Učešće telekomunikacionog sektora u domaćem BDP-u i dalje je stabilno, ali su unutrašnji tržišni udeli znatno promenjeni: mobilni operateri investiraju, beleže profit i povećanje korisnika a Telekom Srbija gubi trku zbog snažne konkurencije i nedostaka sredstava za razvoj. U fokusu vlade Srbije domaća državna telekomunikaciona kompanija figurira samo kao mogući adut za popunu budžeta bez pozitivnog pomaka u profesionalizaciji menadžmenta, transparentnosti izveštavanja, listiranju kompanije na berzi i poštovanju prava manjinskih akcionara.
Sektor telekomunikacija i u protekloj godini je opravdao epitet stabilnog dela domaće ekonomije – uprkos nastavku kriznih okolnosti ostvario je prihod od 1,54 milijarde evra, a njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) je značajnih 5,5 procenata. Prema podacima Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel), najveće učešće u ukupnim prihodima imale su mobilna telefonija sa 55,2 odsto i fiksna sa 24,3 odsto, dok su internet usluge i distribucija medijskih sadržaja doprinele ukupnoj realizaciji sa 9,6 odsto odnosno 7,1 odsto.
Prihod tri kompanije koje potrošačima nude usluge mobilne telefonije bio je 850 miliona evra, a broj aktivnih pretplatnika na kraju godine 9,1 milion. I u protekloj godini nastavljen je relativno intenzivan investicioni ciklus u ovom segmentu telekomunikacija pa je investirano 112,3 miliona evra. Kada je u pitanju ponašanje korisnika, nastavljen je trend rasta postpejd pretplatnika te ih sada ima 3,73 miliona (skok od 11 odsto), dok je broj pripejd korisnika opao za 21 odsto, na 5,4 miliona.
Fiksna telefonija je na kraju prošle godine imala skoro tri miliona korisnika što predstavlja neznatno smanjenje, dok je ukupan prihod bio 373 miliona evra uz znatan pad investicija koje su iznosile skromnih 51,6 miliona evra. Ovaj sektor telekomunikacija beleži značajnu stagnaciju, a pobošljanju situacije nije doprinelo ni okončanje monopola Telekoma i izdavanje nekoliko licenci za nove učesnike na tržištu.
Samo Vip u minusu
Kada je u pitanju finansijski učinak telekomunikacionih operatera, on je prošao u znaku stagnacije državne telekomunikacione kompanije dok su Telenor i Vip nastavili rast poslovanja, premda austrijska podružnica i dalje posluje s gubitkom s obzirom na visoku cenu „greenfield” pozicioniranja na tržištu.
Vip je lane povećao broj korisnika za 13,2 odsto na 1,8 miliona što je rezultiralo dvocifrenom stopom rasta prihoda koji su lani dostigli 19,4 milijarde dinara. Ipak, visoko finansijsko opreterećenje kompanije usled inicijalnih troškova ulaska na tržište i velikih ulaganja još uvek vlasnicima ne donosi profit (lane je ostvaren gubitak od 8,3 milijarde dinara). Međutim, tržišni udeo Vip-a rapidno raste (17,6 odsto na kraju godine) te stoga nije daleko dan kada će ova penetracija na tržištu početi vlasnicima da donosi pozitivan prinos.
Prošlom godinom verovatno najzadovoljniji mogu biti akcionari Telenora koji je imao najbolji finansijski rezultat otkada posluje u Srbiji. Uz to, najavio je i širenje modela poslovanja na ovdašnjem tržištu ulaskom u sektor bankarstva. Telenor je broj pretplatnika povećao za dva odsto na 3,2 miliona na kraju godine, a prihod je porastao skoro devet procenata na 41,2 milijarde dinara. Neto dobitak kompanije iznosio je 10,6 milijardi dinara, dok visok nivo efikasnosti kompanije pokazuju zavidni nivoi EBITDA i neto profitne margine.
Poslovni rezultati telekomunikacionih kompanija u 2012 (u 000 din)
|
Operater |
Telekom Srbija* |
Telenor |
Vip Mobile |
|
| Prihod | 88.546.715 | 41.177.309 | 19.430.122 | |
| dobit (gubitak) | 11.251.155 | 10.580.559 | -8.302.342 |
*nekonsolidovani rezultati (fiksna i mobilna telefonija)
Finansijska godina za državnu telekomunikacionu kompaniju, Telekom Srbija, prošla je u znaku velikog finansijskog opterećenja usled kupovine 20 odsto sopstvenih akcija koje su bile u vlasničku manjinskog akcionara, grčkog OTE-a. Ova investicija, koja je usled kolapsa državnog budžeta spuštena na nivo same kompanije, dvostruko je opteretila poslovanje u prošloj godini. Najpre, novo veliko zaduženje u situaciji slabljenja kursa dinara donelo je visoke finansijske rashode, a takođe je značajno smanjen kapacitet kompanije u oblasti investiranja i razvoja.
