Sektor privatnog biznisa u evrozoni je u januaru 2014. pokazao najbolje performanse za gotovo tri godine, od juna 2011. Ovo je svež dokaz da skroman oporavak dobija na zaletu, a što je i ključno zapažanje jednog istraživanja objavljenog juče, 5. februara.
Markit Economics, nezavisna grupa za ekonomska istraživanja i evaluaciju, izjavila je da je njen evrozonski kompozitno-kupovni menadžerski indeks (PMI) za januar porastao na 52,9 poena, sa 52.1, koliki je bio u decembru 2013. – što je sedmi mesečni porast za redom.
Iako je spušten s početnog očitavanja (koje je pokazivalo 53.2 PMI poena), ovo ipak predstavlja najbržu stopu rasta od juna 2011, rekli su u Markitu. Ovaj indeks se pažljivo prati kao pouzdan vodeći pokazatelj rasta: kada ovaj indeks pokazuje da „krizna krivulja“ raste iznad 50 bodova – to znači da postoji ekonomski rast.
„Konačno izmereni evrozonski PMI indeks nešto je malo manji u odnosu na prethodno ‘blic očitavanje’, ali ipak signalizira veoma ohrabrujući početak godine“, rekao je Kris Vilijamson, glavni ekonomista Markita.
Markit kaže da je uspon vođen pozitivnim trendovima pre svega u proizvodnom sektoru, dok sektor usluga ima blaži pozitivni trend: 51,6 poena u januaru, u odnosu na decembarskih 51. Poseban izveštaj Markita s početka ove sedmice pokazao je da je evrozonska proizvodnja dostigla svoj 32- mesečni maksimum: sa decembarska 52.7 poena, dobacila je na 54 u januaru.
Po kompozitnim PMI merilima, nemački evrozonski sektor proizvodnje električne energije probio je svoj 31-mesečni maksimum sa 55,5 poena dok je Španija, sa 54.8 poena, imala najbolji rezultat u proteklih 78 meseci.
Francuska, druga po veličini privreda u 18-članoj EU ekonomskoj zoni jedinstvene valute, koja je zaostajala za svojim „vršnjacima“, stigla je na 48,9 poena – i dalje, dakle, na negativnoj teritoriji – ali ipak uz poboljšanja svojih performansi.
Vilijamson je u izveštaju rekao da bi, po ovim naznakama, ukupna privreda u evrozoni mogla da raste 0,5 odsto u prvom kvartalu ove godine, a ako to bude slučaj, onda prognoze rasta za ovu godinu od 1,0 odsto „već izgledaju unekoliko konzervativno.“
„I dok Nemačka i dalje pruža glavni podsticaj (evropskom ekonomskom) oporavku… uspon postaje širok i ne oslanja se više samo na Nemce – što, zauzvrat, doprinosi većoj verovatnoći da (rast) može biti održiv“, rekao je on .
Istovremeno, Vilijamson je upozorio da „oporavak još uvek isuviše zavisi od proizvodnog sektora“.
„Iako se rast u sektoru usluga povratio, njena slaba dinamika širenja se dalje odražava i ima širi udar – što se, pre svega, odražava na smanjenu domaću potražnju… u mnogim zemljama evrozone, posebno Francuskoj i Italiji“, rekao je on. „Oživljavanje potrošačkih sentimenata (i želje za trošenjem) u ovim zemljama biće važan sastojak koji bi doprineo jednom snažnije oporavku.“
„Optimizam raste“
Analitičar londonske filijale nemačkog Berenberga, Robert Vud je prokomentarisao: „rast u evrozoni nastavlja da se postepeno ubrzava, a optimizam u vezi budućnosti (evro-biznisa) raste.“
On je rekao da je „Evrozona na pravom putu postepenog jačanja oporavka tokom ove godine, koji očekujemo da dovede do rasta evrozonskog BDP-a od 1,2 odsto u 2014. Sa poboljšanjem PMI trenda, Španija bi – kada je u pitanju njihovo učešće u opštem EU rastu – mogla postati rival Nemačkoj.“
Nezavisno od PMI indeksa, statistički podaci agencije Eurostat pokazali su decembarski pad maloprodaje u evrozoni za 1,6 odsto, u odnosu na novembar, kada je porastao za 0,9 odsto.
Privreda evrozone je u drugom kvartalu 2013. konačno izašla iz rekordne 18-mesečne recesije sa rastom od 0,3 odsto, da bi ovaj rast, onda, u trećem kvartalu usporio na samo 0,1 odsto. Ovo je potpalilo strahovanja da je oporavak (ponovo) u zastoju.
Podaci su od tada mešoviti ali u skorije vreme imaju tendenciju rasta, pokazujući da se ekonomija evrozone vraća u normalni kolosek – nakon slabog udara kojim je pogođena krajem prošle godine.
EUBusiness