Nakon okončanih revolucija u većem broju afričkih zemalja, srpske firme traže novu šansu na tim tržištima. S obzirom da su se poslovi vredni miljarde dolara, koje su nekada na ovom kontinentu obavljala bivša jugoslovenska a pre svega srpska preduzeća, sveli u najboljem slučaju na par stotina miliona, firme iz Srbije pokušavaju i da se udruže sa preduzećima iz regiona, kako bi tamo lakše konkurisale za nove poslove.
Privreda Srbije trenutno ima robnu razmenu sa skoro svim afričkim zemljama – najviše sa severnom Afrikom, ali i sa najmanjim državama poput Reuninona i Zelenortskih ostrva. Od 2009. do 2012. godine izvoz na taj kontinent kretao se od 50 do 125 miliona dolara godišnje, što je bilo 0,6 do 1,5 odsto ukupnog izvoza Srbije u tom periodu, dok je uvoz bio od 130 do 250 miliona dolara ili jedan do 1,5 odsto ukupnog uvoza. Srpske firme u Afriku najviše izvoze obojenu metalurgiju, akumulatore, auto-gume, poljoprivrednu mehanizaciju, građevinske mašine, ambalažu, lekove i hranu.
„Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa afričkim zemljama odvija se neujednačno, sporadično i sa stalnim deficitom na strani Srbije, tako da se nijedna zemlja ne može izdvojiti kao najuspešniji partner“, kaže Zorica Jekić, savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije. Prema njenoj oceni, bolja bilateralna i regionalna saradnja sa afričkim zemljama zahteva redefinsanje državne politike o nastupu na tamošnjim tržištima, jer pored teške ekonomske situacije u Srbiji postoje i objektivne prepreke a tiču se viznog režima, međubankarskog poslovanja, nedovoljne pokrivenosti predstavništvima i nedostatka potpunijih informacija.
Potencijalni afrički partneri su pre svega u privatnom sektoru koji je u usponu, a kojima ovdašnje firme mogu da ponude kompletne inženjering usluge za realizaciju projekata po sistemu ključ u ruke, za skladištenje i čuvanje poljoprivrednih proizvoda, kao i kompletne linije za procesnu industriju u preradi voća, povrća, mesa, mleka – klanice, šećerane, uljare, mlekare, pekare, u saradnji sa zapadnim partnerima, koji su čak spremni da kreditiraju svoj deo posla. Naša sagovornica smatra da su prednosti srpskih preduzeća i u iskustvu koje poseduju u oblasti hidrogradnje, od hidrogeoloških istraživanja, preko izgradnje brana za vodosnabdevanje, reklamacije zemljišta sa desalinizacijom i suzbijanjem pustinje, do tretmana svih vrsta otpadnih voda, što je praktično dokazao i „Energoprojekt“ koji uspešno posluje u nekoliko afričkih zemalja.
Stari i novi igrači
Ova kompanija je decenijama prisutna u Africi, „gde imamo lokalne radnike koje smo obučavali“, kaže generalni direktor Vladimir Milovanović, napominjući da je ovaj kontinent specifično tržište i zahteva specifičan rad. U Alžiru “Energoprojekt“ radi na jednom od najznačajnijih projekata – projektovanju, konsaltingu i izgradnji brana na akumulacijama vode za piće i za navodnjavanje. “Uključeni smo u međudržavni sporazum kao firma koja proširuje saradnju Srbije i Alžira, a vrednost poslova je 16 miliona evra. Radimo i u Gani, gde smo ove godine obezbedili poslove vredne 15 milona evra, a ugovoreni su i novi za još 30 miliona“, najavljuje Milovanović. „Energoprojekt –niskogradnja” je ugovorio u Ugandi, u Kampali, posao vredan 7,3 miliona evra i tamo će izvoditi radove na rekonstrukciji šest saobraćajnica.
Nigerija je tradicionalno dobro tržište za “Energoprojekt”, gde je kompanija prisutna već četiri decenije i godišnje realizuje radove za 70 miliona evra. U ovoj najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji planirana je izgradnja srpske ambasade do kraja naredne godine, a za uzvrat kompaniji će biti omogućeno da kupi druge lokacije na kojima Srbija više nema interesa da održava diplomatska predstavništva, da na njima izgradi objekte za potrebe posla koji „Energoprojekt“ već radi na tim tržištima. „Planiramo proširenje aktivnosti u mostogradnji u Zambiji, tamo imamo kompaniju dugi niz godina koja radi neke manje poslove, ali nam je važno njeno prisustvo jer planiramo širenje poslova u izgradnji puteva“. najavljuje Milovanović i dodaje da veće poslove u doglednoj budućnosti planiraju i u Zimbabveu.
