Dve godine nakon što je britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) izložio svoju viziju reformisane Evropske unije i obećao Britancima da će na referendumu odlučiti da li ostaju ili izlaze iz EU, podeljena su mišljenja da li se London približio ili udaljio od tzv. bregzita (Brexit). Neki smatraju da je Britanija bliža „bregzitu“ samim tim što je to pitanje pokrenula, dok se drugi ne slažu i napominju da EU radi na većini reformi koje je Kameron tražio. Istovremeno se ukazuje da se Britanija zbog konfrontirajućeg stila u pregovorima izoluje od tradicionalnih saveznika i predlaže zvaničnom Londonu da zajedno sa evropskim partnerima traži rešenja za zajedničke probleme.
Kameron je 23. januara 2013. godine u govoru u sedištu Blumberga (Bloomberg) u Londonu pozvao na duboku reformu institucija EU i ponovno stavljanje prosperiteta kontinenta u fokus, i obećao referendum o daljem članstvu Velike Britanije u EU.
Dve godine kasnije, otvorena su brojna pitanja, od toga kako se na „bregzit“ gleda u Briselu, preko toga zašto je imigracija tako važno pitanje u debati, do toga da li je Britanija bliža izlasku iz EU nego pre dve godine.
„Nažalost, pošto je premijer otvoreno pokrenuo pitanje izlaska, zaista smo tome bliži nego pre dve godine“, kaže Patros Fasulas (Fašoulas) iz Evropskog pokreta koji se zalaže za dublju EU integraciju.
Međutim, direktor nezavisnog institita proevropskog opredeljenja Britanski uticaj (British Influence) Piter Vajlding (Peter Wilding) ne slaže se sa tom ocenom.
„Kada se ljudi više udube u to pitanje, suočavaju se sa dva izbora. Da li žele da budu zemlja unutra ili spolja? … Mislim da smo dalje (nego pre dve godine) od izlaska iz EU“, rekao je Vajlding.
Zalaganje za reforme
Vajling navodi da se većina reformi za koje se Kameron tada založio već sprovodi. On kaže da su reforme dogovorene i da je sada na liderima da se sprovode i da je to ono gde Britanija treba da pojača angažman.
S njim se slaže Šon Mekgvajer (Sean McGuire), direktor Udruženja britanske industrije u Briselu.
„Generalno postoji uverenje da je ostvaren napredak. Posebno od kako je na dužnost stupila nova Evropska komisija kojoj su reforme u središtu agende“, istakao je Mekgvajer.
Za mnoge je ta činjenica ipak rezultat izbora Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker) za predsednika Komisije, čijem se izboru Kameron žestoko protivio.
Vajlding kaže da Kameron sada može da kaže da se EU u principu složila sa onim što je on govorio pre dve godine.
Istovremeno Pavel Svidlicki (Pawel Swidlicki) iz Otvorene Evrope (Open Europe), evro-kritičkog nezavisnog instituta, napredak od govora u Blumbergu opisuje kao neujednačen i kaže da Kameron treba „mnogo da uradi“ ako želi da ostane na vlasti.
„Uprkos nekim značajnim pobedama, poput smanjenja budžeta i obezbeđenja nekih zaštita za zemlje izvan zone evra, na mnogim poljima retoričke potrebe treba da budu pretvorene u opipljive reforme. Frustrira što britanska vlada nije mnogo proaktivnija“, rekao je Svidlicki.
Britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond (Philip) uveren je da vlada može da ostvari ciljeve. Hamond je nedavno rekao da je, nakon što je posetio 18 članica EU, siguran da će biti u stanju da se dogovore oko značajnog paketa reformi.
Međutim, Fasulas smatra da se Britanija izoluje od „prirodnih saveznika“ svojim konfrontirajućim i kontradiktornim stilom pregovaranja“.
„Kameronov pristup odnosima sa EU i njegova želja da se zabavlja mogućnošću izlaska iz EU doprinele su da se od njega distanciraju mnogi tradicionalni saveznici“, smatra Fasulas.
„Zašto raditi sa članicom koja je možda na putu islaska (iz EU)“, pita se Fasulas i dodaje da će stvari krenuti napred tek „kada se Britanija konstruktivno angažuje sa svojim evropskim partnerima kako bi zajedno našli rešenje za zajednički problem“.
Strpljenje se ipak bliži kraju i predsednik Komisije Junker javno je priznao da je izlazak Britanije iz EU moguć rekavši da je „protiv svih vrsta laži“.
Ministar spoljnih poslova laburističke vlade „u senci“ Daglas Aleksandar (Douglas Alexander) kaže da je kao rezultat svega oko „bregizta“ za vreme Kameronovog premijerskog mandata britanski uticaj u Evropi zabeležio najznačajniji pad za više generacija.
Pitanje migracija
U Kameronovom govoru u Blumbergu nije bilo reči o imigraciji i slobodi kretanja. Međutim, ta pitanja su od tada dobila važnu ulogu u domaćim debatama i uzrok su trvenja sa drugim članicama EU.
Skok popularnosti Nezavisne partije UK (UKIP) i njena pobeda na izborima za Evropski parlament u maju 2014. doprineli su da se pitanje imigracije popne visoko na političkoj agendi.
Vlada konzervativaca nije uspela da ispuni predizborna obećanja i smanji neto migraciju a Fasulas smatra da su poslednji udari na slobodu kretanja naneli najveću štetu odnosima Britanije i EU.
„Kameron je izabrao da ignoriše značaj osnovnih prava … kao rezultat se udaljio od važnih saveznika, poput Nemačke i Poljske, i predstavio Britaniju kao neprijateljsku i negostoljubivu“, istakao je Fasulas.
Istovremeno poslanik konzervativaca u Evropskom parlamentu Sajad Karim smatra da govorom u Blumbergu nije samo započeta debata o EU, već da je doneo i opipljive rezultate.
„Kameronovi argumenti da EU treba više da se fokusira na izgradnju jedinstvenog digitalnog i tržišta energije sada su među ključnim priorotetima“, rekao je Karim za EurActiv.com.
Karim tome dodaje i ideju deregulacije koju sada „gura“ prvi potpredsednik Komisije Frans Timermans (Timmermans).
„Govor u Blumbergu bio je početak dugog procesa nastojanja na reformama od kojih će koristi imati cela Evropa i u toj meri ima svoj uticaj. To ne znači da nema još posla, ali bi to mogao da bude trenutak u kojem je počeo zaokret“, zaključio je Karim.
Izvor: EurActiv.rs