Predstojeći evro-američki trgovinski pakt otvoriće Amerikancima vrata za dalje širenje u „dvorištu najboljih prijatelja“.
Početkom ovog meseca, potpredsednica Evropske komisije Neelie Kroes najavila je predlog nacrta za stvaranje jedinstvenog evropskog tržišta za prenos podataka. Cilj je, kaže Kroesova, „postizanje konkurentnosti i povezanosti Starog kontinenta. Svuda gde operatori mogu razbiti barijere i planirati u širokim okvirima. Plan, ponuda i ulaganja velikog obima.“
Zvuči dobro. Nažalost, detalji plana koji su procureli sugerišu da će se mogućim dogovorom sa mrežom operatera – kako kablovskih tako i bežičnih – ponavljati iste one greške koje je SAD već učinila u prošlosti. Potrošači će mobilni roming plaćati manje – što nije beznačajno postignuće. Međutim, ono što Kroesovoj ne ide u prilog je to što ona, samim tim, ohrabruje ‘konsolidaciju’, i tako uvredljivo omogućava monopolsko ponašanje od strane operatora, bez ikakve regulative koja bi u tome mogla da ih spreči.
To nije posao koji je trebalo da obavi
Možda Kroesova ne uviđa koliko duboko kablovski operateri danas kontrolišu američko tržište distribucijom podataka, i koliko su telefonske kompanije spremne da sarađuju praveći trule kompromise, ustupajući svoj žičani prenos kablovskim operaterima i povlačeći se u svoj sopstveni, unosni, bežični mobilni biznis.
Umesto toga, ona pretpostavlja kako će Evropa imati „konkurenciju zasnovanu na infrastrukturi“, koncept koji je u SAD moderan tokom poslednjih 10 godina premda se, kada je kvalitet u pitanju, nije materijalizovao u nešto konkretno. Pretpostavili smo kako će se telefonske kompanije takmičiti sa kablovskim kompanijama kako bi obezbeđivale velike brzine pristupa podacima, te da će ovo takmičenje otkloniti potrebu za regulacijom. Bili smo u pravu. Američko tržište fiksne distribucije podataka na velikim brzinama postalo je preskupo i nekonkurentno.
Kada je 2011. upitan o distribuciji podataka preko žice, Džon Malone, kablovski milijarder koji kontroliše Liberty Global Plc (LBTYA), rekao je akcionarima: „Kabl je sada prilično monopolizovan.“
Regionalni monopoli
Verizon Communications Inc (VZ) uverio se koliko je kablovskim kompanijama bilo jeftinije da unaprede svoje polje žičanog prenosa nego što je, za razliku od Verizona, telefonskim kompanijama bilo iskopavanje svojih bakarnih žica – preko kojih su već dotad pružale pretplatnicima digitalnu liniju ili DSL usluge – i zamenjujući ih za optička vlakna, koja imaju potencijalno neograničen kapacitet preuzimanja i otpremanja podataka (Kablovski sistemi su tako osmišljeni da favorizuju preuzimanje, a ne slanje podataka). Verizon je marta 2010. prestao sa širenjem svojih FiOS usluga prenosa podataka optičkim vlaknima. Ovo je proizvelo situaciju u kojoj su se Amerikanci masovno preorijentisali na kabl, koji je omogućavao žičani pristup. Amerika je tako danas dobila svojevrsni zbir regionalnih kablovskih monopola, koji se ne suočavaju ni sa kakvom konkurencijom, niti pak sa nadzorom.
Majkl Fris, predsednik i glavni izvršni rukovodilac kompanije Liberty Global – najvećeg kablovskog distributera na svetu, sa 25 miliona korisnika – prošlog meseca je akcionarima rekao da je kompanija bila u „sjajnoj poziciji u kojoj joj se ukazala veoma povoljna prilika“ oko preuzimanja. Ako plan koji Kroesova bude potpisala prođe, ova će kompanija zadobiti ogromnu moć u pregovorima sa dobavljačima programa, drugim mrežama za povezivanje i dobavljačima tehnologije. ‘Kroes plan’ time omogućava Amerikancima neograničenu ‘konsolidaciju’, dopuštajući kablovskim distributerima podataka da iskoriste sve ove svoje prednosti koje im se nude kako bi moguće takmace sasekli još u korenu – što će se i dogoditi, pre svega u urbanim sredinama – eto načina na koji će Liberty Global ostvariti svoje snove.
Džon Malone kaže i da se “U proteklih nekoliko godina desila bitna promena telekomunikacionog pejzaža, nastala pojavom veza velikih brzina kao dominirajuće usluge, sve više vođene izvanredno zahtevnim sadržajima.” Oduševljen je time što će svi koji su u biznisu distribucije podataka, u medijima ili u informatičkom saobraćaju zahtevati „zemaljsko prisustvo“ – to jest žica – u cilju ostvarenja svoje usluge. Sada takođe priželjkuje i nada se da će brojna evropska i američka tržišta, koja poseduju resurse žičanog prenosa, najverovatnije biti prodate nekoj stranoj kablovskoj kompaniji – koja će, najverovatnije, biti u njegovom vlasništvu.
Sporija razmena podataka
Nacrt predloga kojeg Kroesova podržava rukovođen je, izgleda jednim dokumentom kompanije Liberty Global. U tom izveštaju se tvrdi, između ostalog, da je sadašnji cilj Evropske komisije da čitavu Evropsku uniju pokrije vezama brzine 30 megabita u sekundi kako za upload tako i download „preterana“ – možda upravo zato što kablovske mreže nisu sačinjene tako da pružaju brži protok podataka. Dokument je takođe i svojevrsno obećanje da će u evropskim zemljama kabl biti jeftiniji od fiber-optike, te da će njeno prisustvo podstaći telefonske kompanije da grade infrastrukturnu mrežu zasnovanu na optičkim vlaknima. A upravo se suprotno desilo u SAD.
Govor Kroesove jasno nam kazuje da su joj (američki) kablovski operateri obećali kako će u Evropi izgraditi infrastrukturu velikog kapaciteta podataka – pod uslovom da ih g-đa Kroes poštedi neprijatnosti evropske regulative i regulatornih mehanizama. Ona, izgleda, veruje da će – time što omogućava da mrežni operatori sami prave dilove o uslovima pod kojima će se povezivati s drugim mrežama – podstaći veće investicije i konkurenciju. Ipak, možda bi prvo morala da nauči neke američke pojmove: Izigrana je. Jer, tamo gde je ‘konsolidacija’ moguća – konkurencija je nemoguća.
(Suzan Kroford je profesorka u pravnoj školi ‘Kardozo’ i autorka knjige „Zatočena javnost: Telekom industrija i snaga monopola u novom, pozlaćenom dobu“)