Anri Malos, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog saveta (EESC , inače jedne od najstarijih institucija EU), otvoreno kritikuje američku politiku prema Ukrajini, upozoravajući da Evropska unija treba da se dogovori s Rusijom i napominjući kako Krimska kriza još jednom razotkriva i sve nedostatke institucija EU.
Anri Malos je među najupućenijim ljudima u vezi svega što se događa u Briselu, gde radi kao predsednik EESC-a. Ovo staro savetodavno telo Evropske unije pod njegovim je vođstvom zauzelo otvoreno kritički stav prema Evropskoj komisiji i stanju u EU, istovremeno uspevajući da pokrene i konkretne promene, kao što je ukidanje roaminga u Uniji, što je prvobitno bila inicijativa EESC-a.
Malos se oglasio oštrim saoppštenjem povodom stanja u Ukrajini, u kojem, između ostalog, kaže da treba ‘osuditi rusku vojnu intervenciju u Ukrajini’, ali i ističe da je ‘potrebno nastaviti reforme u Ukrajini koje bi konačno dovele do vladavine zakona’. EESC je pozvao na hitno delovanje Evropskog veća, odnosno šefova država članica EU i sazivanje sastanka s novim ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom, a Rusiju da pristane na dijalog koji bi omogućio mirno rešenje krize.
U intervjuu za T-portal, Malos je detaljnije objasnio svoje predloge i kritike, naglasivši kako su institucije EU razočarale u ovoj situaciji pa je sada, zapravo, jedina nada Nemačka, naročito kancelarka Angela Merkel od koje se očekuje da urazumi Vladimira Putina.
Počnimo s definisanjem situacije. Slažete li se s tvrdnjom da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu?
Rusija je izvršila invaziju na Krim, koji je deo Ukrajine. Informacije su jasne, reč je o invaziji, a to što neki vojnici nisu imali ruske oznake je neuverljiv izgovor. Zanimljivo je da je na Krimu bilo sve mirno tokom proteklih meseci ukrajinskih protesta, bilo je to možda i najsigurnije područje. Izuzev jednog manjeg incidenta, tamo je bilo vrlo tiho dok se, recimo, u Kijevu pucalo. Sada je jedan lokalni krimski političar pozvao Ruse da pomognu, ali kome? Tamo nije bilo ni pucanja ni ubijanja da bi se moralo intervenisati. Dogodila se aneksija Krima, koju je sproveo Vladimir Putin. Pitanje je kako će sada reagovati Ukrajina i Evropska unija.
A koja je sada pozicija Viktora Janukoviča, bivšeg i izbeglog predsednika Ukrajine? Putin se u jednom trenutku pozvao na Janukoviča, u pokušaju da objasni svoje postupke…
S Janukovičem je gotovo, to je svima jasno. Njega ni Putin više ne spominje. Janukoviča se odrekao i tajkun Ahmetov, za koga se smatra da stoji iza Stranke regija koju je Janukovič vodio. Janukovič je kriminalac i sada je pitanje njegove sudbine, hoće li ga Moskva zaštititi ili će biti izručen ukrajinskim vlastima na suđenje. Mislim da možemo, pre ili kasnije, a verovatno pre, očekivati i međunarodnu optužnicu protiv Janukoviča.
Koje su opcije EU kada je reč o aneksiji Krima? Hoće li ekonomske sankcije zaista zaustaviti Vladimira Putina da učini ono što želi?
Prvo, smatram da je potreban hitan i otvoren dijalog s Rusijom. Prilično sam siguran da sankcije protiv Rusije nemaju smisla i neće imati efekta. Važno je kako će se postaviti nemačka kancelarka Angela Merkel, koja ima i lični odnos s Putinom, doduše ne baš bez tenzija. Zajednička istorija Nemačke i Rusije je duga, veze i saradnja koju ne treba zanemariti, a to će biti krucijelno za budućnost Ukrajine. Naime, Ukrajina praktično nema vojsku pa bi otvoreni rat bio katastrofa za ovu zemlju. Oružana konfrontacija jednostavno nije opcija. Hoće li, možda, SAD ili UN da pošalju vojsku u Ukrajinu? Ne bih rekao. Zato treba sada i odmah početi razgovore s Rusima, uključiti u to i nove ukrajinske vlasti, a ključnu ulogu će odigrati Angela Merkel. Pozicija EU treba da bude takva da se ne dovodi u pitanje suverenitet Ukrajine, ali može se, svakako, razgovarati o pojačavanju autonomije Krima, zaštiti prava Rusa u Ukrajini i slično. Teritorijalni legitimitet Ukrajine potvrđen je i dogovorom iz 1994. koji je potpisala i Rusija, pa na tome EU mora i da insistira. To je i osnova svakog budućeg sporazuma.
Kako komentarišete ponašanje SAD u ovoj krizi? Treba li da se, u ovom slučaju, EU svrsta uz američku politiku?
Već postoje jasne razlike u pristupu. Po mom mišljenju, SAD nema dovoljno znanja o čitavoj situaciji i reaguje s tipičnim antiruskim stavom. EU ne bi trebalo da se vezuje uz SAD jer naš cilj ne sme biti zaoštravanje situacije i konfrontacija. Ako prevlada američka politika vojnog konflikta, najveće žrtve biće sami Ukrajinci. Dakle, Evropa bi u ovoj situaciji trebalo da ide sopstvenim, evropskim putem. Nažalost, pokazalo se i da su, u svemu ovome, zakazale institucije Evropske uniji, pa zato sada treba računati na Nemačku. Dobar potez je bilo zajedničko delovanje ministara spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske. Sada je jedino preostalo da Merkel iskoristi svoj uticaj kod Putina i uspostavi dijalog s njim, dogovarajući rešenje koje bi očuvalo teritorijalni integritet Ukrajine ali i nudeći zaštitu svima koji govore ruski u Ukrajini, a takođe zadovoljiti i ekonomske i trgovačke interese. Ne postoje nikakve kontradikcije u približavanju Ukrajine ili, recimo, Moldavije EU i zadržavanja ekonomskih i drugih veza s Rusijom. To su, u suštini, sve tehnička pitanja oko kojih se možemo dogovoriti. Ipak, čini se da EU sada nije u stanju da tako pregovara, pa je najveći teret na nemačkoj vladi.
Gordan Duhaček, T-Portal