će biti podignuta i umetnička galerija i, naravno, kutak za pivopije.
Fabrika će biti otvorena u fazama. U fazi zagrevanja, tu se krajem septembra okupila grupa IT preduzetnika i investitora, Dejv Meklur, osnivač “500 startups Accelerator” kalifornijskog start ap projekta sa kapitalom od 250 miliona dolara. “Na početku smo izgradnje novog eko sistema”, rekao je Špiglu Sajmon Šefer, lokalni partner poslovnog anđela JMES Investments, koji je osnovao “Fabriku” prošlog juna.
I premda skeptici tvrde da će berlinska tehnološka groznica završiti isto kao i slom ‘dotkoma’, tokom prošle godine je u Berlin došlo nekoliko veoma ozbiljnih firmi: od britanskog Connect Ventures, koji se našao na čelu investicije od pola miliona evra u Fejsbukov startap Ondango, do Tvitera koji je takođe ‘sleteo’ u ovaj grad.
Izuzev činjenice da je Berlin jeftin i ugodan za život te privlači veoma raznolike tipove ljudi, njegova velika privlačnost leži i u tome što je centar moćne evropske države koja je po svojoj prirodi sumnjičava i posvećena očuvanju sigurnosti i privatnosti na Internetu.
Predstavništvo Gugla u čuvenoj berlinskoj aveniji Unter den Linden je šareno, razdragano i neuštogljeno, nasuprot suvim i sivim susedima: Bertelsmanu, Dojče banci i GlaksoSmitKlajnu. Filijala je otvorena samo dva dana pre suđenja, a povodom tužbe koju je protiv Gugla pred hamburškim sudom pokrenuo Maks Mozli bivši predsednik FIA upravljačkog tela Formule 1. On traži da Gugl ukloni linkove koji vode do njegovih fotografija sa jedne seksi zabave. Istovremeno je Betina Vulf, supruga bivšeg nemačkog predsednika Kristijana Vulfa upravo podnela tužbu protiv kompanije zbog toga što Guglov pretraživač povezuje njeno ime sa sadržajima koje ona smatra uvredljivim. Evropska komisija planira da izda novi propis o zaštiti privatnosti koji će omogućiti da neko postane nevidljiv onlajn, što je posebno zabrinjavajuće za Gugl. Konačno, nemački kabinet nedavno je usvojio propis koji izdavačima omogućava da pretraživačima naplaćuju svaki put kad se naslovi njihovih izdanja pojave uz kratke promotivne tekstove. Sve u svemu, ovo liči na frontalni napad koji dolazi kako iz Nemačke tako i iz sveta, na metod po kojem je Gugl funcionisao na Internet tržištu, na kojem je najčešće sam ili gotovo sam krojio pravila. Odijum u svetu izazvala je činjenica da je kontrarverzni film “Nevinost Muslimana” koji je podstakao nasilne proteste u Egiptu i Libiji, selektivno dostupan u nekim zemljama na Guglovoj podružnici “Jutjub”.
Osećajući ovaj pritisak, Gugl je diskretno zaposlio neidentifikovani broj PR agencija, lobista i uglednih akademskih figura da rade na zaštiti njegovih poslovnih interesa i potvrđivanju premoći nad vladama i njihovim propisima. Predstavnici Gugla izbegavaju izjave o filmu koji je uzburkao arapski svet, a u vezi sa neprijatnim sadržajima daju šture komentare u kojima ponavljaju da je sve stvar tehnologije i algoritma koji određuje ishod pretraga. Ali kada je reč o pitanjima koja nisu vezana za tekuće kontraverze, Gugl zauzima mnogo živahniji stav i vodi dobro osmišljeno lobiranje koje treba da mu omogući da politike donošenja regulativa vezanih za uređenje Interneta ne naškode njegovim interesima.
