Nova knjiga Pitera Dijamandisa, „Izobilje: Budućnost je bolja nego što mislite“, napisana uz pomoć Stivena Kotlera, u ovom trenutku deluje kao protivotrov za mračna predviđanja i nespokoj koji nam se nadvio nad glavom. U knjizi, kao i na svom blogu, ovaj poznati naučnik i filantrop, navodi da situacija u svetu ni iz daleka nije tako crna kao što većina ljudi misli. Siromaštvo, glad i bolesti su na svom istorijskom minimumu, a tehnološki napredak gura čovečanstvo u još boljem pravcu.
Piter Dijamandis je, kao i ostali pripadnici generacije bejbi bumera, bio fasciniran svemirskim istraživanjima i hodom po Mesecu Nila Armstronga 1969 god. Za razliku od velike većine ispisnika, Dijamandis nije napustio svoje snove. Posle sticanja diplome iz medicine na Harvardu upisao je studije aeronautike i astronautike na MIT, a 1998. osnovao neprofitnu X Fondaciju, sa jedinim ciljem da pomogne privatno fondiranje ljudskog putovanja u kosmos.
X Fondacija je 2004. godine dodelila nagradu od 10 miliona dolara suosnivaču Majkrosofta Polu Alenu i čuvenom avio-dizajneru Bertu Rutanu za njihovu svemirsku letelicu za troje, SpaceShipOne. Ona je postala prva letelica sa ljudskom posadom koju u svemir nije lansirala neka od svetskih vlada. Penzionisana je posle 16 letova.
Danas je X Fondacija proširila svoje „vidike“ i nagrađuje sve „radikalne (naučne) preokrete koji doprinose razvoju čovečanstva“. Poslednji dobitnik je proizvod Elastec/American Marine preduzeća Carmi iz Ilinoisa, sprava koja triput brže nego što je to dosad bilo moguće čisti naftne mrlje sa morske površine.
Nedavno je na svom blogu, kao najavu za svoju novu knjigu, Piter Dijamandis navodio razloge za veru u lepšu budućnost. Na razmišljanje o toj temi ga je nagnao razgovor mladog para, koga je prečuo u jednom kafiću. Naime, mladići devojka su diskutovali o tome da li je moralno odgovorno roditi i odgajati dete u današnjem svetu, uzevši u obzir sve izazove sa kojima se ljudi svakodnevno susreću. Ono što je neobično u svemu tome – govori Dijamandis – čovečanstvo zapravo nikad nije bilo u boljoj poziciji. A to je, prema njemu, veoma merljiva činjenica.
„Započnimo sa siromaštvom. Ono je opalo u poslednjih 50 godina više nego za prethodnih 500: u pet decenija, iako se broj ljudi na planeti udvostručio, prosečni dohodak po glavi stanovništva se utrostručio. Što se tiče zdravlja, u proteklom veku prosečna smrtnost novorođenčadi se smanjila za čak 99 odsto, a majki pri poroćaju za 90 odsto, dok je prosečni životni vek više nego udvostručen. Još od Srednjeg veka ljudsko nasilje je u opadanju, uprkos tome što mnogi misle. Stope ubistava su stostruko manje nego pre 500 godina kada su bile na svom vrhuncu“, piše između ostalog Dijamandis na svom blogu. A evo i pet razloga zašto će budućnost biti bolja nego što mislite, kako ih je izdvojio američki časopis Forbs:
Blistavi umovi: Priroda nas je programirala da brže reagujemo na opasnost nego na prilike koje nam se pružaju. Ali u slučaju najvećih preduzetnika i istraživača ljudski mozak deluje donekle drugačije. Oni vide prilike gde većina ljudi vidi probleme. Svoju kreativnost ovakvi ljudi usmeravju na rešavanje tih problema, gurajući napred čitavu zajednicu.
Bolja „mišolovka“: Današnji kućni PC je bolji od jučerašnjeg superkompjutera. Jedan Masai ratnik u Africi na svom pametnom telefonu ima dostupnost većem broju informacija nego američki predsednik pre samo jedne generacije. Ta količina informacija i međusobnog povezivanja pruža nam mogućnost da sarađujemo i donosimo brže i kvalitetnije odluke u realnom vremenu, samim tim „gura“ nas napred ka novim dostignućima.
„Uradi sam“ revolucija: Mala grupa posvećenih individualaca danas može uspešnije da se izbori sa velikim problemima nego ogromne institucije nekada. Dijamandis kao dobar primer navodi uspon Arapskog proleća, ali, naravno, opet podvlači i značaj koji su za njegov uspeh imale društvene mreže.
Uspon 99%: Poznati filantrop veruje da će “milijarda sa dna“ uticati na globalnu ekonomiju i postati „milijarda uspona“. Prema njemu, komunikacione tehnologije i uspešno mikrofinansiranje dovešće do najvećeg društvenog i ekonomskog preokreta još od Industrijske revolucije.
Filantropija: Kada moćni preduzetnici kao što je Bil Gejts odluče da se posvete filantropiji, oni ne nameravaju samo da se uvale u svoju fotelju i počnu da ispisuju čekove. Fondacija Bil i Melinda Gejts postala je svetli primer kako treba usmeravati finansijsku moć u korist globalnog dobročinstva, i kako na razvojne programe treba primenjivati poslovne strategije. Dijamandis veruje da će uskoro i ostali „tehnofilantropi“, kako ih on naziva, posvetiti svoje umove i novac najaktuelnijim svetskim problemima.