Ovogodišnji 57. međunarodni Sajam knjiga u Beogradu je okupio 889 učesnika, odnosno oko 480 direktnih izdavača.Prema dostupnim podacima, na sajmu je ukupno registrovano oko 150.800 posetioca. Organizovano je 785 programa, najviše promocija, predavanja, debata, od čega oko 100 velikih događaja. Dok je održavanje beogradskog sajma knjiga bilo povod za diskusiju o dugogodišnjim problemima u domaćem izdavaštvu – monopolima, deprofesionalizaciji, neuređenosti tržišta, nelikvidnosti pojedinih izdavača, ekonomskoj krizi, krizi knjige i čitalačkih navika, poslednjih godina u fokusu svetskih sajmova su teme poput budućnosti štampanih medija, e-izdavaštva, digitalne revolucije, plasmana multimedijalnih knjiga i slično. I u našoj zemlji međutim postoje ljudi koji razmišljaju o ovome.
Tehnološke inovacije i elektronske komunikacije su svojevrsni izazov dvadeset prvog veka pred kojim se našla i izdavačka delatnost širom sveta. Uvreženo je mišljenje da je budućnost elektronskog izdavaštva zapravo pitanje budućnosti izdavaštva uopšte. U prilog toj tezi ide nedavna vest da je drugi najtiražniji američki nedeljni list Newsweek objavio da od 2013. godine prelazi isključivo na digitalnu verziju izdanja, što je najavio i britanski The Guardian. Kao razlog ukidanja štampanih izdanja se navodi pad prodaje papirnih primeraka ali i porast prihoda od internet oglašavanja. Međutim, iako se štampani mediji prilagođavaju promenjenim uslovima poslovanja, elektronsko izdavaštvo i dalje čini relativno mali udeo na tržištu knjiga. U Evropi je udeo e-knjiga do 5 odsto. U Nemačkoj, na primer, je udeo ovog tržišta svega 1 do 2 odsto, a u Španiji čak 8 odsto. U Americi elektronsko izdavaštvo prednjači, pa je tako, prema podacima iz 2011. iznosilo 15 odsto tržišta. Prihod od prodaje digitalnih knjiga u svetu je u stalnom porastu što potvrđuje podatak da je 2008. godine iznosio 62 miliona dolara a 2010. godine prihod je uvećan trinaest puta, odnosno iznosio je 863 miliona dolara. Opšta predviđanja su da će se broj knjižara vremenom smanjivati dok će se Amazon i druge internet stranice za on-line prodaju knjiga razvijati, pri čemu se očekuje da će usled pristupačnosti uređaja, poput, Kindle-a, eReader-a, Nook-a ali i tableta, smart telefona, elektronske knjige sve više preuzimati tržište.
Prema podacima Ministarstva kulture i informisanja, navedenim u dnevnoj štampi, u Srbiji e-knjige čine 5 odsto od ukupnog broja prodatih knjiga. Sredinom 2012. godine izdavačka kuća “Stubovi kulture”, koja je trenutno pred zatvaranjem, objavila je svoju prvu e-knjigu. Dodatno, na internetu se može naći i nekoliko elektronskih biblioteka, poput dečje “Male biblioteke” ili audio-virtuelne biblioteke “Glas knjige”, koje nastoje da popularizuju ovu izdavačku formu. Najveći problemi elektronskog izdavaštva u Srbiji su piraterija, tj. nelegalno distribuiranje i nepostojanje zakonske regulative, odnosno podaktova u nacrtu Zakona o izdavaštvu.
Kompanija, koja je pre nekoliko godina prepoznala publikovanje elektronskih knjiga kao globalni trend i koja svoje usluge plasira na svetskom tržištu je New Look Entertainment, jedini izdavač elektronskih knjiga u Srbiji. Kompanija posluje od 2009. godine u oblasti programiranja i razvoja novih aplikacija za Apple tržište. Godine 2011. izdali su prvu e-knjigu, a ove godine na Sajmu knjiga su se predstavili sa trocifrenim brojem izdanja. U njihove poduhvate se ubraja i izrada besplatne aplikacije eKnjižara, objavljivanje prvog elektronskog magazina “Mobilni magazin”, prevođenje e-knjiga domaćih autora na strane jezike a u najavi je izrada multimedijalne knjige, kuvara koji će sadržati i video-zapise. Svoje proizvode plasiraju na elektronske markete (prodavnice) – Apple store, Google play (ranije Android Market), ali i na Amazon. Knjige su, u vidu aplikacije, dostupne za tablet uređaje i smart telefone.
