Pad domaćeg BDP-a, lošiji makroekonomski uslovi, niži standard građana i sve veća nelikvidnost u privredi osujetili su najveće domaće korporacije sa Beogradske berze da značajnije unaprede poslovne performanse u tekućoj godini. Ipak, uzevši u obzir ovdašnje uslove poslovanja, preduzeća korporativne organizacione forme pružaju više nego zavidan otpor globalnoj i unutrašnjoj ekonomskoj krizi. To nije slučaj sa njihovim tržišnim vrednostima koje su od početka godine oslabile skoro za petinu.
Nakon što je protekle godine zabeleženo blago povećanje prometa na Beogradskoj berzi, posle trogodišnjeg oštrog silaznog trenda činilo se da je niska najtežih godina za ovdašnje investitore, akcionare, emitente i ostale učesnike zauvek prekinuta. Demanti je usledio već u 2012., koja je donela nastavak odumiranja tržišta kapitala, čiji su prometi ponovo počeli podsećati na rane tranzicione godine, premda ovog puta bez vidljive perspektive koja se na horizontu može uočiti.
Nekolicina faktora koji su opet sinhrono udarili na nejako domaće finansijsko tržište doveli su do dnevnih prometa koji su ponovo u proseku pali ispod granice od 1 milion evra, dok bi realna slika – kada bi se izuzele mnoge netržišne transakcije u redovnom i blok trgovanju – bila još više zatamnjena.
Odumiranje tržišta
I dok je u prvim godinama globalne krize veći deo berzanskih poslenika etiketirao spoljne faktore kao glavne uzroke ovdašnjeg pada, sada je više nego jasno da su oni samo manji deo mozaika ovdašnje nevesele situacije. Naravno, oni se ni u tekućoj godini nisu mogli izuzeti, ali su nove korporativne afere domaćeg tržišta, još marginalniji položaj manjinskih akcionara i nebriga državnih zvaničnika za funkcionisanje berzanskog mehanizma imali krucijelni uticaj na tavorenje portfeljne investicione aktivnosti u našoj zemlji.
Glavne svetske berze u tekućoj godini beleže značajan oporavak, iako su turbulencije oko dužničke krize pojedinih članica evrozone te usporavanje kineske ekonomije u više navrata od početka godine sputavali optimizam globalnih investitora. Ipak, akcije centralnih banaka predvođene američkim Fed-om reperne svetske indekse drže i dalje prilično visoko te, recimo, američki indeksi S&P500 i Nasdaq i dalje registruju dvocifrene stope rasta u 2012. Ovaj optimizam sa globalnih tržišta nalazi se za sada podalje od marginalnih berzi kao što je domaća, pre svega usled percepcije ovih ulagača koji ovakva mesta, nakon loših iskustava pre 2008. godine, smatraju previše rizičnim za ovu vrstu ulaganja. A kada i neki od njih i zaluta na ovdašnju berzu, izuzetno niska likvidnost veoma brzo smanji apetite za akcijama najvrednijih domaćih kompanija.
A da ocene globalnih portfeljnih investitora nisu previše stroge kada su ova tržišta u pitanju možda najbolje govore korporativne afere koje su se rasplele u našoj zemlji u tekućoj godini. Slučaj Agrobanke i spor koji vode manjinski akcionari ove bankarske ustanove protiv naše države još dugo vremena će biti jedna od prvih asocijacija za strane investitore koji se namere da se usidre kod nas. Bilansi ostalih banaka kotiranih na tržištu za duži period ostaće tek finansijski izveštaji koje treba uzimati s rezervom, što učinak bankarskih akcija iz indeksne korpe Belex 15 u prvih devet meseci najbolje ilustruje. Štaviše, negativan efekat „afere Agrobanka“ preneo se i na ostale hartije pa su i kompanije iz realnog sektora ubrzo postale kolateralna šteta ovog događaja.
