Žan-Žak Detije, razvojni ekonomista u Svetskoj banci, i veliki ljubitelj filmova o tajnom agentu Džejmsu Bondu, analizirao je eventualne uspehe megalomanskih fiktivnih negativaca u slučaju da Bond nije uspeo da ih spreči u njihovom naumu.
Iako je glavni zlikovac u 23 po redu filmu o avanturama tajnog agenta Džejmsa Bonda i te kako imućan, njegov prvenstveni cilj nije da dodatno poveća svoje bogatstvo, već da se osveti svojim zakletim neprijateljima. Manipulativni Silva stekao je milione, ako ne i milijarde, preprodajući supertajne informacije svih važnijih obevaštajnih službi, što je tema izuzetno popularna ovih dana u svetskoj i domaćoj javnosti. Havijer Bardem ostaće upamćen kao jedan od najupečatljivijih Bondovih protivnika u 50 godina dugoj filmskoj franšizi.
Ipak, uz svu njegovu grandioznost, opsesivnost i ludilo, Bardemov Silva se ne uklapa u opštu sliku negativaca iz sveta Džejmsa Bonda. Naime, njegov zločinački plan ne podrazumeva destabilizovanje svetske ekonomije u cilju značajnog poboljšanja sopstvene (veoma često i uz upotrebu nuklearnog oružja). Žan-Žak Detije, razvojni ekonomista u Svetskoj banci, i veliki ljubitelj filmova o tajnom agentu MI6, analizirao je eventualne uspehe megalomanskih fiktivnih negativaca u slučaju da Bond nije uspeo da ih spreči u njihovom naumu. Pa krenimo redom.
Goldfinger
Zaplet: „Zlatni“ tajkun Oris Goldfinger (Gert Frobe) namerava da napadne depozit rezervi zlata SAD u visoko čuvanom Fort Noksu, kako bi u njemu detonirao atomsku bombu i time ogromne zalihe plemenitog metala dugotrajno učinio potpuno bezvrednim. To bi, zauzvrat, njegovom zlatu višestruko podiglo cenu i izazvalo ekonomski haos u zapadnom svetu.
Mogućnost uspeha: Prema Detijeu, ovo nije „loša“ zamisao. „Jedini problem je što većina zlatnih rezervi SAD leži pohranjeno u podrumima Federalne banke rezervi u Njujorku, u centru Menhetna. Ipak, veliki deo zlata u Njujorku pripada drugim nacijama, u kom slulčaju bi Golfingerov plan bio još uspešniji“, kaže Detije. U vreme prikazivanja „Goldfingera“, 1964. gdodine, dolar je u potpunosti bio pokriven zlatnim rezervama, pa bi ovakav ishod skroz oborio njegovu vrednost.
Živi i pusti druge da umru
Zaplet: Diktator sa Kariba dr Kananga (Žafet Koto) praktično porobljava uzgajivače maka u svojoj zemlji i planira da započne besplatnu distribuciju heroina kroz lanac američkih restorana, čime bi uništio svoje takmace (italijansku mafiju) i napravio gomilu novih zavisnika od Amerikanaca. Tada bi, u svetu velike potražnje i bez konkurencije, počeo da naplaćuje visoke cene za svoju drogu.
Mogućnost uspeha: „Ovo je prilično nemoguće“, smatra ekonomista, „prvo, ne može se bilo gde uzgajati mak na veliko. Upravo zbog toga, Afganistan danas predstavlja tako atraktivnu lokaciju za narko-kartele. Takođe, posedovanjem monopola na samo jednu vrstu droge nećete uspešno eliminisati konkurenciju.“
Pogled na ubistvo
Zaplet: Bogataš Maks Zorin (Kristofer Voken) želi da izazove semljotres u Silikonskoj dolini koji bi uništio pogone IT industrije i,posledično, stvorio monopol nad proizvodnjom i distribucijom mkikročipova.
Mogućnost uspeha. „Koliko je meni poznato, mikročipovi se zapravo ne proizvode u Silikonskoj dolini, tako da bi taj zemljotres svakako iamo negativni uticaj na velikane IT industrije, ali ne bi u potpunosti eliminisao konkurenciju, pogotovo ne danas, kada ona dolazi i iz Azijskih zemalja“, objašnjava Detije.