Zlatko Ahmić, savetnik za digitalna izdanja u New Look Entertainment-u, navodi da je plasiranje e-knjiga u našoj zemlji išlo vrlo sporo, jer je zahtevalo tehnološke, tehničke i pravne pripreme. Nakon što je kompanija potpisala međunarodne ugovore sa najvećim svetskim elektronskim gigantima, kao što su Apple, Google, Amazon, nabavili su opremu i krenuli u “tihu” kampanju, bez mnogo pompeznosti. U kontekstu opšteg ambijenta za razvoj ove delatnosti, Ahmić ističe: “Po zvaničnim statistikama, smart telefoni u našoj zemlji predstavljaju 50 odsto od svih prodatih mobilnih telefona. Oni puno nude, na primer, pristup marketima na kojima se može kupovati muzika, knjige i drugi sadržaji. Na žalost, ljudi još uvek očekuju da će neko postaviti knjigu u pdf formatu na internetu, ali ta epoha polako prolazi.” Izdavanje i korišćenje njihovih knjiga je maksimalno zaštićeno od strane pomenutih svetskih kompanija, što je i jedna od ključnih prednosti poslovanja sa velikim partnerima. Sa druge strane, nepostojanje verifikovanog Zakona o izdavaštvu je delimično prenebregnuto i time što Narodna biblioteka Srbije prati izdavanje elektronskih publikacija, klasifikuje ih i čuva u svojim depoima.
Digitalni formati imaju brojne prednosti u odnosu na štampane. Pre svega, jeftiniji su a njihova distribucija je neuporedivo lakša i brža. E-knjige su tako ekonomičnije i sa stanovišta cene, ali i nosivosti, mogućnosti korišćenja u bilo kojim uslovima. Kako Ahmić objašnjava, “elektronske knjige su, u prvom mahu, iste po ceni izdavanja kao i štampane. Za prvih 200-300 primeraka. Ukoliko bi neko želeo da doštampa veći tiraž, on bi morao da uloži papir, boju, da angažuje ljude, transportere, da računa na poštanske troškove i td. U slučaju elektronskih knjiga tih troškova nema. Oni su na nuli”.
Cene e-knjiga najčešće osciliraju. One mogu biti besplatne, neretko su do 20-30 posto jeftinije od štampanih izdanja, ali ponekad je njihova cena i iznad cene papirnog izdanja i to u trenutku velike popularnosti dela. Kada knjiga nije besplatna, 30 posto njene cene zadržavaju elektronski marketi koji, na taj način, naplaćuju svoj “elektronski prostor”. U slučaju poslovanja New Look Entertainment-a, preostalih 70 posto cene pokriva autorska prava i troškove izdavanja. Ahmić ističe da kompanija sarađuje sa regionom, ali da je najveće tržište u Srbiji, gde posluje oko 200 aktivnih izdavača. “Mi smo vrlo zadovoljni odzivom našeg tržišta a još više tržišta dijaspore, koja ima ekskluzivnu mogućnost da kupuje knjige domaćih izdavača direktno, on-line, bez plaćanja poštanskih troškova, čekanja na isporuku i najverovatnije odustajanja od toga. Sada imaju priliku da im se knjige distribuiraju direktno u njihov uređaj po ceni po kojoj su objavljene ovde ili, najčešće, jeftinije.”
Pošto pisci, putem elektronskih marketa, mogu da plasiraju svoja dela na svetsko tržište, u Srbiji se polako povećava i broj autora koji se opredeljuju za samoobjavljivanje u digitalnoj formi, što je i trend u svetu. “Danas veliki broj autora želi da zaobiđe velike izdavačke kuće i da samostalno uloži u publikovanje svoje knjige u elektronskom izdanju, jer je štampano preskupo za pojedinca. Pisac finansira izdavanje knjige ali, kasnije ceo prihod ide njemu.”
Ahmić se osvrnuo i na nedavno završeni sajam knjiga, na kome su imali duplo veći štand nego prethodne godine iako nemaju fizičke publikacije. “Ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati ova izdavačka produkcija, ali, tokom trajanja sajma, imali smo ogroman broj upita izdavača zainteresovanih da se plasiraju i kroz elektronska izdanja. Pregovori su u toku, a vreme će pokazati ko je od njih imao sluha da se predstavi svetu a ne samo lokalnom području.”
Tekst preuzet sa sajta Centra za istraživanje kreativne ekonomije