Na tržište Afrike „zakoračila“ je i novosadska mesna industrija „Neoplanta“ koja je u Angolu krajem juna izvezla 15 tona paštete „patelina“. Time je, kako kaže menadžer za izvoz u toj kompaniji Đurđica Jojić Novaković, zaokružen prvi kontigent od 60 tona mesnih prerađevina izvezenih u tu afričku zemlju. Plasmanu „pateline“ prethodile su isporuke mesnih narezaka i „prego“ gotovih jela, a novosadska kompanija trenutno je jedina mesna industrija u Srbiji koja je ostvarila prodor na tržište podsaharske Afrike. Ulazak na nova tržišta, s fokusom na afričke zemlje u kojima „Nelt“ (majka kompanija „Neoplante“) ima razvijenu distributersku mrežu jeste strateški cilj kompanije za ovu godinu. „Dalji koraci podrazumevaju nastavak isporuka za Angolu, kao i početak plasmana proizvodnog asortimana u Južnoafričku Republiku. Trenutne aktivnosti vezane su za usklađivanje standarda između Srbije i Južnoafričke Republike, kao osnov za mogućnost plasmana proizvoda životinjskog porekla na ovom tržištu, a zatim i dobijanja dozvole za izvoz. I pored velike podrške jake distributerske kuće, punih pet meseci pripremali smo dokumentaciju koju smo nedavno poslali njihovoj Upravi za veterinu, a očekujemo da će proteći bar još par meseci dok njihovi stručnjaci prouče dokumentaciju i odobre uvoz“, kaže Jojić Novaković.
Brane, lekovi i traktori
Beogradska distributerska kompanija „Nelt“ je prodaju u regionu subsaharske Afrike započela krajem 2010. godine otvaranjem firme u Angoli. U Africi Nelt distribuira proizvode kompanija „Procter & Gamble“, „Wrigley“ i „Neoplante“. U junu 2012. godine osnovana je firma „Nelt Zambia Limited“ i započeto je sa distribucijom u toj zemlji. “U Angoli zapošljavamo 67 ljudi, od kojih je pet menadžera iz Srbije dok su ostalo lokalno zaposleni. U Zambiji trenutno ima 17 zaposlenih. Poslovi na oba tržišta su rezultat dugogodišnje saradnje kompanija Nelt i Procter&Gamble, čiji je Nelt distributer na zapadnom Balkanu. Promet na ova dva afrička tržišta u ovoj godini iznosi oko 15 miliona dolara, a za 2013. je planirano oko 25 miliona dolara”, naveli su u „Neltu“ za „Biznis i finansije“. U narednoj godini započeće se i sa distribucijom proizvoda u Zimbabveu i Mozambiku, čime bi se obezbedila zastupljenost u četiri ključne zemlje subsaharske Afrike.
„Hemofarm“, kako tvrde u toj vršačkoj farmaceutskoj kompaniji, posluje uspešno na tržištima severne i jugozapadne Afrike. „Suprotno kod nas uvreženom mišljenju, na većini africkih tržišta, bar što se tiče farmaceutske industrije, prisutni su gotovo svi vodeći svetski proizvođači, bilo direktno ili preko partnerstava sa domicilnim proizvođačima. Zato je uz cenovnu konkurentnost neophodan i kvalitet na nivou standarda u zemljama EU“, kaže Aleksandar Popović, ditrektor u „Hemofarmovom“ sektoru marketinga, zadužen za tržišta afričkih zemalja. „Hemofarm“ izvozi u Afriku, kako direktno, tako i preko tendera, a u toku su procene o isplativosti da se započne sa lokalnom proizvodnjom po licencama „Hemofarma“ i „Štade“ u nekim od afričkih zemalja, kako bi obezbedili dugoročno prisustvo na tim tržištima.