Goldeneye
Zaplet: Alek Trevelijan (Šon Bin) želi da baci London i Bank of England na kolena, koristeći elektromagnetni puls iz nuklearnog oružja, ali tek pošto prethodno elektronskim putem ukrade milione funti iz sistema Banke.
Mogućnost uspeha: „Ovde se u početku vidi jedna greška. Naime, ne biste li uništavanjem Londona i Bank of England uništili i vrednost funti koje ste prethodno ukrali? Ne sasvim, ali veoma blizu. Da li biste uspeli da ih zamenite za drugu valutu? Toliku količinu, teško. To najbolje danas znaju Kinezi sa svojim dolarskim ulaganjima. Travelijan bi morao sve ukradene funte da potroši u zemlji čiju je ekonomiju upravo uništio.“
Sutra ne umire nikad
Zaplet: Medijski tajkun Eliot Karver (Džonatan Prajs), koji u mnogome podseća na Ruperta Mardoka, želi da isprovocira rat izemđu Kine i Velike Britanije potapanjem prethodno zalutalog britanskog vojnog broda u kineskim teritorijalnim vodama. Tada bi, u dosluhu sa svojim kineskim generalom, ispalio nuklernu raketu na Peking. Rezultat: novo kinesko rukovodstvo omogućilo bi Karveru da ima vlasništvo nad svim medijima u Kini.
Mogućnost uspeha: „Ova ideja zapravo podseća na stvarne istorijske događaje, kada je 1859. godine započeo Opijumski rat u Kini, što dan danas Kinezi smatraju za početak opadanja zapadnog imperijalizma. Plan nije loš, ali u jednom trenutku se zasniva na kvaru jednog od Kerverovih GPS satelita, što ne bi bilo zgodno ukoliko je njegova kompanija izlistana na berzi“, objašnjava Detije.
Svet nije dovoljan
Zaplet: Ćerka naftnog magnata Elektra King (Sofi Marso) želi da potopi nuklearnu podmornicu na Bosforu, time uništavajući Istanbul. Njen naum je da obezvredi ruski cevovod koji iz Kaspijskog jezera ide prema Svernoj Evropi. Kao u slučajevima Zorina i Goldfingera, ovim bi značajno podigla cenu svojoj robi, odnosno nafti.
Mogućnsot uspeha: „Uništenje ruskog cevovoda ne bi samo podiglo cenu nmjenoj nafti, već i ostalih svetskih proizvođaća. Takođe, ne može se reći sa sigurnošću koliko bi taj efekat bio dugotrajan. Iz Kaspijkog jezera ide toliko mnogo cevovoda i još ih je u planu izgradnje, da bi uništenej samo jednog bilo praktično uzaludno.“
Kazino Rojal
Zaplet: Le Šifr želi da obori vrednost avio-kompanija širom sveta, prodajući njihove akcije po velikoj ceni, da bi zatim uništio prototip luksuznog prekookeanskog putničkog aviona i oborio im vrednost.
Mogućnsot uspeha: „Ovo je jednostavan plan i izvodljiv. U kratkom roku Le Šifr bi zgrnuo milione i oterao kompanije u bankrot, čak mu je i nebtino ako bi se neke od njih kasniej oporavile.“
Zrno utehe
Zaplet: Manipulativni milijarder Dominik Grin (Matju Amalrik) izdaje se za zaštitnika životne okoline, a zapravo želi da branom ogradi najveći izvor bolivijske pitke vode, a onda napravi monopol uz pomoć vojnog puča i generala koga bi doveo na vlast.
Mogućnsot uspeha: „Ovo je još jedan zaplet baziran na istorijskim činjenicama. U Južnoj Americi bilo je mnogo primera privatizacija koje su omogućavale monopol tokom prethodnih godina, čak i baš kada su u pitanju izvori sveže vode. Neke od tih kompanija zaista su bile u francuskom vlasništvu. Međutim, opozicija siromašnog stanovništav bila je veliak, pa su morale da se povuku“, navodi Detije.
Bilge Ebiri, Njujork Magazin