Nekonsolidovani poslovni prihod Telekoma je u 2012. bio 88,5 milijardi dinara što je neznatno nominalno povećanje u odnosu na godinu dana ranije, a sličan trend zabeležio je i poslovni dobitak koji je dostigao 19,8 milijardi dinara. Ipak, krajnji rezultat je bio skoro duplo slabiji u odnosu na 2011. usled kreditne izloženosti kompanije pa je neto dobit iznosila 11,3 milijarde dinara.
Telekom Srbije još uvek nije objavio konsolidovani finansijski izveštaj, koji će svakako biti izdašniji pre svega usled odličnog poslovanja Telekoma Srpske, koji je i prošle godine zabeležio rast ostvarivši dobit od 56,7 miliona evra.
Privatizacija ili stagnacija
I dok ostali učesnici na tržištu mobilne telefonije pokazuju iz godine u godinu znake povišene ekspanzije, Telekom Srbija postepeno gubi trku u tržišnoj utakmici. Često zbog opterećenja puke administrativne prirode kao što je raspisivanje i odugovlačenje neuspešnog tendera za prodaju kompanije, ali još više usled državnih (partijskih) pritisaka kao što je prošlogodišnja kupovina sopstvenih akcija, gomilanje zaposlenih ili, pak, skupo preuzimanje Telekoma Srpske. Ako se ovome dodaju i hronične boljke neefikasnosti ovdašnjih državnih preduzeća, onda lagano kaskanje za konkurencijom teško može predstavljati bilo kakvo iznenađenje.
I dok su manjkavosti ovakvog modela poslovanja više nego očite i poznate, predstavnici države kao najvećeg vlasnika ovo pitanje tretiraju isključivo sa aspekta eventualne potrebe za popunjavanjem budžetskih rupa. Tako je pre dve godine okončan tenderski ciklus u kojem je prethodna vlada neuspešno prodavala 51 odsto kompanije za minimum 1,4 milijarde evra, a sve u cilju sklapanja finansijske konstrukcije pred nadolazeće izbore. Aktuelna vlada gotovo da je prepisala ovaj model ponašanja. Jedina razlika je u tome što bi sadašnja administracija prodala svih sto odsto akcija (premda država s njima ne raspolaže), dok je željena cena najmanje 2,5 milijardi evra.
I tu se završavaju svi napori državnih zvaničnika u vezi sa brigom oko imovine kojom upravljaju, ako se prenebregne traktat o departizaciji koji je trajao koliko dok su i glasačke kutije bile zapečaćene.
A prostora za unapređenje upravljanja ovom i sličnim kompanijama je na pretek, a sve mere mogle bi se svesti na simuliranje onoga što bi privatni vlasnici radili sa svojom imovinom. To se pre svega odnosi na usvajanje i primenu principa korporativnog upravljanja koji se tiču profesionalizacije menadžmenta, transparentnosti izveštavanja, listiranja kompanije na berzi, poštovanja prava manjinskih akcionara… Primena ovih mera uspostavila bi relativno stabilan sistem kontrole i odgovornosti koji je veoma teško sresti čak i u najuspešnijim državnim preduzećima.
Ono što je, pak, izvesno da neće biti promenjeno to je potpuno iskorenjivanje partijskih uticaja, te je krajnja privatizacija neminovnost ovakvih kompanija koje uveliko posluju na otvorenom tržištu. Strateško partnerstvo opet ne mora da znači prodaju potpunog vlasničkog udela države, štaviše, model ostvaren u privatizaciji Naftne industrije Srbije mogao bi biti dobra ideja vodilja i u nekim drugim oblastima.
Građani još uvek bez akcija
Iako će se uskoro navršiti godinu dana od raspodele akcija Telekoma građanima i bivšim i sadašnjim zaposlenima u ovoj kompaniji, manjinski akcionari i dalje ne mogu da raspolažu sa ovom svojom imovinom. Trenutno, država poseduje 58,1 odsto akcija Telekoma, petina akcija se nalazi u vlastitom portfelju kompanije (sopstvene akcije), građanima po zakonu o pravu na besplatne akcije je pripalo 15 odsto akcija, dok bi bivši i sadašnji zaposleni trebalo da raspolažu sa 6,9 odsto akcija.
Nenad Gujaničić B&F 97