Za svoju novu kancelariju Gugl je okupio tim od sedam lobista i ušao u uticajne akademske krugove. Kompanija podržava Humboltov institut, različite interesne grupe i pomaže relevantne konferencije. U Berlinu, Gugl igra centralnu ulogu u pitanjima internet politike. Glavni lobista Anet Kreber – Riel pridružila se Guglu 2007. godine, izgradivši temelje njegove kampanje od nule. Jedan bivši lobista Gugla sada radi za nemačko ministarstvo spoljnih poslova. Ben Skot, bivši savetnik američkog državnog sekretara Hilari Klinton, održao je govor o strahu Nemaca od interneta, pod nazivom: „Internet nije mračno i strašno mesto“, a njegova publika su bili internet profesionalci, vladini zvaničnici i ljudi iz poslovne zajednice. Sastanak je zvanično organizovao ‘Colaboratori’, još jedan institut u čijem upravnom odboru sedi čovek povezan sa Guglom. „Bili smo tu samo kao dekor”, izjavio je jedan od učesnika Stefan Hervig, koji vodi muzičku kompaniju i radi kao konsultant za kreativne industrije. U stvari, „smernice“ u završnom dokumentu nisu donete nakon diskusije, već ih je pripremio tim od devet ljudi uključujući dvoje zaposlenika u Guglu i advokata koji sada radi za njih. Primedbe ostalih su takođe na kraju unete u zaključke, ali je u dokumentu ostalo zabeleženo da se interesi „posrednika“ (Gugla i sličnih) moraju poštovati jednako kao i prava autora i korisnika, jer to „promoviše i omogućava dostupnost kreativnih sadržaja preko posrednika.”
Gugl se, piše u kritičkom tekstu Špigl, oslanja i na usluge tradicionalnih lobista. U Berlinu je angažovao Akela Falrabenštajna, bivšeg predsednika podmlatka konzervativne Hrišćansko – demokratske Unije (CDU), a sada šefa nemačkih operacija za PR firmu MSLGroup. On je takođe predsednik savetodavnog veća „CNetz“, sa CDU – povezane grupe posvećene pitanjima Internet politike. Gugl njegov rad pokušava da prikaže kao obrazovni a ne lobistički. Kreber – Riel, šef Guglove berlinske kancelarije kaže da „je u razgovorima sa političarima, često potrebno da razgovor počne objašnjavanjem osnovnih principa na kojima funkcioniše Internet.“
Možda je to i tačno. Ipak, piše Špigl, šta to znači u slučaju kompanije koja ima izuzetno veliku količinu uticaja na svakodnevne aktivnosti na Internetu i istovremeno je uključena u oblikovanje javnog diskursa? Šta se dešava kada preduzeće koje ima kvazi – monopol, takođe preti da zauzme kvazi – monopolsku poziciju kao pretraživač koji objašnjava šta je Internet?
Prošle godine Gugl je pomogao osnivanje berlinskog Humbolt Instituta za Internet i društva sa 5,8 miliona dolara. Osnivači Instituta su Humboltov univerzitet, berlinski Univerzitet umetnosti, Centar za istraživanje društvenih nauka i Hans Bredov institut. Četiri direktora imaju tako snažnu reputaciju da nema sumnje u njihov integritet a neki su u svojim radovima i kritikovali Gugl. Ipak, mnogi posmatrači su sumnjičavi. Bloger Filip Bans, smatra da oni nikada ne bi dozvolili da na njihovim radovima bude utisnut pečat Gugla, ali kaže da je pitanje gde počinje mentalna autocenzura – mnogo pre nego što iko treba nešto da zabrani. Još jedna labava koalicija na koju Gugl ima uticaja, zastupaće pravo na slobodan i beskonačan interenet na sastanku Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) u decembru. Ona je pozvala nemačkog ministra ekonomije Filipa Roslera da podrži njihove argumente.
Gugl zastupa plemenite ciljeve: Internet slobodu, slobodu mišljenja i borbu protiv cenzure, ali, nastavlja Špigl, njegov je prevashodni cilj da učini sve što može kako bi sprečio političko uplitanje u ostvarivanje svojih poslovnih interesa.
Zajednica Internet aktivista je sredinom septembra prisustvovala dvodnevnoj konferenciji u organizaciji nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, na temu „Internet i ljudska prava.“ Humboltov institut, koga finansira Gugl, bio je jedan od četiri organizatora, uz podršku ove kompanije od 30. 000 evra kao sponzora konferencije. Glavni govornik bio je nemački ministar inostranih poslova Gvido Vestervele, koji je rekao da je Internet i „blagoslov i prokletstvo“, i poručio da su “samoregulacija i poštovanje interesa svih zainteresovanih strana najvažniji u pristupu razvoju Interneta.”
Ni Guglov izvršni direktor ne bi to bolje sročio, zaključuje tim povodom Špigl.