Negativan odnos države prema berzanskom tržištu kulminaciju je dostigao u tekućoj godini. Odnos čelnika NBS-a, Vlade i drugih državnih institucija prema institutima akcionarstva pao je na najniže grane od početka tranzicije, pa se svaki akcionar može zapitati čemu postojanje nominalnih prava zapisanih u ovdašnjim zakonima. Iz vizije državnih službenika berza je poistovećena sa kazinom, dok su portfolio investicije u najafirmativnijem tumačenju njihovih nastupa dovedene na nivo neželjenih aktivnosti.
I nije u pitanju samo tretman manjinskih akcionara Agrobanke već i odnos državnih zvaničnika prema akcionarstvu uopšte. Nova zakonska regulativa, izmenjena da nanovo reguliše tržište, prosto mami većinske vlasnike da pobegnu otuda (prag prinudnog otkupa akcija spušten na 90%), dok gotovo ništa nije urađeno kako bi se podstakao saobraćaj u drugom smeru – korporatizacija državnih preduzeća i njihov izlazak na tržište. Štaviše, i kompanije koje po zakonu moraju izaći na berzu, kao što je državni Telekom, „plivaju“ u bezvazdušnom prostoru dok njihovim manjinskim akcionarima i potencijalnim investitorima ostaje samo da osluškuju naglabanja bulevarske štampe u vezi sa novim manevrima političkih elita.
Poslovanje jače od krize
A koliko ima smisla boriti se za ovdašnju korporativnu scenu možda najbolje pokazuju poslovni rezultati ovih preduzeća koji su ostali stabilni i u tekućim uslovima poslovanja, komparativno znatno nadmoćniji u odnosu na privredne subjekte u državnoj svojini. Ipak, ne bi se moglo reći da berzanske kompanije ne trpe žestok uticaj ekonomske krize, koja se na domaćem terenu pre svega ispoljava u vidu hronične nelikvidnosti koja sputava normalnu tržišnu utakmicu.
Kompanije iz indeksne korpe Belex 15 u prvoj polovini godine zabeležile su snažan rast prihoda i neveliki porast dobiti, s napomenom da su ukupni rezultati ovih korporacija pod velikim uticajem Naftne industrije Srbije (NIS), dominantnog emitenta na domaćem berzanskom tržištu.
Ukupan poslovni prihod ovih kompanija u posmatranom periodu iznosio je 174,8 milijardi dinara što je 15,5 odsto više u odnosu na isti period protekle godine. Najveći rast zabeležilo je Jedinstvo iz Sevojna čiji su konsolidovani prihodi porasli 2,3 puta, dok je u apsolutnom obimu najveći doprinos ovom skoku dao NIS sa rastom realizacije od 18 milijardi dinara (20,6 odsto). Značajan rast prihoda ostvario je i Metalac (19 odsto), dok su dvocifrene stope rasta zabeležili i Fitofarmacija, Energoprojekt holding i Sojaprotein.
Ukupna neto dobit kompanija iz korpe Belex 15 u prvoj polovini godine iznosila je 29,2 milijarde dinara, što je za oko dva odsto više u odnosu na isti period protekle godine. Najveći rast dobiti zabeležila je AIK banka koja je udvostručila krajnji rezultat, dok je značajno povećanje dobiti ostvario i Energoprojekt holding. Veliki pad krajnjeg rezultata od 62,1 odsto registrovao je bečejski Sojaprotein, dok su značajan pad dobiti pretrpeli i Aerodrom „Nikola Tesla“ (pad od 43,3 odsto) i Jubmes banka (pad od 35,7 odsto). Jedina kompanija iz korpe indeksa Belex 15 koja je negativno poslovala u prvih šest meseci bio je pirotski holding Tigar koji je ostvario gubitak od 89,2 miliona dinara.
Poslovni rezultati vodećih domaćih korporacija bili bi svakako bolji da se u prvoj polovini godine nisu intenzivirali negativni faktori koji se pre svega tiču sve slabijeg standarda domaćeg stanovništva, nelikvidnosti privrede, turbulentnog kretanja kursa dinara i sl.