Beogradski „Planum“ očekuje dobijanje poslova na izgradnji vojne bolnice i rekonstrukciji jedne vojne baze u Angoli u vrednosti od 500 miliona dolara, „Putevi Užice“ su u Alžiru angažovani na izgradnji bolnice u vrednosti od 15 miliona evra, dok preduzeće „Hidrotehnika-Hidroenergetika“ gradi brane u Africi u vrednosti od 68,9 miliona dolara. Kompanija „ITN“ iz Zemuna je u završnoj fazi ulaska u projekat sa alžirskom državnom kompanijom za izgradnju hladnjača za voće i povrće, a u toku je realizacija ugovora „Industrije motora Rakovica“ o izvozu 15.000 traktora u Etiopiju, čija vrednost iznosi oko 170 miliona evra.
Procenjuje se i da bi Srpski energetski konzorcijum – čiji su osnivači Elektrovojvodina, Agencija za energetsku efikasnost Srbije, Institut Mihajlo Pupin, Energotehnika južna Bačka, ION solutions, Saga i banjalučki Elnos – mogli da na projektima u Nigeriji, Zimbabveu, Angoli i Bocvani u 2013. dobiju poslove vredne 100 miliona evra. Kompanije članice konzorcijuma mogu da realizuju sve poslove u distribuciji struje, od projektovanja, do opremanja, izgradnje i obuke menadžmenta i radnika. Na jednom velikom tenderu u Alžiru pobedila je Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, tako da će u njenoj pilotskoj školi u Vršcu uskoro početi obuka 49 Alžiraca, a vrednost posla je preko dva miliona evra.
Alžir
Daleke 1982. robna razmena sa Alžirom je iznosila 500 miliona dolara, a Srbija je imala stalni suficit. Prošle godine Srbija je izvezla robe u vrednosti od osam miliona dolara, dok je uvoz iz Alžira iznosio svega 68 hiljada dolara. U prvih šest meseci 2012. vrednost srpskog izvoza iznosila je 7,3 miliona dolara, a vrednost uvoza iz Alžira svega 9.000 dolara, a uglavnom je uvožen helijum. Na listi najznačajnijih srpskih proizvoda u izvozu su cevi od rafinisanog bakra, lekovi, prikolice i poluprikolice, akumulatori, kosačice. Izvoznici su bili FBC Majdanpek, Hemofarm, IMT Agrotehnika Boljevac, Lohr -Bačka Topola.
Egipat
Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Egipta u prvih šest meseci 2012. bila je u vrednosti od 17 miliona dolara, od čega je izvoz bio 11 miliona, a uvoz šest miliona. Tokom 2011. na listi proizvoda izvezenih u Egipat bili su beli lim, hartija, karton, proizvodi za zaptivanje od gume, gume za vozila, traktori, proizvodi namenske industrije, delovi za motore, cevi, ploče, limovi i trake od mesinga. Vodeći izvoznici su bili Ju es stil -Smederevo, Tetra pak – Beograd, Jugoimport SDPR, Valjaonica bakra Sevojno, Tigar tajers – Pirot.
Maroko
Vrednost izvoza iz Srbije u Maroko u 2011. iznosila je svega 267 hiljada dolara, a vrednost uvoza iz Maroka 13 miliona dolara. U prvih šest meseci 2012. ostvarena je razmena u vrednosti od 4,1 milion dolara, od čega je izvoz bio 467 hiljada, a uvoz 3,7 miliona dolara. Na listi proizvoda u izvozu su spoljne gume koje se koriste na građevinskim ili industrijskim vozilima, ploče vlaknatice, obrađeno bukovo drvo, traktorske spoljne gume, hrastovo drvo, uređaji za radio-daljinsko upravljanje. Izvoznici su Mitas Ruma, Mostogradnja Beograd, Geneko – Beograd. Iz Maroka su uvožene jakne, haljine, pantalone, obuća, paradajz, konzervisane sardele i papaline.
Tunis
Najznačajniju oblast u privrednoj saradnji Srbije i Tunisa je građevinarstvo. Već više decenija nosilac te saradnje je preduzeće Hidrotehnika-Hidroenergetika iz Beograda, koje gradi energetske i poljoprivredne brane po celom Tunisu. Iz Srbije u Tunis izvozi se kukuruz, beli lim, smart kartice, obrađeno bukovo drvo, a uvoze se proizvodi tekstilne industrije, urme, sardine. U prvih šest meseci 2012. ostvarena je razmena u vrednosti od 12,3 miliona dolara, od čega je izvoz bio 3,9 miliona, a uvoz 8,4 miliona dolara. Izvoznici su bili Sirmium stil Sremska Mitrovica, Ju es stil, Leoni- Prokuplje, NIS Novi Sad.
Marica VUković
BIZNIS TOP 2011/12