NIS, kao najuspešnija kompanija u protekloj godini u Srbiji, na dobrom je putu da ovu titulu odbrani, ali čak ni ova korporacija nije ostala imuna na otežane uslove poslovanja. Veliki dug državnih preduzeća (pre svega Srbijagasa) mogao bi ozbiljno da ugrozi krajnji rezultat NIS-a, a kako to može da izgleda najbolje bi posvedočili akcionari Aerodroma, s obzirom da je ova kompanija već otpisala deo dugova nacionalnog avio prevoznika Jat Airways-a. Sa sve većom nelikvidnošću privrednih subjekata susreću se i bankarske ustanove (bankarski sistem registruje čak petinu loših kredita), ali su Komercijalna i AIK banka za sada održali prilično dobar nivo profitabilnosti, značajno iznad proseka bankarskog sektora.
Veliki pad kursa dinara u prvih šest meseci zaduženijim domaćim kompanijama odneo je značajan deo poslovnog dobitka, pa je ovaj činilac bio presudan za loš krajnji rezultat Sojaproteina i Tigra. Ne samo nepovoljno kretanje kursa domaće valute već i u kontinuitetu niži standard našeg stanovništva upućuje domaće korporacije da se sve više okreću evropskom i svetskom tržištu, a od uspeha van granica naše zemlje u velikoj meri zavisiće razvojna komponenta ovih privrednih subjekata.
Preuzimanja tek na vidiku
Iako su akcije domaćih korporacija nastavile da klizaju i u tekućoj godini, nije zabeleženo nijedno veće preuzimanje niti konsolidacija vlasništva od strane većinskih akcionara. Najbliži ovom cilju bili su Imlek i subotička Mlekara, ali je već viđeni kupac (Campina), naprasno prekinuo pregovore tokom maja. Akcije Energoprojekta tokom leta je masivno sticao njegov rival Napred, ali je očito da bez akcija države teško može biti govora o preuzimanju ove kompanije. Grčki ATE najavio je do kraja godine prodaju petine akcija niške AIK banke, ali dva meseca pre isteka 2012. još uvek nije izvesno da li će se ovaj plan grčke državne banke zaista i sprovesti. I da se ova godina ne završi bez pokušaja konsolidacije vlasništva, potrudila se novosadska Victoria Group koja će silom zakonske prinude uputiti ponudu za preuzimanje preostalih akcija Veterinarskog zavoda nakon što je izvršila njegovu dokapitalizaciju u cilju izgradnje fabrike vakcina.
Dobitnici i gubitnici
Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, oslabio je u prvih devet meseci 13,6 odsto, dok je deprecijacija kursa dinara dodatno otežala nepovoljni položaj ovdašnjih portfeljnih investitora. Najveći dobitnik na tržištu bio je građevinar Energoprojekt u svetlu moguće borbe za preuzimanje ove kompanije, dok je sličan motiv akcije Imleka vinuo na rekordan nivo. Odlični poslovni rezultati Fitofarmacije zaslužni su za skok njenih akcija, dok je očekivana dokapitalizacija subotičkog Veterinarskog zavoda ovoj akciji donela dvocifrenu stopu rasta.
Gubitnike je predvodio Tigar koji je više nego prepolovio svoju vrednost nakon što kompanija ni u ovoj godini nije rešila goruće pitanje pogolemog duga. Veliki gubitak registrovala je i Komercijalna banka, pre svega kao posledica skandala sa Agrobankom i činjenice da je jedan od vodećih akcionara najveće domaće državne banke silovito prodavao akcije. Lošiji krajnji rezultat odneo je Sojaproteinu četvrtinu vrednosti, dok je pad profitabilnosti Aerodroma, kao posledica nenaplaćenog duga od Jat-a, srušio akcije ove najveće domaće vazdušne luke.
Nenad Gujaničić
BIZNIS TOP 2011/12